arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Академик Матија Бећковић

Патња

15.08.2018

Патријарх Павле је често причао Шта је њему испричао неки Србин Док је био рашко-призренски епископ У време турског зулума Састали су се онамошњи Срби И договарали шта да чине Ово се више не може подносити Догорело је до ноката Ајде да се потурчимо И данемо душом А неко рече Ајде да још мало причекамо Не прође дуго А дође 1912. година И српска војска уђе у Приштину Опет се састадоше они исти људи А један ће рећи Ау браћо Да оно учињесмо Пропаде нам онолика патња А тек нама Пише: Матија Бећковић Извор: Искра Везане вијести: Матија Бећковић: Извињење Матија Бећковић: Лишени живота и смрти Матија Бећковић: О тријумфу

Printskrin: Youtube

“Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде”: Сећање на Споменка (14) хероја који је положио живот за Српску (ВИДЕО)

15.08.2018

Да је преживео, Споменко би данас напунио 40 година. Споменко је имао само 14 година када је као војник Републике Српске тешко рањен на ратишту, а од повреда ускоро преминуо. У рату је изгубио све, а војска му је постала породица. Да је преживео, данас би напунио 40 година. “Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде”, говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дечачки живот настави у Паризу. Није дочекао да се врати у свој Маглај… Споменко Гостић је био и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске  у Одбрамбено-отаџбинском рату. Погинуо је 20. марта 1993. године приликом напада муслиманских снага на планину Озрен. За своје заслуге је

Српска покреће тешку историјску битку: Доказати истину о Сарајеву и Сребреници

15.08.2018

Председник РС Милорад Додик предложиће Народној скупштини да обавеже Владу да формира међународну комисију која ће испитати ратна дешавања у Сребреници, укључујући и страдање Срба, а не само Бошњака. Какве ће последице то изазвати? Додик тражи и да Скупштина захтева од Владе Српске да формира посебну комисију која ће утврдити страдање Срба од 1991. до 1995. у Сарајеву, будући да, како је навео, Влада Федерације БиХ није извршила налог Дома за људска права по том питању. На седници Народне скупштине ће, рекао је, изнети податке који говоре да Извештај Комисије за Сребреницу из 2004. године „врви од нетачности“ и у погледу, како је навео, и жртава и оних који су у то време били у ратним дешавањима на том подручју. „То је лажни извештај

Отворена изложба „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“

10.08.2018

У склопу пројекта “Караван части – Солунци говоре потомци памте”, синоћ је у просторијама парохијског дома у Гацку отворена изложба четрдесет фотографија „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“, употпуњена аутентичним музејским експонатима везаним за Први свјетски рат. На почетку вечери испред „Културикса“, организатора пројекта, обратио се глумац Срђа Бјелогрлић, који је подсјетио на првобитну идеју пројекта и захвалио се свима који су помогли у његовој реализацији. Истакавши да је прошла скоро све српске земље, изложбу је отворио историчар, Милан Никчевић. „Драго ми је припадам овој малој групи људи која је смогла снаге да у овој значајној годишњици – стогодишњици од завршетка великог рата, покуша да овдје у Гацку

Добровољци стижу на Солунски фронт

10.08.2018

Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове. Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима

Бранко Загорац – једна географска судбина

10.08.2018

Живот који је стао у време између два светска рата, одвијао се између Зенице, одакле је закорачио слободу, и Јасеновца, где је за његову трагичну смрт био сасвим довољан један услов, мада је он као Србин и некадашњи припадник Младе Босне у тим околностима испуњавао два услова. Kада је пре четири године отпочело обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, створила се још једна прилика да у српском друштву оживе старе, али и да се распламсају актуелне, у деведесетим годинама прошлога века настале поделе. Све је лако и одмах подсетило на никад зарасле ране у трагичној историјској и југословенској судбини српског друштва. Тако се вековни јубилеј Великог рата на развалинама последње

ТВ ХРАМ: Страдање Срба у Ливањском крају о ком се деценијама ћутало (ВИДЕО)

10.08.2018

Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски

Љубан Једнак и патријарх Павле

Љубана клали 1941, истерали га 1995, а сада баш ту славе

10.08.2018

“Новости” у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања “Олује”. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима “србосјецима”, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, “пажљиво”

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

10.08.2018

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Ћерка убијеног у „Лори“: Машуловић слави „Олују“, зна ли шта су урадили мом оцу?

10.08.2018

Кажу да је  Иван Машуловић морао да оде на ту прославу, али питала бих га да је прослава била у ‘Лори’, да ли би и тада отишао. Мој отац је убијен у логору али, што је још горе, нимало нисам изненађена оним што се десило. Па, Стипе Месић је био почасни грађанин Подгорице, реаговала је Александра Симовић (26), ћерка Ратка Симовића који је мучен и убијен у „Лори“. Онa је за „Курир“ казала да су у Никшићу подијељена мишљења о потезу војног аташеа Црне Горе, зависно од тога да ли је некоме у злогласном логору страдао члан породице или није. „Да сретнем Машуловића на улици пришла бих му и питала

Положени вијенци на партизанску спомен – костурницу

09.08.2018

У Мокром код Пала данас су положени вијенци на Спомен-костурницу погинулим борцима Народноослободилачког рата од 1941. до 1945. године, као и у Спомен-соби за 70 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце на Спомен-костурницу, гдје је уписано око 500 имена погинулих са подручја мјесне заједнице Мокро, положили су делегација СУБНОР-а, начелник општине Пале Бошко Југовић, предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина, предсједник Управног одбора Завода за запошљавање Бошко Томић и грађани. Предсједник Мјесне борачке организације Мокро Ранко Минић рекао је Срни да се сваке године на данашњи дан сјећају оних који су дали живот за овај крај. “Мјештани су 1941. године узели оружје у руке и кренули у борбу против

Роми у српској војсци Фото Приватна архива

Судбина Рома у Великом рату

09.08.2018

Изложба Драгољуба Ацковића биће најесен представљена у Стразбуру и Паризу. За храброст добијали Албанску споменицу и Орден Карађорђеве звезде. Изложба “Страдање Рома у Првом светском рату” аутора др Драгољуба Ацковића сведочанство је о судбини Рома, који су делили усуд српског народа у току Великог рата. Више од 150 оригиналних дописница и фотографија представљено је у поставци, која је први пут приказана крајем децембра прошле године у Галерији Народне банке Србије. – Као члан Специјалистичког комитета за Роме (CAHROM) при Европском савету добио сам позив да изложба гостује у Стразбуру од 12. до 19. октобра за време трајања заседања овог комитета – каже Ацковић. – Такође, на иницијативу генералног секретара Министарства

Тенковима срављено гробље у "Олуји", фото: Новости

Док Црногорци славе уз „Дом спремни“, Срби обнављају гробља тенковима сравњена у „Олуји“

09.08.2018

У Доњем ливањском пољу у Федерацији Босне и Херцеговине Срби се удружили да обнове гробља порушена у акцији „Олуја“, пишу „Новости“. Хрватска војска показала сву бестијалност када је тенковима сравнила са земљом споменике у селу Бастаси. Више од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог љета урадили мјештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намјери да уреде мјеста на којима им почивају преци. Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по бијелом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо

Фото: ИН4С

Витешка погибија регрута Стојадина

09.08.2018

У имену му је све записано. Стаменост, одлучност и постојаност. Стојадин је стао и остао да брани најузвишенију границу људског достојанства – заклетву држави која је горела у огњу нерашчишћених рачуна, сулудих амбиција лидера нових државица и народа, рoђених на развалинама једне лепе земље, страшћу опијене пастве еуфорично заслепљене нагоном да омеђава своје атаре жицама мржње. Из тог унутрашњег мрака убрзо ће покуљати ерупција гадости какву само људски ум може да произведе . Варају се сви психијатри који мржњу дефинишу као негативну емоцију или поремећај душе. На овим просторима, потврдили су то недавно хрватски црнокошуљаши у копачкама на светском првенству у фудбалу, она је идеологија, стратегија, оружје, база за разне

Фото: Хајат

Дукић: Спомен Чесма у Фазлагића кули – увреда за Србе

08.08.2018

Савез логораша Српске осуђује поступак бошњачких власти у Сарајеву које су отвориле спомен-чесму у Фазлагића Кули, највећем усташком упоришту и стратишту Срба у Другом свјетском рату код Гацка, указујући да те власти годинама оспоравају Србима право да подигну спомен-плоче и обиљеже мјеста страдања српског народа у протеклом рату на подручју ФБиХ. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да отварање спомен-чесме “у част страдалим Бошњацима” у Фазлагића Кули представља увреду за српски народ. Он је подсјетио да су Бошњаци подигли спомен-плоче својим страдалима у Републици Српској у Козарцу, Кератерму, Мањачи, Дервенти, Вишеграду, док се то право оспорава породицама српских жртава рата у ФБиХ. Дукић је рекао да

Фото: Срна

Почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке

08.08.2018

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске /ВРС/ у спомен-комплексу у мјесту Бок Јанковац данас је почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке и Српске од агресије хрватске војске, када је живот изгубило 16 српских бораца. Парастос служи протојереј Гојко Слијепчевић, након чега ће на споменик бити положени вијенци. Програму обиљежавања, под називом “Бокови 1992-2018”, присуствују предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, изасланик предсједника Српске, делегација Народне скупштине коју предводи потпредсједник парламента Ненад Стевандић, министри у Влади Српске и представници општине Градишка. Присуствују и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, високи функционер СДС-а Мирко Шаровић, представници Борачке организације

Нема правде за убијене Српске цивиле из Јежестице

08.08.2018

Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет “Јежестица” налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који “скупљају прашину” по ладицама правосуђа БиХ. Она је подсјетила да је овај предмет требало да буде завршен крајем 2015. године када је требало да буде подигнута оптужница, али се ништа по том питању није урадило. “Питамо

Пријатељ Срба из најтежих дана: Годишљица смрти Арчибалда Рајса

08.08.2018

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дјела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, можда, актуелније него икада. Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили. У Србију је

Молитвено сећање на ливањске мученике

08.08.2018

  У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају. Главно

Гацко: Освештано спомен – обиљежје

07.08.2018

Свештенство Гатачких парохија са игуманом Манистира Голије освештали су данас новосаграђено спомен-обиљежје на коме су исклесана имена 153 погинула борца Војске Републике Српске одбрамбено-отаџбинског из Гацка. Прије освештања споменика које је дјело архитекте Ранка Окуке у храму Свете Тројице служен је парастос погинулим борцима, постројавање припадника Гатачке бригаде и изнесене су ратне заставе. Начелник општине Гацко Милан Радмиловић открио је споменик и у обраћању присутнима  изразио задовољство јер је завршено спомен-обиљежје које се како каже градило годину дана. “Споменик је дуг према једној великој генерацији која је уградила животе у темеље Републике Српске”, рекао је Радмиловић и напоменуо да је споменик већином  финансирала ова општина. Предсједник Борачке организације Републике Српске

Буњевци: Нисмо Хрвати – поништите комунистички акт из 1945.г.

07.08.2018

Савез бачких Буњеваца затражио да Скупштина Војводине прогласи ништавним акт из 1945. по коме се “сви Буњевци имају сматрати Хрватима”. Савез бачких Буњеваца затражио је да Скупштине Војводине да коначно прогласи ништавним акт у форми наредбе из 1945. године. Тим актом се сви Буњевци, без обзира на личну изјаву, имају сматрати Хрватима. „И данас, они који представљају хрватску мањину у Републици Србији, а који ћуте на повампирење усташтва у Хрватској, нас Буњевце приказују као Хрвате отимајући нам језик, културу и традицију, називајући нас некаквим „буњевачким Хрватима“, а држава то ћутке посматра“, пише у саопштењу. Савез бачких Буњеваца истиче да зато, уочи избора за нове Националне савете, има право да тражи

Спомен-обиљежје у селу Залазје Фото: СРНА

Сутра помен за убијене Србе из братуначких села

07.08.2018

Прислуживањем свијећа и полагањем цвијеће на Централни спомен-крст на братуначком гробљу сутра ће бити обиљежено 26 година од злочнина над 12 Срба у селима Јежестица, Шиљковићи и Залужје код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Помен ће почети у 10.00 часова уз присуство чланова породице, пријатељи и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Припадници муслиманских војних формација из Сребренице након упада у села Ратковићи, Брежани, Крњићи, Карна, Загони, Залазје, Сасе, Горњи Магашићи и Ранча у априлу 1992. године, напали су села Јежестица и Шиљковићи гдје су убили све Србе које су стигли. У кући су ухватили браћу Анђелка и Драгана Млађеновића. Анђелку су

Пале: Споменик Срђану Кнежевићу Фото: СРНА

Обиљежена годишњица убиства Срђана Кнежевића

07.08.2018

У Спомен-парку на Палама данас је обиљежено 20 година од свирепог и никада расвијетљеног убиства некадашњег команданта специјалне јединице Војске Републике Српске “Бели вукови” Срђана Кнежевића. Предсједник Удружења ветерана гарде “Пантери” из Бијељине Петар Цвјетиновић рекао је да је основана координација братских удружења која је покренула иницијативу да се оснује Анкетни одбор како би се испитало убиство Кнежевића, Жељка Марковића и осталих убијених сабораца, те да су припремили документацију коју ће предати Народној скупштини Републике Српске. “Могу да кажем са сигурношћу да ова удружења – ‘Вукови са Вучјака’, ‘Вукови са Дрине’, гарда Шековићи, ‘Бели вукови’ са Пала, гарда ‘Пантери’ и специјалне јединица ‘Манда’ и ‘Пеша’ никада неће одустати док се

Фото: Илустрација

Скандал у Гацку: Одавање почасти злочинцима из Фазлагића куле?

07.08.2018

У злогласном усташком упоришту из Другог свјетског рата Фазлагића Кули код Гацка свечано је отворена спомен-чесма у част страдалим Бошњацима из тог села, а простор око чесме, испред које су почасну стражу чували припадници Оружаних снага БиХ, је, осим званичне заставе БиХ, “украшавала” и зелена застава са полумјесецом и звијездом, као и ратна застава такозване Армије БиХ, пише “ЕуроБлиц”. Иако се Фазлагића Кула налази на подручју општине Гацко и саставни је дио Републике Српске, на овом догађају није се могла примијетити ниједна застава Српске. Говорници на овој манифестацији су “објаснили” да спомен-чесма поред локалне џамије није изграђена само као знак сјећања на страдале Бошњаке у посљедњем рату, већ за све

Колона српских избјеглица из Хрватске

Данас помен Србима убијеним на Петровачкој цести

07.08.2018

Обиљежавање 23 година од егзодуса Срба у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја” биће настављено данас, полагањем вијенаца на спомен-обиљежје на Петровачкој цести и посјетом спомен-соби у Дринићу. За 11.00 часова заказан је парастос и полагање цвијећа на спомен-крст у Јањили у федералној општини Босански Петровац, у 12.00 часова посјета спомен-соби у Дринићу и пријем код начелника општине Мирка Грбића, потврђено је Срни из Документационо-информационог центра “Веритас”. На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства “миг-21” 7. августа 1995. године бомбардовао је избјегличку колону Срба из Републике Српске Крајине тада је погинуло десет цивила, међу којима четворо дјеце и 21-годишња дјевојка, док их је педесетак рањено. За овај

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: