Одговор саветнице председника Србије одлазећем хрватском министру одбране Котромановићу: Нико не треба да очекује да Србија на звецкање оружјем стави врат својих грађана на пањ и сачека егзекуцију Председник је учествовао у рату 1991-1992. као грађанин Југославије, који је у то време припадао опозицији, и ни на који начин није могао да утиче на то да ли ће рата бити и колико дуго ће он да траје. Овако је Станислава Пак Станковић, саветница за медије председника Томислава Николића, јуче реаговала на изјаву одлазећег хрватског министра одбране Анте Котромановића. Он је рекао да су “Вучић, Николић и Дачић били прваци у вођењу четири рата на простору бивше Југославије” и додао да

Дочек Православне нове године, традиционални празник којим се обиљежава почетак нове године по јулијанском календару, одржан је широм Српске. У свим храмовима Српске православне цркве, у поноћ је служен молебан. У Бањалуци су испред Банског двора грађани уживали у богатом забавном програму и ватромету, а у поноћ је у Храму Христа Спаситеља служен молебан за успјешну и благословену Нову годину. Славило се синоћ и у источној Херцеговини. У Требињу је организован дочек Нове године по јулијанском календару уприличила управа Града Требиња. Због временских прилика дочек је уприличен у спортској дворани “Милош Мрдић”. Славило се и у ресторанима, кафићима или у породичној атмосфери. У храму Преображења Господњег свету архијерејску литругију за

Избором академика Жељка Рајнера из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) за председника Сабора 28. децембра 2015. конституисан је хрватски nарламент. Нови председник у свом nрвом говору осим општих ставова, изнео је једини конкретан предлог који се односио на промену имена Хрватског сабора у Хрватски државни сабор. Истог дана у Базилици Срца Исусова у загребачкој Палмотићевој улици организовано је мисно славље Анте Павелића, тачније, задушннца поводом годишњице љегове смрти. На први поглед чини се да између тих догађаја нема директне везе и да је сасвим логично да државни парламент у свом називу носи поред имена своје државе и придев ,,државни“. Међутим, веза постоји и то уnраво преко поменутог nри дева у називу

Недавно је Политика објавила серију текстова под називом „Путеви америчког новца у Србији“[1]. У једном од наставака[2] помиње се, на пример, да је интернет портал Е-новине „за промоцију етичких стандарда у новинарству“ добио, само у једној години (2011), 41.850 долара! Е-новине које су, за сваког ко је било када посетио тај сајт, прототип примитивног вређања сваког патриоте или демократе, чак и сваког ко мисли другачије – добијају од САД 3.000 евра месечно  „за промоцију етичких стандарда у новинарству“?! Какав апсурд! Још 2008. године упозорио сам – цитирајући низ вулгарности с тог портала – да су Е-новине „псовачка страна `друге Србије`“[3]. Следеће године пак цитирао сам типичан антисрпски и шовинистички дискурс

Треба ли ћутати и мирно посматрати како српска „интелектуална елита“ вулгарно пориче писмо српског језика којим говори? Заговарајући двоазбучје не само да уносе збрку у нешто што је кристално јасно Пише: Слободан Каназир, сликар, новинар и пјесник Аустроугарска монархија и НДХ су прибјегавале забрани ћирилице, док „Четврти Рајх“ ради много суптилније. Покушавају нас убиједити у то да је ћирилица старомодна и непрактична и да се с њом, као ни са православљем, „не може у Европу“ Латиница може, из којекаквих политичких разлога, бити опет проглашена званичним писмом, али суштински није, никад ни неће постати дио српске културе и традиције. Традиција се не проглашава законом, она се ствара стољећима и старија је од