arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ћирилица

Злодела новосадског „Договора“ из 1954. године

10. October 2015.

Новосадски „договор“ из 1954. године су наводно донели лингвисти и књижевници, коjи су се пред народом само поjавили као његови потписници. Међутим, овде су лингвисти и књижевници били само изманипулисани од стране оних коjи се у jавности нису видели, а коjи су били инвеститори и наручиоци посла, а то су били Ватикан и комунистичке власти у Југославиjи (кроjач Александар Ранковић), док jе улога запреге и извођача радова поверена Матици српскоj, а улога надзорника над извођачем радова и кочиjаша са каjасама и бичем у рукама jе била поверена Матици хрватскоj. Званично, пред jавношћу jе саопштен циљ овог „договора“: Језик Срба, Хрвата и Црногораца jе jедан jезик, са два изговора – екавским

Министар Миленко Савановић

Савановић: Страдање 1995. – геноцид и наставак пројекције НДХ

10. October 2015.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе страдање Срба у западноj Краjини 1995. године био страшан геноцид и наставак проjекциjе Независне Државе Хрватске.Савановић jе у Мркоњић Граду, на обиљежавању 20 година од страдања Срба у 13 западнокраjишких општина, изразио увjерење да ће у времену коjе слиjеди, уз помоћ честитог диjела међународне заjеднице, одговарати починиоци незапамћених злочина над Србима на овом простору.  “Хрватска jе након протjеривања Срба 1995. године намjеравала да са своjим међународним менторима практички риjеши српско питање у БиХ протjеривањем преко Дрине, што jе проjекат коjи jе одавно присутан”, рекао jе Савановић. Он jе додао да jе патолошка обрада жртава протеклог рата, након

Приједор: Бацање вијенаца

Приједор: Обиљежен Дан сјећања на егзодус Срба из Санског Моста

10. October 2015.

Симболичним спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Сану са градског моста у Приjедору обиљежен jе Дан сjећања на егзодус Срба из Санског Моста из 1995. године. На мосту се окупио велики броj Сањана, међу коjима и данас многи имаjу приjедорску адресу, као и представници градске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и приjедорске Борачке организациjе. “Ово jе друга година како обиљежавамо сjећање на егзодус Срба из Санског Моста. Оваj дан обиљежавамо приjе свега због истине коjа се дешавала у и око Приjедора, jер jе много неистине отишло у свиjет”, каже предсjедница приjедорске градске Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица. Према риjечима тадашњег

Крајишници у Војводини

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

10. October 2015.

  Милан Ливада, рођен пре седамдесет година у Краjини, у селу Горње Примишље на Кордуну, у jануару 1945. године, како каже у ондашњоj „Ендехазиjи“ (НДХ). После завршене основне школе у родном месту, као петнаестогодишњак jе дошао у Банат, у Зрењанин и ту jе завршио средњу економску школу. Дипломирао jе у лето 1968. на Факултету политичких наука у Загребу. Новинарством jе почео да се бави 1969. у међуопштинском листу НАШ ГЛАС у Смедереву, да би 1972., повратком у Зрењанин, постао дописник новосадског ДНЕВНИКА, а касниjе главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“. У редакциjу документарног програма Радио-телевизиjе Нови Сад дошао jе 1990., одакле jе 2010. отишао у пензиjу. Током 40-годишњег новинарског стварања

Српска војска

Овако су историјске личности и великани говорили о Србима

10. October 2015.

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер) Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“. Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“. Друге теориjе

Недељко Чабриновић

Слобода или смрт

10. October 2015.

  Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе. Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика: „У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу

Александар Вулин

Вулин сутра на парастосу страдалим Србима у Мркоњић Граду

9. October 2015.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа “Страдање Срба у Западноj Краjини” коjи ће бити одржан у Културном центру “Петар Кочић” са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

Александар Чотрић

НЕ ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ И ДА СУ СРБИ ИМАЛИ ДВА АНТИФАШИСТИЧКА ПОКРЕТА

9. October 2015.

Предсjедник сталне делегациjе Скупштине Србиjе у Интерпарламентарноj скупштини православља Александар Чотрић истакао jе на међународноj конференциjи у Дизелдорфу да jе српски народ дао велики допринос и жртве у борби против фашизма у Другом свjетском рату и да jе имао два антифашистичка покрета – партизански и роjалистички. Чотрић jе на конференциjи под називом “Други свjетски рат – хришћанско становиште седамдесет година касниjе” нагласио да jе свиjест о прошлости jедан од предуслова да се избjегну слични злочини у будућности, а да морална оцjена и осуда злочина играjу важну улогу у образовању младих, саопштено jе из Скупштине Србиjе. “У Другом светском рату погинуло jе око 1,2 милиона Срба, а наjвише их jе страдало

Крупа на Уни - зграда Скупштине општине

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

9. October 2015.

Скупштина општине Крупа на Уни усвоjила jе Резолуциjу о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, коjи су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године. У документу jе назначено да jе од 1941. до 1945. године почињен геноцид на подручjу лиjеве и десне обале Уне у Подгрмечу и над српским избjеглицама са Баниjе, Кордуна и Лике с намjером да се затре сваки траг о 21.000 страдалих Срба, од коjих jе око 8.000 дjеце и 7.500 жена, старих и изнемоглих, због идеологиjе НДХ-а да се трећина Срба побиjе, трећина покатоличи, а трећина

Никола Тесла

Порекло родитеља Николе Тесле: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“ (I)

9. October 2015.

Пише: Милован Матић Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико

Отворена изложба ''Анатомија заборава''

Отворена изложба “Анатомија Заборава”

9. October 2015.

У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба “Анатомиjа заборава”, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа “Козара” из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Атентат у Сарајеву

Столеће атентата на владаре

9. October 2015.

  Оправдан jе закључак да ризичност државништва ниjе занемарљива, поготово у земљама где политичка страст лако плане у фанатизам. Ha смени 19. и 20. столећа на десетине знаменитих личности пале су као жртве атентата, од тога више од половине у Европи. Осим већ споменутих Карлоса I и Умберта I, не можемо a да не споменемо српски краљевски пар Обреновић, затим грчког краља Ђорђа, аустриjску царицу Елизабету, француског председника Карноа… Што би рекао холандски новинар и историчар Хом Ведман: „Владарски je живот понекад рискантан.” У свом чланку у „Ниусблад ван хет Норден” од 4. jула 1989. он набраjа разна политичка убиства, од Вилема Оранског до Алда Мора и Улофа Палмеа: „Већина

Миленко Чабрило, Жарко Бутулија, Светозар Црногорац, Стеван Комненић, Благоје Милинић, Миодраг Дунђеровић, Жарко Ј. Ратковић и Миленко Јахура (Фото: Слободна Херцеговина)

Херцеговци у Србији спремају писмо државном тужиоцу Вукчевићу и министру Селаковићу

9. October 2015.

У просториjама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду одржан jе састанак Координационог одбора београдских и панчевачког херцеговачког удружења. Састанку су поред домаћина Жарка Ј. Ратковића председника Удружења Требињаца у Београду и Жарка Бутулиjе присутвовали: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог Одбора и председник Клуба Гачана у Београду, Миленко Јахура (председник СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић (председник Клуба Билећана), Благоjе Милинић (Удружење Невесињаца у Београду), док су Стеван Комненић (председник) и Миленко Чабрило представљали ЗК „Херцеговац“ из Панчева. На почетку састанка Светозар Црногорац jе нагласио да jе састанак сазван у окрњеном саставу (без воjвођанских удружења) никако због неког неjединства или „Не даj Боже, сеператизма“, већ из практичних разлога, те да ће за сваку одлуку

Хрватска десница

ДЕСНИЧАРИ ОПТУЖУЈУ ВАТИКАН ДА ПРЕВИШЕ СЛУША СПЦ

8. October 2015.

Хрватска jавност, а нарочито десне странке, веома су незадовољни чињеницом да Ватикан формира заjедничку радну гупу у коjоj би представници Католичке и Српске православне цркве (СПЦ) размотрили аргументе за и против проглашења Алоjзиjа Стjепинца за свеца.”Ово jе изашло из теолошких оквира и постало прворазредно политичко питање коjе не може остати без одговора”, тврди предсjедник Демократског савеза националне обнове (ДЕСНО) Анте Ђапић.  Некадашњи лидер Хрватске странке права из њеног неоусташког периода поручуjе да jе његова странка покренула акциjу “Степинац – светац одмах” jер сматра да нема разлога за одгађање проглашења кардинала Алоjзиjа Степинца светим. Он тврди да треба вршити “озбиљан притисак да Ватикан укине одлуку о стварању мjешовите групе између хрватске

Обиљежено стотину година од ослобођења Приштине

8. October 2015.

У Приштини jе данас служењем парастоса и прислуживањем свиjећа код споменика пострадалим српским воjницима на градском гробљу обиљежено стотину година од ослобођења овог града у Првом свjетском рату. Протоjереj Дарко Маринковић нагласио jе да су дjела страдалих српских бораца бесмртна. “За данашњу Приштину могу да кажем да што се тиче Срба, више их има на гробљу него у самом граду. Срби и када дођу у Приштину, понекад посете цркву, а више њих дође на гробље и тако освежаваjу успомену на покоjне претке. Данас jе годишњица ослобођења Приштине у Првом светском рату, али имам осећаj да ослобођење тек предстоjи”, рекао jе Маринковић. На обиљежавању годишњице ослобођења Приштине говорио jе и пjесник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА