arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

РЕПОРТЕР “НОВОСТИ” НА КРФУ: Тихо, да не реметимо мир јунака

28. September 2018.

У сусрет обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта. Окупили се потомци српских ратника и грчки домаћини. Венци и цвеће на сваком белегу страдања. ЗЕМЉИЦЕ црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод. Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У муклој тишини полажу венце и цвеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која негују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине. Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред

Навршиле се 23 године од убиства српских цивила у Вариводама

28. September 2018.

 Навршилe су се 23 године од убиства девет српских цивила у селу Вариводе код Кистања, које је услиједило два мјесеца по завршетку хрватске акције етничког чишћења Срба “Олује”, и које, уз злочине у Груборима и Гошићима, представља најаснији доказ о намјери тадашње власти Хрватске да заувијек потјера српско становништво са подручја Крајине. Након гнусног злочина у којем су убијени Мирко Покрајац /84/, Марко Берић /82/, Јово Берић /75/, Радивоје Берић /69/, Марија Берић /69/, Милка Берић /67/, Душан Дукић /59/, Јован Берић /56/ и Шпиро Берић /55/ хрватска полиција је заблокирала то подручје и учинила све да се злочин заташка, а злочинци никад не буду кажњени, саопштила је Координација српских

Свједоци на Чемерну код Илијаша преживјели пакао

28. September 2018.

У Суду БиХ почело је суђење командантима и припадницима тзв. Армије БиХ, Територијалне одбране и тадашњих полицајаца, због злочина у Чемерну, код Илијаша. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/09/27/tvclip030986.mp4 Њих 12 из Какња, Вареша и Илијаша оптужени су да су у “удруженом злочиначком подухвату”, за само неколико часова, 10. јуна 1992. године убили више од 30 Срба – мјештана и избјеглица, а њихову имовину дјелимично спалили. Чемерни јунски дан, села Чемерно. Мира Тодоровић и Стоја Дамјановић преживјеле су скривене у “пећини” надомак села. Преживјеле и о злочину након више од четврт вијека, пред Судом свједочиле. Тодоровићева са родитељима, сестром и тетком, те породицом Буњевац, из Варешког села Дражевићи, седмицу раније избјегла и спас потражила код

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

На Билогори данас обиљежавање 76 година од злочина над Србима

28. September 2018.

На Билогори у Хрватској данас ће бити обиљежено 76 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце, у Другом свјетском рату. “Усташе су у селима поубијале готово све које су затекли. Убили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ови људи били Срби”, рекао је Срни предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици

По сваку цијену одбранити ћирилицу

28. September 2018.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Србије Александар Гајовић рекао је у Бечу, на отварању “Српских дана културе”, да Срби морају по сваку цијену да одбране ћирилицу јер је она у овом тренутку угроженија него икада. Гајовић је синоћ на скупу у организацији бечког удружења “Фокус” оцијенио да је два вијека од “Српског рјечника” Вука Караџића у овом тренутку ћирилица угроженија него икада. “Наша света, али не и немогућа мисија јесте да је по сваку цену одбранимо. Свакодневна употреба латинице постала је предоминантна. Ћирилица је, у ствари, жива и актуелна колико се користи, а то је за сада недовољно. Она се жилаво повија и срећом не предаје пред налетом

Промоција књиге о Сребреници

28. September 2018.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица промовисаће у Бањалуци књигу “Битка за Сребреницу – рат за цивилизацију”, која је настала као резултат истраживања догађаја у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године. “У књизи су посебно анализирани сегменти као што су реконструкције догађаја, анализа страдања припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ током пробоја из окружења, као и многи други. Важно је нагласити да су у анализи коришћени, углавном, бошњачки извори”, рекао је директор Центра Милорад Којић. Извор: РТРС Везане вијести: Мира Лолић Мочевић: Дан када је ослобођена Сребреница Сребреница: Помен мучки убијеним Србима у селу Брежани „Српски зид плача-Сребреница 1992“, испред Скупштине Србије

Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

28. September 2018.

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра “Симон Визентал” из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште. “Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило”, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија

У Раткову највећи крст на Балкану

28. September 2018.

У самом срцу Гусловог брда на надморској висини од скоро 800 метара сутра ће осванути Крст висок 22 метра и тежак 30 тона. Ратково је, кажу мјештани, у протеклом рату изгубило најхрабрије војнике. Крст ће бити помен њима, али и свим србима који су гинули у ратовима. “То је спомен на све страдале Србе од Косова поља до овог мјеста. Помен на све Србе на све православце, да се ујединимо, да будемо једно. И да будемо Срби своји на своме, каже Станко Гуслов из Удружења Ратково. Они који су данас дошли да виде како теку припреме, кажу да ће се за Гуслово брдо надалеко чути. “Могу ти рећи да је

Срето Танасић: Залагање за ћирилицу није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу

28. September 2018.

Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати – кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић. Научни саветник Института САНУ за српски језик Срето Танасић, као заговорник обавезне употребе ћирилице, истиче потребу законског усаглашавања језичке праксе са Уставом и тврди да то није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу, него да је реч о томе да „српски језик и писмо добију статус који им припада“. Предложене измене Закона о службеној употреби језика и писама, Танасић образлаже ставом да се ради о изворном српском писму и подсећа да Устав и законске одредбе прописују

Служен парастос војводи Видаковићу и припадницима Бобанске чете

28. September 2018.

Служењем парастоса испред споменика војводи Неђељку Видаковићу, данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Бобанске чете Требињске бригаде. Парастосу су присуствовали градоначелник Лука Петровић, замјеник градоначелника Мирко Ћурић, припадници некадашње Бобанске чете и бројни грађани. На Kрстовдан – велики хришћански празник, 27. септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули су војвода Неђељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца. Јединица славног војводе Видаковића основана је у селу Шћеница на Тројичиндан 1992. године, а након Видаковићеве погибије на Борачком језеру код Kоњица, 1994.

На Крфу обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске

27. September 2018.

Комеморативним скупом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Дасији на Крфу данас је почело обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске на ово грчко острво. Вијенце су положили српски и грчки званичници, представници удружења, потомци. У мјесту Агиос Матеос вијенци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину, да се у њој сахране борци Дринске дивизије, пренијели су београдски медији. Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић подсјетио је да су на Крфу прије 102 године уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ. “Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф

Предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања “

27. September 2018.

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у недјељу 30. септембра у 11 сати, биће одржано предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања“ аутора Александра Дикића. Књига „Хрестоматија српског страдања“ описује страдање српског народа кроз ратове који су вођени у 18. и 19. вијеку са историјским паралелама догађаја из 20. вијека. Лајтмотив је несналажење и лаковјерност српског народа током великих ратних игара, што је резултирало да будемо објекат историје и да као такви страдамо зарад интереса моћних сила. Књигу је објавила издавачка кућа Бернар, а рецензенти су драматург Рајко Ђурђевић и историограф Радован Калабић. Александар Дикић је рођен у Нишу 1978. године. По занимању је љекар субспецијалиста, клинички токсиколог. Води

У суботу 27 година од херојског подвига Милана Тепића

27. September 2018.

У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава “Барутана” у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава. Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда. “Једном људи дају

Патријарх Иринеј у недјељу на Зејтинлику

27. September 2018.

 Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит Варнава служиће у недјељу, 30. септембра, литургију на војничком гробљу Зејтинлик у Грчкој поводом стотину година од пробоја Солунског фронта у Првој свјетском рату, пишу “Вечерње новости”. Пробој Солунског фронта, послије чега је услиједило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом свјетском рату, биће обиљежен централним комеморативним скупом у суботу, 29. септембра, у Солуну на српскм војничком гробљу Зејтинлик. Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је јуче Срни да ће у суботу, 29. септембра, у Солуну присуствовати обиљежавању годишњице пробоја Солунског фронта. Овом догађају би требало да присуствују и званичници из Србије, као и важни функционери из Грчке.

Ако те икада пут нанесе на јуначки Гат…

27. September 2018.

Овдје је земан учинио своје. Занавијек изгубљени са видика, ћутали су прекривени травом, темељи римских насеобина. Као да је јуче ту, крај Via Romana, стајала у својој љепоти конзулска инсула са пространим, вијенцима окићеним, атријумом, насред којег су плутале наложнице у имплувијуму, засуте миришљавим биљем. А одмах крај раскошне куће, вријеме је прекрило врт начичкан тујама и чемпресима, куда су лампадари носили фењере и буктиње, пратећи своје господаре у ноћним шетњама. Тек нема трага од лараријума испуњених киповима домаћих, римских богова, естетски обликованих рукама вјештих скулптора, који су долазили, чак из Рима, да испуне вољу Цезаревих намјесника. Давно су варвари закуцали мачевима на конзулске остијуме и угазили дрвеним табанима у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА