arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. “Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима “нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Свjeдoци глинскoг пoкoљa

Oд нeзaпaмћeних устaшких злoчинa нaд цивилним српским стaнoвништвoм у Глини прoшлo je 76 гoдинa. Moждa je тo дoвoљнo дa сe oпрoсти пoчинитeљимa, aли нeдoвoљнo дa крвaви пoкoљи пaдну у зaбoрaв, пoгoтoвo стoгa штo свиjeћe нaд зajeдничкoм мaсoвнoм грoбницoм joш увиjeк, нa гoдишњицу злoчинa, пaлe и свjeдoци стрaшних дoгaђaja. Дaнaс врeмeшни стaрци и стaрицe, тaдa дjeчaци и дjeвojчицe, свjeдoчили су oдвoђeњу свojих oчeвa и брaћe. Свe штo сe дoгoдилo тe нoћи, 12. нa 13. свибaњ 1941. урeзaлo им сe у пaмћeњe дo нajситниjeг дeтaљa. Дo дaнa дaнaшњeг тa сликa, кoja им je миjeњaлa живoтe, ниje изблиjeдилa. Пoпут нeкoг сумoрнoг и злoгукoг филмa врти сe изнoвa у њихoвим глaвaмa, a свe je

Позив на народни збор на Петровој гори 12.05.2012.

Народни збор на Петровцу, краj споменика „Петрова гора“одржаће се 12.05.2012. Свечана прослава и културно-умjетнички програм поводом 70-те обљетнице пробоjа на Биљегу почети ће у 11 сати. Акциjу пробоjа на Биљегу извело jе 700 партизанских бораца пробивши обруч од десетак хиљада усташко-домобранских снага. Пробоj jе услиjедио након вишемjесечног прогањања и убиjања жена, дjеце и стараца. У тзв. чишћењу терена 2500 цивила jе одведено пут логора смрти, углавном у Јасеновац. За само 90 дана прољећа 1942. у селима котарева Воjнић и Вргинмост убиjено jе 3454 Срба. Пробоj обруча jе био jедини могући спас за опкољене партизане и цивиле. У пробоjу обруча jе иза партизана jуришало ненаоружано цивилно становништво из околних села Петрове

Заборављен банијски херој Васиљ Гаћеша

Годинама се 22. јуна у Брезовици, на обиљежавању државног празника Дана антифашизма, у службеним говорима прешућује истина о антифашистичкој борби, у којој значајне заслуге припадају банијским Србима Баније, као и о страдању хиљада невиних српских жртава, посебно на почетку Другога свјетског рата. – Говорници из Брезовице упорно се избјегавају суочити с повијесним чињеницама које јасно кажу да су први устаници у Хрватској били банијски Срби под водством Васиља Гаћеше. Народ Баније заслужује да се то у новијој хрватској повијести јавно и недвојбено каже, јер се о Брезовици без Баније не може говорити. Истицати велику славу одреда који је живио само четири мјесеца и осам дана а не говорити о Банији

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала