Научни савјетник Института за српски језик САНУ Срето Танасић рекао је да латиница није српско национално писмо, већ само ћирилица, која је у центру српске културе и препознатљиви знак културног идентитета Срба. Коментаришући приједлог измјена и допуна Закона о језику и писму, гдје је прописано да се у службеној употреби користи само ћирилица, Танасић је оцијенио да нема никаквих разлога ни потребе да се латиница озакони као равноправна ћирилици нити да је замијени. “Латиница није српско писмо, иако је у 20. веку много писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. Међутим, у Хрватској ћирилице

Када је при крају Другог светског рата, приликом повлачења из Грчке кроз Југославију, ухваћен Александар Лер, генерал Четврте ваздухопловне флоте нацистичке Немачке, касније командант целог југоистока Европе, испитиван је о детаљима шестоаприлског бомбардовања Београда. Наиме, управо је генерал Лер руководио акцијом ваздушног напада на Београд, пошто је претходно са земљом сравнио Варшаву, што је у Хитлеровим очима била одлична препорука за мисију бомбардовања Београда. „Зашто Народна библиотека Србије?“, упитали су га иследници. Врло је хладнокрвно објаснио  да је уништење Народне библиотеке Србије било једно од приоритета бомбардовања Београда, по изричитом Хитлеровом захтеву који је Србима желео да се освети за „издају“ (одбацивање пакта) тако што ће им уништити вишевековни идентитетски код.

Српски језик је у потпуности српски тек када се исписује ћирилицом, јер је она нит која повезује готово сву српску писменост од њених почетака до данас, истиче професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић. “Кроз векове је била на широким просторима српског језика сведок континуитета и идентитета српског језика и књижевности, културе, историје, препознатљив знак и симбол; показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено”, наглашава Ковачевић. Он истиче да између српског језика и ћирилице влада однос какав нема ниједан други језик са својим писмом – ћирилица је једино српско национално писмо. “Та два термина једино се могу у српском језику метонимијски замењивати: када се каже српски језик, нужно се