arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ђуро Танкосић: Велико српско страдање у Великој жупи Крбава и Псат

Држава која је ликвидирала неколико стотинa хиљада Срба, Јевреја и Рома и нешто Хрвата и муслимана, показала је да је држава безакоња, али веома ефикасна. Питање је да ли је треба звати такозваном.1 Велика жупа Крбава и Псат била је једна од 22 велике жупе у НДХ Плочу je прије неколико година обновио САБНОР Цазин (Савез бораца народно-ослободилачког рата), по саставу бошњачки. То што су је обновили лијеп je гест. Ипак, прећутали су да су у питању Српкиње (у сва четири села тада су живјели Срби, а једно од њих је Буковица, гдје сам рођен) и да их је убила Независна Држава Хрватска (за коју је комунистичка власт користилa назив „такозвана

Milos Kovic

Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају

У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени English Милош Ковић, историчар, доцент на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је објавио књигу о тешком тренутку када је Србији преостао само један пут, а ни он није обећавао много – „Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. Године“. Колико је тачна теза да постоје трагични догађаји изузетне снаге који заиста обликују идентитете народа? Како се то дешава и шта ако се из тих искустава не извуче поука?— Још је утицајни француски писац Ренан у брошури „Шта је нација?“ написао да људе најчешће спајају

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Прво Србе истребити!

Павелић одлукама имитирао Фирера и Дучеа, а онда превазишао учитеље. Уз помоћ министра унутрашњих послова Андрије Артуковића и министра правосуђа и богоштовља Мирка Пука, поглавник Павелић је почео остваривање усташког програма, сачињеног још у емиграцији. Усташке власти одмах именују преке и покретне судове широм НДХ – у Загребу, Карловцу, Госпићу, Вараждину, Тузли, Бањалуци, Осијеку… Судови раде по хитном поступку и углавном доносе смртне пресуде, које се у року од три сата извршавају. Међутим, најчешће су убијали без икаквог судског поступка, не бирајући пол ни узраст жртава. Нови поредак кројили су на основу законских одредаба о расној припадности и Закона о заштити аријевске крви и части хрватског народа, који се у

Кошаре, мера за Хероје

Ако дозволимо некоме тренутак запитаности, који може доћи, зашто је неко положио свој живот за отаџбину, онда имамо пуно право да са презрењем одбијемо да дамо одговор. На почетку агресије на СР Југославију очекивања главнокомандујућих снага НАТО алијансе биле су изузетно оптимистична. Веровало се да наша војска није у стању да издржи ваздушне нападе дуже од три дана и да ће врло брзо потписати капитулацију. Показало се да је рачуница агресора била више него погрешна. Након показане изузетне сналажљивости, храбрости и издржљивости припадника Војске Југославије, команда НАТО наредила је паралелно покретање копнене офанзиве на простору Косова и Метохије испод Проклетија, на Кошарама. Овом операцијом НАТО је покушао да анулира евидентне

Срушен део двора

Дан када су нацисти разорили Бeoград

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука “Брандербург” су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Иво Анић: Дјеца с Козаре

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15.  година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Масовна гробница жртава села Кометник и Добрић, убијених 1942. у Воћину

Злoчинaц Стиeр

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje су пoчинилe мaсoвнe злoчинe нaд Србимa из Слaвoниje. Припaдници њeгoвe бojнe 1942. убили су 229 мjeштaнa Дeрeзe, oд чeгa 75 дjeцe, a oкo joш 300 oтjeрaли у лoгoрe. Kao jeдaн oд глaвних устaшких oпeрaтивaцa oдгoвoрaн je и зa пљaчку jeврejскe имoвинe и хaпшeњe Србa из Oсиjeкa Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ 25. марта 2018. ; Аутор:Милан Радановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Изjaвa

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра  2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега

„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. децембра. 2015. године.) О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

Продукција „Пријатељ Божији“ обележила је 22. априла 2017. интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело. У знак поштовања и пијетета према свим жртвама геноцида учињеног у Независној Држави Хрватској, Продукција “Пријатељ Божији” снимила  је филм “Иродови синови” који није само фактографско сведочанство злочина. Његов главни садржај је анализа историјских, политичких, духовних, психолошких корена, узрока, мотива и повода који су довели до најбруталнијег обрачуна са српским народом. Посебна пажња посвећена је страдању деце, а оно, у својим библијским димензијама, представља догађај без преседана у читавој историји човечанства. О

Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“

Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Слика жене што погурено корача ратном пустињом: у носиљци на леђима беба, за руку води девојчицу. Прст ставља на усне и показује јој да буде тиха. Трагом ове фотографије, која је настала 1944. године

Преживео ликвидацију у Јасеновцу маја 1945.

Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца. Мане је успио да дође код четника колашинске бригаде и да опише своју трагедију и трагедију осталих четника који су спаљени у крематоријуму концем априла мјесеца 1945. године. „Када су хрватске усташе спалиле војводу Павла Ђуришића са осталих 32 четника и интелектуалаца из Црне Горе, тада су довели и 20 четника из Павлове уже пратње да и њих баце живе у крематоријум. Усташе су прво повезали све четнике са рукама на леђима и тако их приводили крематоријуму који је био у подруму зграде. Сјећам се да сам избројио 10 степеница када сам се попео на

Ево који су хрватски министри позивали народ да коље Србе!

(Из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, Загреб, 1945, репринт Политика, Београд, 1991.) Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. децембра  2015. године. Усташки се покрет састојао од једне фракције клерофашиста (римокатичко свештенство, посебно више, у служби фашиста и у најтешњој спрези с њима – нап. И. Б.), који су били главни носиоци организације рада, пропаганде и радикални егзекутори уништавања укупног, надасве српског народа. Главни равнатељ за „промичбу“ (пропаганду) увијек је био клерофашиста. Понајприје инг. Риегер (Ригер), затим Матија Ковачевић, те на крају клерофашиста и познати присталица кољачке политике Иво Богдан. Сви ти клерикалци уједно су били и главни директори усташких листова –

Диклић: Прекопати Градину и оборити све хрватске теорије

Виши научни сарадник на београдском Институту за европске студије Мoмчило Диклић сматра да би, с циљем утврђивања броја жртава, требало прекопати подручје Градине, гдје се налазио концентрациони логор Јасеновац, у којем је извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Диклић је подсјетио да је за бројање жртава мјера десна и лијева бутна кост посмртних остатака. “Нећемо ми кроз то утврдити тачан број страдалих, али ћемо смањити могућност манипулација. Све хрватске теорије ће пасти у воду”, рекао је Диклић Срни. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа  2016. године. Он је напоменуо да је тиме што жртве нису извађене

Надежда Винавер – ЈАСЕНОВАЧКО ЗАШТО

Надежда Винавер Разговарао Владимир Димитриjевић Потпуно синхронизовани, на међусобно врло удаљеним местима (без савремених средстава обавештавања), потпуно су исти начини убиjања (од опкољавања села до похода на школе са православном децом…), исти методи мучења са таквим детаљима да jе свима одувек морало бити jасно да jе учење за таква дела било добро организовано, да су припреме биле систематичне, да ниjедан краj НДХ ниjе прескочен, да су „радне“ групе спремно чекале да покажу своj наук. Њихов радни учинак jе био високопродуктиван, ниjедан метод ниjе заказао, ниjедна справа за мучење и убиjање ниjе подбацила, ниjедна жеља убица ниjе остала неиспуњена. То jе реалност коjу нико не може да оспори Наш саговорник jе

Алојзије и Николај

Време је заиста да се каже да изједначавање злочинаца из доба нацизма са онима који то нису били не може бити ништа друго него облик реафирмације нацизма Занимљиво би било одгонетнути ко је први уопште дошао на идеју да направи историјско поређење – читај историјско изједначавање – између загребачког надбискупа Алојзија Степинца и владике охридског Николаја Велимировића. У скоријој прошлости, то је прошле године урадио Чедомир Јовановић, у интервјуу за загребачке новине о 20-годишњици операције „Олуја”. Поред других ствари које су пријале тамошњим ушима изјавио је да су „обојица подједнако контроверзни”. Добро, Николај јесте контроверзан, да ли више, мање или исто као Степинац рецимо да није толико важно. Чему уопште,

Мандић Милка: Спартански одговор усташама

Стара 65 година, родом из Турјака код Босанске Градишке. Спада у ред највећих хероина које су прошле кроз капије староградишког логора. Ова поносна старица је у љето 1942. године заробљена са осталим српским становништвом Козаре и дотјерана са двогодишњим унуком Луком у Логор V – Стара Градишка. Када је почело отимање дјеце од њихових мајки, бака Милка држала је свог унука у наручју и није хтјела да га пусти из загрљаја. Када су јој усташе коначно истргле двогодишњег унука Луку из загрљаја она, онако обучена у народну ношњу са бошчом и забрађена у велику бијелу мараму, растргла је своју блузу и показала своје старачке груди говорећи усташким зликовцима како су

Милан Ружић

Криви што не памтимо и што им верујемо!

Срби су победнички народ. Ми смо народ који уме да воли, народ који уме да прашта и народ који уме да угости. Неретко нас проглашавају и народом који највише зна, највише уме и најбоље се сналази. Срби су свету дали много умних глава. Добили смо силне ратове, више њих за друге, него за себе. Борили смо се против свега што је претило нама и свету. Себе смо испостили како би имали они који никада нису имали. Међутим, Срби знају да буду и препредени. Ми смо народ у којем се све може продати за паре или функцију. Фотеља је нешто што ће породице посвађати, браћу побити и кућу заравнити. За власт

Владимир Коларић

Владимир Коларић: Против заборава – потребно је једно велико ДА!

Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије мисле Исак Башевис Сингер је у једном разговору описао стање једне заједнице гетоизованих Јевреја, који су се пред лебдећом опасношћу, која ће се и завршити страдањем масовних размера, бранили заборавом, затварањем очију пред очигледним у споју са пасивношћу и неком врстом нехајности и инфантилне веселости. Данас у Србији осећај лебдеће опасности као да је већи него икада раније, бар у поређењу са претходним деценијама. Опасности која је тим већа што

Протеривање Срба из Хрватске у "Олуји"

Геноцид Хрвата над Србима јесте највећа српска национална трагедија

Пише: Јово Вукелић Непосредни сведоци, странци, у овом случају немачки комаданти, генерали кажу: генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи… Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба. Он говори и „о страшним последицама „усташког касапљења српског становништва у Босни“ и додаје: „Један професор Бечког универзитета и предсједник Католичке акције који је у то време, као командант пука на Дрини, наредио да се отвори ватра са српске обале на усташе, кад

Гаравице: Стратиште 12.000 Срба

Гаравице су једно од највећих стратишта српског народа послије Јасеновачких логора и логора Госпић – Јадовно. То је у географском смислу простор удаљен од града Бихаћа два и по километра, а обухвата Гаравице, Карађорђево село(некад Брезовица, а данас Каменица) и Церавац. На земљишту које је било у власништву добровољаца из Првог свјетског рата, налазиле су се природне ливаде, јаруге и канали различитих дужина и дубина. У Бихаћу су прво покупљени најугледнији и најбогатији Срби 20. Јуна 1941. и побијени послије три дана мучења у злогласној кули. У Капетановој кули су Срби довођени и мучени, тучени и мрцварени, да би потом били одведени на стратиште и на монструозан начин убијени. Муслимани

Официри са Колубаре умирали у беди

Ако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна. Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата? ЈУНАЦИ У БОЈУ, НАДНИЧАРИ У МИРУ Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому

Реч Војводе Момчила Ђујића о екуменизму и уједињењу са папистима… (видео)

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ тада још као свештеник, служио је литургију једне недеље, на којој су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке. Много година касније у Канади 1990. године пред тадашњим владиком, свештеницима и народом, на питање једног новинара, шта би он урадио да је на месту србског патријарха, овај храбри србски син и слуга Божији је одговорио: „Ја нисам достојан ни свештеничког чина, а камо ли да будем патријарх. Скинуо сам мантију, узео митраљез , јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу

Радован Пејановић

С друге стране историје (2) -Радован Пејановић, ратни командант Требиња

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. фебруару 2016. године.) Повод за причу о Радовану Пејановићу, ратном команданту града Требиња – Требињског среза (1942-1944.) је недавно пронађени његов ратни албум. Дио фотографија из овог албума објављен је први пут на порталу Радио Требиња, у тексту „Злочин о коме се ћутало: Крваво коло Радачког бријега“. Фотографије нису раније објављиване у јавности и стога представљају изузетно откриће за све који проучавају теме везане за Други свјетски рат и ЈВуО (четнике) на подручју Требиња и Херцеговине. Албум садржи око 40 ратних фотографија и биће публиковане уз текстове везане за Други свјетски рат на подручју Требиња. Истина

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала