Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора у Хрватској. Након завршетка Првог светског рата, на острву Вис се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље. Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму – природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних

У последњих седам деценија увелико се прекраја црногорска историја. ВЕћ два дана у већини црногорских градова траје кампања мржње “непознатог аутора” којом се преко плаката са натписом “Никад више 1918”, отворено нишани на најављену прославу стогодишњице уједињења Црне Горе и Србије. Нико од државних органа није се оградио од садржине памфлета у ком се Срби оптужују за терор, а није деловала ни комунална полиција. Иза овог чина који је узбуркао духове у Црној Гори, незванично сазнајемо, стоје присталице комитског и зеленашког покрета, који као свог “идеолога” виде у Крсту Зрновом Поповићу, вођи комитског покрета, учеснику балканских ратова, Мојковачке битке, личности чија улога до данас није у довољној мери расветљена. Комити

Соколи у Имотском били су у Краљевини Југославији изложени нападима хрватских сепаратиста. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је користио власт за обрачун са соколима. Министарство физичког васпитања народа упутило је 22. септембра 1939. бану др. Ивану Шубашићу представку о жалбама Савеза Сокола упућеним поводом сметања рада соколског друштва у Имотском, … . (1) Уследио је напад на Чеду Милића, старешину Жупе Мостар, једног од најистакнутијих соколских и националних првобораца. Напад је извршен у више наврата после завршене скупштине друштва Имотски 11.2.1940. Као делегат жупе Чеда Милић је ишао је на скупштину соколске јединице у селу Главини код Имотског. Био је у пратњи сокола из Иморског др. Паве Радовановића, начелника