Објава на Твитеру да је у задарској Градској библиотеци изложена слика ратног злочинца Слободана Праљка, изазвала је је низ занимљивих коментара. Праву поплаву коментара изазвао је извесни Гордан Духачек, када је на свом Твитер налогу обелоданио како се у Градској библиотеци у Задру може видети уље на платну које приказује тренутак када осуђени ратни злочинац Слободан Праљак испија отров у хашкој судници. Према његовим наводима, ауторка овог дела је сликарка Соња Бутић Давидоф, а посебну пажњу оних који су коментарисали ову објаву изазвала је чињеница да је на слици истакнута и марка монитора и то погрешно написана. Међу коментарима истичу се они који су констатовали да је у питању „мртва

“Документа”, загребачки Центар за суочавање са прошлошћу, прозивају хрватски државни врх да погодује националистичим струјама својом “линијом мањег отпора, сталним величањем рата, као и пропуштањем примјереног памћења свих страдалих”. На тај начин, државни врх доприноси стварању атмосфере у којој полиција смије одустати од подношења прекршајне пријаве због поздрава “За дом спремни!” у Глини. “Документа” су упутила отворено писмо хрватском премијеру Андреју Пленковићу и предсједнику Колинди Грабар Китаровић у којем указују на вербално насиље над лицима која желе да се кроз суочавање са прошлошћу и процесуирање злочина и кажњавање њихових починилаца изгради више демократско друштво. “Осуђујемо пријетње новинару Драги Пилселу којима је непосредни повод била конференција за медије посвећена сјећању на

Капетан Ариљског батаљона у бици 23. августа 1876. спречио продор Турака у долину Моравице. Браћо! Ово је страшно, ово је жалосно што ми учинисмо! Напустисмо Чемерницу, ту вратницу наше отаџбине, одакле Турке никад не можемо истерати. Зато ја, браћо, идем натраг, идем да погинем под Чемерницом, то волим више него да ме жене називају кукавицом. Ко хоће, нека пође са мном, да повратимо Чемерницу! Овим речима се 22. августа 1876. године капетан Јеврем Вукосављевић, командант Ариљског батаљона, добровољац из Русије, обратио својим борцима, када се морао повући из шанца са Чемернице на Пресеку у борбама Јаворског рата, у којима је Ужичка бригада другог позива, после изгубљене Калипољске битке, спречавала продор

Ејуп Ганић, некадашњи сарадник Алије Изетбеговића и налогодавац масакра у Добровољачкој, каже да идеје о независности Републике Српске подстичу сличне ставове у Санџаку, Војводини и на југу Србије. Босна и Херцеговина је земља која има шансу да преживи из неколико разлога. Значајан број људи нема где да оде, а и они Срби који су против заједничке земље добро знају каква је била судбина лидера Срба из Книна или с Косова. Где су они сада? Нема их. Овако о будућности БиХ у интервјуу хрватском “Глобусу” говори Ејуп Ганић, један од најближих сарадника бошњачког лидера Алије Изетбеговића током рата и један од криваца за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву. Коментаришући идеје