arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Oтjeрaнa у грoб

25.02.2025

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe пoкрeнутe збoг рaтнoг убojствa двojицe синoвa и мужa крajeм љeтa 1991. гoдинe. Стoja Tривкaнoвић (1950) умрлa je срeдинoм дeцeмбрa 2019. гoдинe у Сиску нe дoчeкaвши прaвду збoг убojствa синoвa Зoрaнa (23) и Бeрислaвa (18) тe њихoвoг oцa Никoлe Tривкaнoвићa (48). Tрojицa Tривкaнoвићa су присилнo, 25. aугустa 1991. гoдинe, oдвeдeнa у нeпoзнaтo из пoрoдичнe кућe у сисaчкoм нaсeљу Зeлeни Бриjeг. Злoглaснoм биjeлим кoмбиjeм, кojи je љeтa и jeсeни 1991. чeстo виђaн пo Сиску, унифoрмирaнe су сe oсoбe тoг дaнa oкo пoднeвa увeзлe у двoриштe Tривкaнoвићa. Oдвeдeни су виђeни нa OРA-и, пoзнaтoм сисaчкoм мучилишту, нaкoн чeгa им сe изгубиo трaг.

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

”Ноћ крвавих ножева” у Шегестину

30.01.2025

ДВОР НА УНИ – Покољ над становништвом села Шегестин, Ораовица и Драшковац покрај Двора на Уни, без обзира на старост и пол се догодио у селу Шегестин 29. и 30. јануара 1942. године. Покољ су извршили усташе из села Зрин, Дивуша, Унчани и Струга Банска, покрај Двора и припадници усташке бојне под командом пуковника Нарциса Јасзенског. Постоје различити подаци о броју страдалих. Једни извори наводе 189 жртава, а други извори истичу 273 страдала становника ових села, при чему се наводи да је убијено 84 становника Шегестина (38 дјеце, 26 жена и 23 мушкарца), док се за остатак жртава наводи да су потицали из Ораовице и Драшковца. Сва три села су

Усташки симболи на православној цркви у Петрињи

11.09.2024

На Цркви Светог Спиридона Чудотворца и управној згради црквене православне општине у Петрињи данас су осванули графити са усташким симболима. У ноћи између 10. и 11. септембра 2024. године, храмови Св. Спиридона Чудотворца у центру града Петриње и Св. оца Николаја на православном гробљу у Петрињи, нашли су се на мети вандала, који су исписивањем графита упутили поруке мржње и нетрпељивости. Храм Св. Спиридона, чија је изградња започела 2019. године, седми пут је мета скрнављења, овога пута исписивањем графита на звонику, док је храм Св. оца Николаја из 1798. године, након конструктивне обнове оскрнављен исписивањем графита на западној фасади. Парох Саша Умићевић рекао је да је огорчен због овог вандалског

veritas2.jpg

Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22.08.2024

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих десио се у раним јутарњим часовима, 22. августа 1991. године, када су припадници хрватске полиције и Збора народне гарде, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали” кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво. Том приликом убили су 15 цивила и више десетина ранили, подсећа Документационо-информациони центар “Веритас”. Нападаче су на крају зауставили мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили заседу. После овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ

Живко Кораћ – Последњи активни војник Републике Српске Крајине

18.12.2023

Писана прича о једном човеку који није хтео да се повуче са колоном избеглица 1995. у хрватској агресорској операцији ”Олуја”. Узео је оружје и одметнуо се у шуме где је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година. Живко Кораћ је рођен 29. октобра 1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих верника, због православне свести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама. Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и

Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22.08.2023

22. августа навршава се годишњица најсуровијег у серији напада на Србе у Сиску и околини током 1991. године. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали” кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало. Епилог је било 15 мртвих и неколико десетина рањених мештана села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани. После ових догађаја Срби из цапрашких српских села су престали да одлазе на посао, а затим су и формирали и општину коју су назвали Цапраг са седиштем у Градуси. У документацији Веритаса налази се обимна документација о најкрвавијем злочину хрватске полиције и

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

”Ноћ крвавих ножева” у Шегестину

29.01.2023

ДВОР НА УНИ – Покољ над становништвом села Шегестин, Ораовица и Драшковац покрај Двора на Уни, без обзира на старост и пол се догодио у селу Шегестин 29. и 30. јануара 1942. године. Покољ су извршили усташе из села Зрин, Дивуша, Унчани и Струга Банска, покрај Двора и припадници усташке бојне под командом пуковника Нарциса Јасзенског. Постоје различити подаци о броју страдалих. Једни извори наводе 189 жртава, а други извори истичу 273 страдала становника ових села, при чему се наводи да је убијено 84 становника Шегестина (38 дјеце, 26 жена и 23 мушкарца), док се за остатак жртава наводи да су потицали из Ораовице и Драшковца. Сва три села су

Живко Кораћ – Последњи активни војник Републике Српске Крајине

18.12.2022

Писана прича о једном човеку који није хтео да се повуче са колоном избеглица 1995. у хрватској агресорској операцији ”Олуја”. Узео је оружије и одметнуо се у шуме где је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година. Живко Кораћ је рођен 29. октобра 1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих верника, због православне свести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама. Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и

Парастос

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања цапрашких Срба 22.08.1991. године

22.08.2022

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека десио се 22. августа 1991. У раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали“ кроз српска села: Блињски Kут, Kињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, којом приликом су убили 15 цивила*, просјечне старости 48 година, и више десетина ранили. У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана

Oтjeрaнa у грoб

27.02.2022

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe пoкрeнутe збoг рaтнoг убojствa двojицe синoвa и мужa крajeм љeтa 1991. гoдинe. Стoja Tривкaнoвић (1950) умрлa je срeдинoм дeцeмбрa 2019. гoдинe у Сиску нe дoчeкaвши прaвду збoг убojствa синoвa Зoрaнa (23) и Бeрислaвa (18) тe њихoвoг oцa Никoлe Tривкaнoвићa (48). Tрojицa Tривкaнoвићa су присилнo, 25. aугустa 1991. гoдинe, oдвeдeнa у нeпoзнaтo из пoрoдичнe кућe у сисaчкoм нaсeљу Зeлeни Бриjeг. Злoглaснoм биjeлим кoмбиjeм, кojи je љeтa и jeсeни 1991. чeстo виђaн пo Сиску, унифoрмирaнe су сe oсoбe тoг дaнa oкo пoднeвa увeзлe у двoриштe Tривкaнoвићa. Oдвeдeни су виђeни нa OРA-и, пoзнaтoм сисaчкoм мучилишту, нaкoн чeгa им сe изгубиo трaг.

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27.10.2021

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

ПУНИХ 30 ГОДИНА ОД УБИСТВА ЧЕТВОРОЧЛАНЕ ЕКИПЕ РТС-а

13.10.2021

Навршило се 30 година од када је на путу Петриња-Глина у Хрватској убијена четворочлана екипа Радио-телевизије Србије /РТС / из Шапца, за шта до данас тужилаштва ни Хрватске нити Србије нису покренула истраге, саопштено је из Удружења новинара Србије /УНС/. Тада су убијени новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице. Аутомобил у којем се налазила екипа РТС-а нападнут је из засједе и изрешетан 9. октобра 1991. године. Истраживање УНС-а, под називом “Досије о убијеним и несталим новинарима”, показало је да тужилаштва Србије и Хрватске до данас нису покренула истраге овог злочина. Командант

Парастос у Калуђерици побијеним Србима цапрашких села на Банији у Хрватској

22.08.2021

У недељу 22. августа 2021. године,са почетком у 10. часова у цркви „св Јоакима и Ане“ у Калуђерици, удружења „Завичај“ и „Координација“ су организовали, по десети пут, парастос побијеним Србима цапрашких села на Банији у Хрватској. Помен је организован  поводом једног од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих који се десио 23. 08. 1991,  када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама „ЈНА“ протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 20 цивила, а више десетина ранили. У свет је отишла вест да су то учиниле јединице ЈНА. У њиховом крвавом походу зауставили су их мештани

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

04.08.2021

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Рат у Хрватској се могао спречити, Петар Лађевић у „Српском свијету“

08.03.2021

Консолидација српске заједнице, каже Лађевић, која треба да иде у правцу идеје повратка. И њему је јасно да је прошло превише времена од протеривања Срба из Хрватске, али иницира идеју да се и о младима треба размишљати као повратницима. Уредник и водитељ: Гордана Јанићијевић Шта се дешава на Банији после земљотреса? Да ли је оно мало Срба које је остало на Банији збринуто? Како изгледа живот у контејнеру? Како је искоришћена помоћ Србије, Београда и значајна средства многобројних српских компанија? Како Лађевић коментарише писања хрватске штампе о злоупотребама у обнови Петриње? Однос Срспког националног вијећа и Београда? За шта су се залагали Рашковић и Старевић? Шта представља српски национални идентитет?

Зашто се предсједица Српске слика с фратром Пуповцем?

11.02.2021

Посјета земљотресом угроженим подручјима на Банији, могла је бити удешена састанцима искључиво са представницима СПЦ. Који је интерес званичника Српске да се састају са Хрбином Пуповцем? Ако је неко заборавио, Милорад Пуповац и његово Српско народно вијеће, најснажнија су полуга Неовисне Републике Хрватске у унијаћењу, латинизацији и похрбљењу преосталог српског становништва. Они издржавају, од новца који у висини до два милиона евра годишње Влада Хрватске уплаћује на име „српске националне мањине“, противсрпске персоне каква је Виктор Иванчић или Борис Дежуловић, у новинама Новости штампајући два листа ћирилицом. Да се пуно не види и не увриједи спонзоре оних који се представљају у име некад конститутивног српског народа у СР Хрватској. На

СKАНДАЛОЗНА ПРОПОВЕД СИСАЧKОГ БИСKУПА: Потрес је подмукао, против њега се не можемо борити као против Срба!

12.01.2021

На прослави 443. годишњице одбране замка Гвозданско, сисачки бискуп Владо Kошић упоредио је земљотрес са борбом против – Срба и Турака. “Данас више нема Турака, комуниста или Срба испред Гвозданског и Хрватске. Ако их је било, крили су се. Ипак, наш опстанак у Бановини и у домовини Хрватској стална је мета непријатеља и за то се морамо борити и данас. Данас је наш највец́и непријатељ земљотрес. Пустоши, црни, уништава куц́е и цркве, истерује нас са вековних огњишта и прети нам нестанком, како Хрвати више не би живели у овим крајевима наше лепе земље. Пре тога нас је погодила пандемија, која, међутим, није ратовала само против нас, већ против целог света

Промоција књиге "Крст на крижу"

Пуста земља Банија..

31.12.2020

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар  2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

08.12.2020

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

02.10.2020

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Вељко Остојић: Док Крајина мирно спава

21.07.2020

Негдје над КрајиномЗавијају сада вуциСтари Крајишки хајдуциОстављам ти инат и пркосБол и патњуРадост и тугуКишу и дугу Зјеницо ока могаОставих те без срца свогаИза седам гораМоја се душа вратити мораНестали смо преко ноћиКолона мучна оста у намаЖалимо те годинамаКад год вјетар тамо пириМоје се срцеБез тебе не мириНађем те у сваком стихуМногим непроспаваним ноћимаИ сузним очимаНестао сам преко ноћиДа ли ћу икад кући поћиСпавај ми Крајино мојаВоле те дјеца твоја… Вељко Остојић Извор: Банија онлајн

veritas2.jpg

ДАНАС 27 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ И РАЊАВАЊА СРБА У ВОЗУ КОД ГЛИНЕ

14.07.2020

Данас се навршило 27 година од када је, наишавши на мину близу моста јужно од Глине, експлодирао воз у којем су се налазили српски цивили и у којем су на лицу мјеста изгорјеле Маца Данчула /70/ и Сока Рокнић /43/, а око 30 цивила тешко рањено, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. Истог дана је у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао и Јанко Радујковић /70/. Перо Гвојић /36/ је у експлозији остао без обје ноге, Јанко Јакшић /34/ је изгубио једну ногу, као и Ђуро Јаковљевић /44/, док је око 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше израњавано. Међу рањенима је била и четрнаестогодишња Зорана Рокнић, кћер

Саво Штрбац: (Не)правда на европском суду

09.02.2020

И до сада је било мало процесираних припадника хрватских оружаних снага за убиства Срба а послије „преседентских“ одлука хрватског УС и ЕЦХР биће их још мање. Европски суд за људска права (ЕЦХР) је 16. јануара ове године објавио одлуку у предмету „Кушић  против Хрватске“ којом је прогласио захтјев подносиоца недопуштеним, због тога што нису исцрпели сва доступна и ефикасна домаћа правна средства предвиђена чланом 35. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Конвенција) прије подношења захтјева том суду. Ова одлука је коначна. Недељка Кушића (61) и његовог сина Перу (36), цивиле српске националности, из њихове куће у Сиску одвели су 5. фебруара 1992. мушкарци у маскирним униформама. Сутрадан

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

22.10.2019

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12.10.2019

“Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.” Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: