arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бранко Загорац – једна географска судбина

Живот који је стао у време између два светска рата, одвијао се између Зенице, одакле је закорачио слободу, и Јасеновца, где је за његову трагичну смрт био сасвим довољан један услов, мада је он као Србин и некадашњи припадник Младе Босне у тим околностима испуњавао два услова. Kада је пре четири године отпочело обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, створила се још једна прилика да у српском друштву оживе старе, али и да се распламсају актуелне, у деведесетим годинама прошлога века настале поделе. Све је лако и одмах подсетило на никад зарасле ране у трагичној историјској и југословенској судбини српског друштва. Тако се вековни јубилеј Великог рата на развалинама последње

ТВ ХРАМ: Страдање Срба у Ливањском крају о ком се деценијама ћутало (ВИДЕО)

Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски

Љубан Једнак и патријарх Павле

Љубана клали 1941, истерали га 1995, а сада баш ту славе

“Новости” у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања “Олује”. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима “србосјецима”, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, “пажљиво”

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Ћерка убијеног у „Лори“: Машуловић слави „Олују“, зна ли шта су урадили мом оцу?

Кажу да је  Иван Машуловић морао да оде на ту прославу, али питала бих га да је прослава била у ‘Лори’, да ли би и тада отишао. Мој отац је убијен у логору али, што је још горе, нимало нисам изненађена оним што се десило. Па, Стипе Месић је био почасни грађанин Подгорице, реаговала је Александра Симовић (26), ћерка Ратка Симовића који је мучен и убијен у „Лори“. Онa је за „Курир“ казала да су у Никшићу подијељена мишљења о потезу војног аташеа Црне Горе, зависно од тога да ли је некоме у злогласном логору страдао члан породице или није. „Да сретнем Машуловића на улици пришла бих му и питала

Положени вијенци на партизанску спомен – костурницу

У Мокром код Пала данас су положени вијенци на Спомен-костурницу погинулим борцима Народноослободилачког рата од 1941. до 1945. године, као и у Спомен-соби за 70 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце на Спомен-костурницу, гдје је уписано око 500 имена погинулих са подручја мјесне заједнице Мокро, положили су делегација СУБНОР-а, начелник општине Пале Бошко Југовић, предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина, предсједник Управног одбора Завода за запошљавање Бошко Томић и грађани. Предсједник Мјесне борачке организације Мокро Ранко Минић рекао је Срни да се сваке године на данашњи дан сјећају оних који су дали живот за овај крај. “Мјештани су 1941. године узели оружје у руке и кренули у борбу против

Потомци жртава у бившем усташком мучилишту: Мрачна тајна просторија додијељених Удружењу „Јадовно“ (ФОТО)

Неки подаци указују да простор у строгом центру Бањалуке, у којем се некад налазио „Плави подрум“, а потом ресторан “Свилен конац”, па Хрватски културни центар, крије мрачну тајну из доба усташке окупације града. Предсједник Удружења грађана “Јадовно 1941” Душан Басташић каже да има озбиљних индиција да се на тој локацији налазио злогласни “плави салон”, усташки затвори и мучилиште, те апеловао на историчаре и стручњаке за архивску грађу да то провјере. Инидиције указују да је подрумски простор у центру Бањалуке, преко пута хотела „Палас“, у Другом свјетском рату био усташки затвор и мучилиште за заточенике, углавном Србе и Јевреје. Управо тај простор, који је у међувремену девастиран, па га је потребно

Роми у српској војсци Фото Приватна архива

Судбина Рома у Великом рату

Изложба Драгољуба Ацковића биће најесен представљена у Стразбуру и Паризу. За храброст добијали Албанску споменицу и Орден Карађорђеве звезде. Изложба “Страдање Рома у Првом светском рату” аутора др Драгољуба Ацковића сведочанство је о судбини Рома, који су делили усуд српског народа у току Великог рата. Више од 150 оригиналних дописница и фотографија представљено је у поставци, која је први пут приказана крајем децембра прошле године у Галерији Народне банке Србије. – Као члан Специјалистичког комитета за Роме (CAHROM) при Европском савету добио сам позив да изложба гостује у Стразбуру од 12. до 19. октобра за време трајања заседања овог комитета – каже Ацковић. – Такође, на иницијативу генералног секретара Министарства

Слободанка Срдић: У мислима сам путовала на Кордун

Када су почетком коловоза 1995. у даљини загрмјели топови, а рафална паљба била све ближа, 12-годишња Слободанка Милић и њена обитељ, отац, мајка и брат Слободан, напустили су родно село Доњи Будачки крај Крњака.  – На брзину смо покупили нешто гардеробе, документе и кренули у дугој колони, а да ни сами нисмо знали камо. Циљ је био што прије побјећи од експлозија и пуцњаве. Сјећам се да сам била тужна јер сам оставила све оно што ми је било мило и драго, а нисам знала да ли ћу се икада вратити на свој Кордун – свједочи Слободанка. Милићи су преноћили у Топуском, па су даље аутобусом преко Босне кренули у

Тенковима срављено гробље у "Олуји", фото: Новости

Док Црногорци славе уз „Дом спремни“, Срби обнављају гробља тенковима сравњена у „Олуји“

У Доњем ливањском пољу у Федерацији Босне и Херцеговине Срби се удружили да обнове гробља порушена у акцији „Олуја“, пишу „Новости“. Хрватска војска показала сву бестијалност када је тенковима сравнила са земљом споменике у селу Бастаси. Више од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог љета урадили мјештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намјери да уреде мјеста на којима им почивају преци. Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по бијелом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо

Фото: ИН4С

Витешка погибија регрута Стојадина

У имену му је све записано. Стаменост, одлучност и постојаност. Стојадин је стао и остао да брани најузвишенију границу људског достојанства – заклетву држави која је горела у огњу нерашчишћених рачуна, сулудих амбиција лидера нових државица и народа, рoђених на развалинама једне лепе земље, страшћу опијене пастве еуфорично заслепљене нагоном да омеђава своје атаре жицама мржње. Из тог унутрашњег мрака убрзо ће покуљати ерупција гадости какву само људски ум може да произведе . Варају се сви психијатри који мржњу дефинишу као негативну емоцију или поремећај душе. На овим просторима, потврдили су то недавно хрватски црнокошуљаши у копачкама на светском првенству у фудбалу, она је идеологија, стратегија, оружје, база за разне

Фото: Хајат

Дукић: Спомен Чесма у Фазлагића кули – увреда за Србе

Савез логораша Српске осуђује поступак бошњачких власти у Сарајеву које су отвориле спомен-чесму у Фазлагића Кули, највећем усташком упоришту и стратишту Срба у Другом свјетском рату код Гацка, указујући да те власти годинама оспоравају Србима право да подигну спомен-плоче и обиљеже мјеста страдања српског народа у протеклом рату на подручју ФБиХ. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да отварање спомен-чесме “у част страдалим Бошњацима” у Фазлагића Кули представља увреду за српски народ. Он је подсјетио да су Бошњаци подигли спомен-плоче својим страдалима у Републици Српској у Козарцу, Кератерму, Мањачи, Дервенти, Вишеграду, док се то право оспорава породицама српских жртава рата у ФБиХ. Дукић је рекао да

Фото: Срна

Почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске /ВРС/ у спомен-комплексу у мјесту Бок Јанковац данас је почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке и Српске од агресије хрватске војске, када је живот изгубило 16 српских бораца. Парастос служи протојереј Гојко Слијепчевић, након чега ће на споменик бити положени вијенци. Програму обиљежавања, под називом “Бокови 1992-2018”, присуствују предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, изасланик предсједника Српске, делегација Народне скупштине коју предводи потпредсједник парламента Ненад Стевандић, министри у Влади Српске и представници општине Градишка. Присуствују и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, високи функционер СДС-а Мирко Шаровић, представници Борачке организације

СНД Пребиловци: Постављен крст на Краварици и положено цвијеће у Неретву

СНД Пребиловци неуморно настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања смогли снаге да организују аутобус са 73 ходочасника. Они су дошли из Србије да на достојанствен начин дају свој допринос у обиљежавању славе Светих Пребиловачких новомученика. Са собом су донијели крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који су, по благослову чапљинског пароха Марка Гојачића поставили на Краварици, уочи славске литургије. Ријеч је о једном од 47 локација на којој су од стране усташких кољача страдали Пребиловчани. – На овом мјесту усташе су 1941. заклале 27 Срба. Међу њима је било 19 дјеце. Ту је убијена бака Мара Медан

Нема правде за убијене Српске цивиле из Јежестице

Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет “Јежестица” налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који “скупљају прашину” по ладицама правосуђа БиХ. Она је подсјетила да је овај предмет требало да буде завршен крајем 2015. године када је требало да буде подигнута оптужница, али се ништа по том питању није урадило. “Питамо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.