Šabac – Planina Cer na kojoj se 1914. godine odigrala čuvena bitka, u kojoj je, u prethodnim balkanskim ratovima, potpuno iscrpljena vojska Kraljevine Srbije do nogu potukla brojniju i opremljeniju austrougarsku soldatesku, trebalo bi da postane trajni spomenar ne samo prvog velikog uspeha saveznika Antante već i celokupnog stradanja srpskog naroda i njegove velike pobede u Velikom ratu. Cer jeste već stotinu godina duhovna vertikala Srbije, ali je u svakom drugom pogledu bio skrajnut. Izgradnja memorijalnog kompleksa na ovoj izrazito šumovitoj planini, obrasloj cerom i grabom – koja se kao ostrvo izdiže na obodu panonskog basena – projekat je koji je podržao predsednik Srbije Aleksandar Vučić,  konačno će ispraviti ovu veliku

Komplet s ordenjem Karađorđeve zvezde, Belog orla, Jugoslovenske krune i Svetog Save, koji je bio u vlasništvu poslednjeg kralja Jugoslavije Petra Drugog, prodaje se po početnoj ceni od 30.000 evra. Među stotinama odlikovanja, koja će se 14. decembra naći na aukciji kuće „Andreas Tis” iz Nemačke, biće ponuđena i četiri ordena koji su bili u vlasništvu Petra Drugog Karađorđevića (1923–1970), saznaje „Politika”. Ordene Karađorđeve zvezde, Belog orla, Jugoslovenske krune i Svetog Save kolekcionari će moći da kupe možda već za 30.000 evra. Toliko iznosi početna cena kompleta koji, osim znamenja, sadrži i nekoliko ličnih predmeta i pisama, ali i pehar kojim su ova četiri odlikovanja nagrađena u SAD 1977. godine

Istoriografi već ceo vek pokušavaju da proniknu u ratnu 1915. i 1916. U Skadru počele međusobne optužbe o uzrocima stradanja vojske i naroda. U FANTAZMAGORIČNOJ kristalnoj kugli svekolikog sveta, nema granice između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između smrti i života. U tamnim prostorima galaksija, iskrsavaju povremeno pokojnici kao živi i stvarni, kao i ljudi koji se kreću oko nas. Nismo li svedoci, baš ovih dana, koliko su ove reči velikog srpskog reditelja Saše Petrovića, zapravo, istorijski refren, često potisnut, poziv da ne zaboravimo na velika dela i velike žrtve predaka. Nije li sadržaj pisma francuskog predsednika Emanuela Makrona, upućenog u Beograd kolegi po funkciji, upravo njihova potvrda: “Znam koliko je

Spomenik će iz Umetničke livnice “Jeremić” u Vrčinu do Srpske Atine biće prevezen specijalnim transportom u pratnji policije. SPOMENIK kralju Petru Prvom Karađorđeviću u petak posle podne stiže u Novi Sad. Iz Umetničke livnice “Jeremić” u Vrčinu do Srpske Atine biće prevezen specijalnim transportom u pratnji policije, a već do večeri biće postavljen na mermerni postament na Trgu republike. Otkrivanje spomenika, kako je planirano, biće u nedelju na svečanosti obeležavanja 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Pripreme za ovaj važan, nesvakidašnji transport, prema rečima Slobodana Jeremića, počele su u četvrtak ujutru, premeštanjem spomenika iz livnice do puta odakle će, danas oko devet časova, kralj Petar Prvi “krenuti” prema Novom Sadu. – Nije bilo

Prateći različite dokumentarne emisije povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, primetio sam da, nažalost, monumentalnih, sakralnih artefakata posvećenih našim stradalnicima, kako vojnicima tako i civilima, po zemljama okruženja, ima jako, jako malo, a i tamo gde ih ima, da su u lošem, zapuštenom stanju, prepušteni zubu vremena, zaboravu (čast izuzecima, poput Zejtinlika u Solunu, naravno). Mislim da je najmanje što Srbija kao država koja drži do sebe, poštuje svoje pretke, slavi heroje i odaje počast nevinim žrtvama, može i treba da učini, jeste da preko svojih diplomatsko-konzularnih predstavništava, a u saradnji sa zemljama u kojima se groblja nalaze, pokrene akciju uređenja svih postojećih grobalja sa našim stradalnicima iz Velikog rata.