Случај Зорана Тривкановића из Сиска, који је убијен 1991. године током погрома над Србима у овом граду, али га хрватске власти уредно потражују од Србије мада је у Осијеку изречена правоснажна пресуда са пресуђеним починиоцима тог убиства, није јединствен у хрватском правосуђу. Према тврдњи директора Веритаса Саве Штрпца, правни тим Србије је пре неколико година током изношења доказа у процесу тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде успео да изведе на десетине оваквих, апсурдних пресуда и догађаја који, како тврди, не престају. – Хрватска и даље чини све да себе представи као жртву агресије ЈНА и Југославије, па је тако у групу несталих и убијених држављана Хрватске у

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску. Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је “нестао” 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом. Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји

Осумњичени 27 година након ратног убиства у Сиску: Један од ухапшених под сумњом за убиство Раде Шпановића, којег су 6. септембра 1991. комбијем одвеле униформиране особе, има подебљи кривични досје СИСАК – Полако се одмотава клупко крваве сисачке јесени 1991. У граду у којем су пси рата ходали улицама с бјанко дозволама за убиства многи су Срби најсвирепије убијени у мучилиштима на ОРА-и, у љечилишту Јодно и на другим мјестима. Један од њих је и Раде Шпановић, који је 6. септембра 1991. одведен из стана у насељу Цапраг. Шпановић је био радник Жељезаре и имао је 56 година. Неколико дана касније, 14. септембра, тијело несретног Шпановића пронађено је у Гушћу на

Хрватска Костајница –  Протојереј-ставрофор Госп. Далибор Танасић у име Српско православне црквене Општине Костајничко-Дубичке парохије и Кола српских сестара упутио је апел за хитну помоћ у храни и хигијенским средствима за старе и немоћне парохијане, којих има преко двадесетак. Већином су то старачка домаћинства. Стари живе сами, у неким случајевима заборављени и од своје дјеце.  “У вријеме припреме за Божић, требамо бити осјетљиви према немоћнима и старима и помоћи колико можемо, откинути од иметка и помоћи. Ово није вријеме празничења и потрошачке еуфорије, куповине скупих поклона. Видимо шта се око нас догађа. Такмиче се око нас колико је за овогодишње празнике утрошено. Потрошачка грозница, достигла је ових дана свој врхунац. Тако

Moja мajкa знaлa je рeћи: синe, у свaкoм сeлу грaди кућу. Oд рaтa, кaдa сaм oд смрти спaсиo нeкoликo Хрвaтa кoje и дaнaс срeћeм, знaм нa штo je мислилa Тo штo смo, прoлaзeћи пjeшицe крoз сeлo Дрaгoтинa, примjeтили у jeднoм двoришту бркaту људину кaкo с цигaрeтoм у устимa oштри кoсу и ниje биo бaш нeкaкaв рaзлoг дa сврaтимo. Нo кaдa je дoмaћин грoмким бaритoнoм упитao: ‘A кoja си ти бaрaбa?’ – ниje нaм билo другe нeгo ући у двoриштe. Ширoк oсмиjeх и стисaк рукe Вуjaдинa Гaљeнa брзo je избрисao крaткo чуђeњe и нeдoумицу, a кaдa смo кaзaли дa je нижeпoтписaнa бaрaбa нoвинaр, oдмaх je пoнудиo дa сjeднeмo. С тим људимa сaм рaдиo

Удружење новинара Србије /УНС/ саопштило је да се данас навршава 26 година од када су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени медијски радници шабачке дописничке екипе Радио-телевизије Србије /РТС/. Тада су убијени новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, а мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо је на путу до болнице. Аутомобил у којем се налазила екипа РTС-а нападнут је из засједе и изрешетан 9. октобра 1991. године. УНС-ово истраживање за “Досије о убијеним и несталим новинарима” показало је да тужилаштва Србије и Хрватске до данас нису покренула истраге тог злочина. Командант Трећег батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов “Досије”

Нестанци Срба у Сиску или Случај Сисак представља низ ратних злочина током рата у Хрватској у Сиску и околини. које је Република Хрватска избегавала да процесуира. У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је 611 цивила углавном српске националности. Од убијених 595 је српске националности затим 14 Хрвата и 2 Бошњака. Од укупног броја стадалих 120 је жена.  Већ у лето и јесен 1991, а посебно од септембра након што је ЈНА заузела Петрињу, а тамошње хрватско становништво избегло према Сиску и Загребу, већи број грађана Сиска углавном српске националности одвођен је из својих кућа и са посла и нестајао. Неки од њих касније су нађени мртви.

Данас се навршило 26 година од убиства 15 и рањавања више десетине српских цивила у српским селима у области Цапраг надомак Сиска, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” подсјећају да су злочин над Србима починили припадници “Зенги” који су у српска села ушли са транспортерима ЈНА и том приликом убили све који су им се нашли на путу. Према подацима “Веритаса” у Сиску и околним мјестима је у наставку љета и у јесен 1991. године ликвидирано најмање 118 лица српске националности, од чега 97 цивила, од којих је 11 жена. “Људи су убијани у кућама, на улици, на радним мјестима, а најчешће одвођени на унапријед припремљена мјеста – бивше