Берн-Медији у Швајцараској пишу данас и „дивљању“ навијача загребачког Динама у Берну, где је њихов тим играо у квалификацијама за Лигу шампиона против Јанг Бојса. Како наводе, навијачи Динама показали су „нацистичким дивљањем своју најружнију страну“. „Припадници Бед Блу Бојса поздрављали су хитлеровским поздравом, узвикивали нацистичке пароле, а Берн су излепили нацистичким налепницама, на којима се могу наћи нацистичке пароле, али и пароле против Срба попут слике са два обешена лица на којем је натпис ‘српско породично стабло“ -, пренели су медији. Наводе и да су „мајмунским урлицима прилазили тамнопутим пролазницима, сексуално су нападали жене које су се купале“. „Било је гадно. Није се могло изаћи из воде да не

Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената: Не постоји институција која трага за баштином непроцењиве вредности. Безброј српских старих рукописа, ретких књига, уметничких дела, реликвија и докумената расуто је по музејима, библиотекама, архивима и приватним збиркама широм света, што и не би било тако страшно да нам ово културно благо није ишчилело из свести, кажу познаваоци националне баштине. Прецизни званични подаци о српском културном наслеђу ван Србије не постоје, као што не постоји ни национална институција са задатком да трага за тим непроцењивим благом. – Нажалост, ми немамо „Нешнел херитиџ“ као Енглези, ни „Центар националне славе“ као Руси који брину о националном културном наслеђу

Хрватско друштво, неспремно да се суочи са оним што слиједи, али и с властитим лошим изборима, одлучило је да се окрене прошлости и обнови туђманизам, наводе либерални портали. Резултати Tуђмановог доба су поражавајући, а о томе најбоље свједоче статистички подаци, од демографске ситуације, преко броја запослених, као и структуре хрватске економије, која више није производна него услужна и зависи добрим дијелом од туризма. Без обзира на то што је читав наратив туђманизма почивао на идеји о 200 богатих породица и укидању друштвеног власништва, па би га из те перспективе могли прогласити успјешним – он је за већину грађана био погубан, наводи хрватски историчар Драган Марковина. Окретање туђманизму, који је био

Професор др Предраг Пипер је слависта, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и стални члан Матице српске. Његова предавања слушали су студенти на унивезитетима у Новом Саду, Београду, Нишу, Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Љубљани и Скопљу. Добитник је многих домаћих и међународних признања. Богата библиографија са око двије стотине посебних издања и готово четири стотине библиографских јединица свједочи о професоровој посвећености научном раду и љубави према словенским језицима.  Са чиме бисмо могли упоредити љубав према свом језику? Чини се да је попут већине љубави у савременој цивилизацији и ова врста љубави у кризи, макар на овим нашим просторима.  – Могли бисмо поћи од онога