arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Генерал Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [3]

  Воjни циљ разбиjање наших jединица, жели се постићи невоjним средствима, стварањем панике код цивилног становништва, што код бораца на фронту ствара потребу да породице измjесте из зоне убиjања, напуштаjући jединицу. Ратним планом „Дрина“ коjи смо заjедно израдили и усвоjили у Београду, у новембру 1993. године био jе предвиђен долазак тих jединица у ове зоне. На нивоу три воjске таj план jе урађен са свим елементима ратног плана Ни преко Саве из РС, ни са истока РСК, ни из Србиjе, Хрватима ниjе приjетила опасност (од противнапада – прим.дрп), што jе већ било тестиранао у првомаjском упаду у Западну Славониjу Деjства на Кордуну петог и шестог августа Након што сам петнаест

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач

Лукач: Обавеза полиције – очувати Српску

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач поручио jе да jе обавеза полициjе да очува Српску за чиjе постоjање су многи припадници полициjе и Воjске Српске дали животе у одбрамбено-отаџбинском рату. Током представљања ратног пута Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе Републике Српске у Трну код Лакташа, Лукач jе рекао да Полициjа Српске и друштво у цjелини никада не смиjу заборавити 11 припадника овог одреда и 144 припадника Специjалне бригаде коjи су уградили животе у темеље Републике. Лукач, коjи jе био ратни командант Шестог одреда, говорећи о ратном путу бригаде рекао jе да нема ниjедне ратне линиjе на коjоj нису учествовали и крварили припадници Специjалне полициjе Српске. Он jе поручио да

Андрићград Фото: СРНА

Обиљежавање почетка Првог свјетског рата

У Андрићевом институту у Андрићграду почетком децембра биће одржано дводневно предавање о темама “Источни фронт – Други свjетски рат, посљедице” и “Паралеле – Први и Други свjетски рат” – речено jе на данашњем састанку Међународног одбора Андрићевог института за обиљежавање стотину година од почетка Првог свjетског рата. На састанку jе усвоjен и план активности Института у наредном периоду на обиљежавању 100 година од почетка Првог свjетског рата према коjем би у децембру требало да се поjави и други броj међународног часописа “Векови” коjи издаjе Андрићев институт. Планирано jе и да у jуну у Андрићевом институту буде одржана велика међународна конференциjа под називом “Окупациjа и цивилне жртве у Првом свjетском рату”

Генерал Петар Бига

Ђенерал који није узмицао

У Новом Саду коначно обновљен споменик Петру Биги, великом воjсковођи из српске буне 1848. Први пут jе одбранио Србобран на Преображење, а други пут на Малу Госпоjину поразио Перцела “ОД официра коjи су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када jе у његове руке ствар положена била, знало да jе она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће траjно остати у историjи српскоj, али и мађарскоj и аустриjскоj.” Ово jе, у своjим “Мемоарима”, о царском и краљевском ђенералу Петру Биги (1811-1879) написао Јаков Игњатовић (1824-1889), сведок и актер бурних збивања 1848. године у коjима jе створена Српска Воjводина. Потраjала jе, истина, само 11

Умјесто Тачија, страхују опет Срби

  Премиjер самопроглашеног Косова Иса Мустафа приjети српским политичарима да ће завршити у затвору, уколико се оглуше о примjену закона коjе jе дониjел власт у Приштини.   Пише: Неђељко ЗЕЈАК Предсjедник самопроглашеног Косова Атифете Јахjага спашава Хашима Тачиjа од одговорности пред међународним судом, тако што jе пролонгирала одлуку о формирању Заjеднице српских општина /ЗСО/ и омогућила му да се кандидуjе за предсjедника ове фантомске државе. Упућивањем инициjативе да Уставни Суд да своj став о бриселском спопразуму, Јахjага настоjи да одржи кабинет премиjера Исе Мустафе. Тако се ствараjу законски услови да министар спољних послова Косова Хашим Тачи добиjе право да буде биран за предсjедника фантомске државе Косово и да са те

Јелена Гускова

Русија зна да Србин никада не пуца у њу

Руски експерт за Балкан, академик Јелена Гускова: Истински сте нам приjатељи, можда чак и jедини. ЕУ неће престати са условљавањем ваше земље, све док не оствари своj зацртани циљ. Веруjем да ће Руси и Срби спасти свет СРБИЈА jе много важна Русиjи. У садашњим тешким и напетим међународним односима и околностима Русиjа зна ко jоj jе прави приjатељ, а ко не. Зна ко никад ниjе пуцао у њу. А, ниjедан Србин никада ниjе пуцао у Русиjу. Зато jе за моjу земљу Србиjа jединствен приjатељ у свету. Можда чак и jедини. Наjискрениjи. Наш брат. Овако данас Русиjа гледа на Србиjу по мишљењу академика Јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске

6. одред Специјалне бригаде МУП-а Српске

23 године формирања Шестог одреда

У Бањалуци ће данас бити обиљежене 23 године од формирања Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе, а свечаности ће присуствовати премиjер Републике Српске Жељка Цвиjановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Из ресорног министарства jе саопштено да су након свечаности планиране изjаве за медиjе. Извор: Везане виjести: Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда ЛУКАЧ: СРПКИЊЕ

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Генерал Новаковић: Овако је било [2]

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора . Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да

Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су “Вечерње новости” покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

Село Кукујевци - другачија избегличка прича

Село Кукујевци – другачија избегличка прича

Пре двадесет година око 2000 Срба протераних из Хрватске на силу jе пресађено из камена у равницу, у село Кукуjевце код Шида, где су се добро примили. И не само да су се примили већ су за две децениjе препородили и уздигли то село. Пре две децениjе кренули су са нуле, а данас многи од њих имаjу нове куће, по неколико хектара земље у власништву и огромну жељу да поново буду газде, односно оно што су некада били. Кукуjевци данас имаjу око 500 запослених, преко 300 деце, сто jе за села у Србиjи права реткост. Уредник емисиjе Бранко Станковић аутор jе 18 документарних филмова и две драме коjе су екранизоване

Генерал Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [1]

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Премијера филма "Дјеца"

Са премијере филма “Дјеца”

Премиjера документарног филма “Дjеца”, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Далеко су дјеца – Јандрија Славуј

Далеко од очију, далеко од срца

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

На 60. међународном београдском сајму књига представљена је књига Драгана Вујичића "Сребренички круг"

Да младе више не буде срамота због “Сребренице”

На 60. међународном београдском саjму књига представљена jе књига Драгана Вуjичића “Сребренички круг” за коjу аутор каже да представља реаговање на настоjања да се догађаjи у Сребреници траjно представе као геноцид. Он истиче да jе књига намиjењена, приjе свега, млађоj генерациjи коjа не зна ништа о “Сребреници” и коjу jе због “Сребренице” било срамота. “Ово jе написано да их не буде срамота”, рекао jе Вуjичић. Он каже да jе jош горе било то што jе британским приjедлогом резолуциjе забрањивано да се икада више преиспитуjе прича о Сребреници. “Ево у овоj моjоj књизи jа преиспитуjем наратив о Сребреници и дошао сам до приче да jе Сребреница мит коjи jе породио наjвеће

Споменик краља Петра у Дубровнику

Споменик краља Петра у Дубровнику

На jавном збору грађана Дубровника 1922. изабран jе Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор jе поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уjедињења, 1 децембра 1924. откривен jе Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорациjе са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орjунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила jе топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ своj извештаj из Дубровника завршио jе констатациjом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, ниjе видео лепше националне свечаности, нити jе тако спонтано манифестовао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.