arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Споменик краља Петра у Дубровнику

Споменик краља Петра у Дубровнику

На jавном збору грађана Дубровника 1922. изабран jе Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор jе поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уjедињења, 1 децембра 1924. откривен jе Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорациjе са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орjунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила jе топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ своj извештаj из Дубровника завршио jе констатациjом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, ниjе видео лепше националне свечаности, нити jе тако спонтано манифестовао

Скуп "Српски језик и српска језичка политика"

Српску ијекавицу не смијемо пустити низ воду

Предсjедник Матице српске Драган Станић изjавио jе да се иjекавица не смиjе “пустити низ воду”, jер ће у том случаjу они коjи су већ узели српску иjекавицу као своj стандард претендовати и на народ коjи говори иjекавицом и на териториjу тог народа. “Има много оних коjи би желели да се српски jезик сведе само на екавицу. То jе изузетно опасна ствар у политичком смислу. Такву грешку не смемо начинити, jер ће се она судбински изузетно лоше рефлектовати, можда већ у ближоj, а у даљоj будућности свакако”, рекао jе Станић на скупу “Српски jезик и српска jезичка политика”. На скупу организованом у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига, промовисана jе иjекавска

Ђорђе Петровић Карађорђе

Вожду спомен-плоча

После инициjативе градоначелника Новог Сада на Петроварадинскоj тврђави поставиће се спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу ИНИЦИЈАТИВА градоначелника Милоша Вучевића да се на Петроварадинскоj тврђави постави спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу (1762-1817) биће реализована почетком наредне године – потврђено jе jуче “Новостима” у Савету за културу Скупштине града. По речима кустоса Музеjа Новог Сада и магистра историjских наука, Синише Јокића, коjи jе уjедно на челу Одбора, спомен-плоча са пригодним текстом биће постављена на здању Официрског павиљона, у коjем jе вожд од 31. октобра 1813. до jануара 1814. био привремено смештен са сином, док су супруга и остала деца били склоњени у Сремске Карловце. – Примерениjа jе спомен-плоча, а не споменик у природноj величини,

Дане Малешевић

Сву енергију усмјерити на очување српског језика

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић сматра да jе веома важно да се сва енергиjа усмjери на заштиту и очување српског jезика, jер су jезик и писмо наjвеће културне творевине, коjе се мораjу сачувати, у интересу очувања сопственог културног идентитета. Малешевић jе истакао да jе за њега као министра прихватљиво само оно што jе у оквиру Устава Републике Српске и законских оквира у области образовања, а Уставом jе утврђено да су службени jезици Републике Српске jезик српског народа, jезик хрватског народа и jезик бошњачког народа. – Према творбеним правилима српског jезика, jедино jе могуће тумачење jезика по народу, како jе и Устав Републике Српске прописао, а никако према

Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије

Порфирије: Изаћи ћу на изборе и гласаћу

Интервjу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфириjа за портал Новости Српска Православна Црква, њено свештенство и вjерници, дио су српске заjеднице у Хрватскоj, па и онда када су избори, од оних локалних и мањинских до парламентарних, за Сабор. Потоњи су за српску заjедницу врло значаjни због могућности да се заступници коjе Срби изаберу заложе за остварење њихових Уставом и законима заjамчених права и побољшање положаjа, али и развоj повратничких краjева, од економског па надаље. Стога jе важно да што већи броj њих изиђе на изборе. О томе смо разговарали с Митрополитом загребачко-љубљанским Порфириjем. Разговор започињемо питањем о његовом виђењу положаjа српског народа и вjерника Српске Православне Цркве у Хрватскоj.- Положаj

Жељко Цвијановић

Руско оружје нам је неопходно!

Пише: Жељко Цвиjановић 1. Никад Александар Вучић на неки пут ниjе отишао праћен толиком количином исфолиране бриге као ове недеље у Москву. Стране дипломате, локални новинари, идеолози дилетанти, чак и понеки сарадник, у хору су га подсећали да jе Русиjа с оне стране историjе, канибалско племе са крстарећим ракетама. А он jе нешто друго, Европеjац и реформатор коjи ће Русима увести санкциjе jер хоће у ЕУ; он, коjи jе усвоjио аксиом Латинке Перовић и овдашње идиотске елите како jе одрицање од државних и националних интереса услов модернизациjе земље; он, коjи jе, писали су, у СНС управо завршио своjу Осму седницу, показуjући колико jе „наш“, а не „њихов“, „светлосним годинама удаљен,

Дарко Танасковић

Турска води политику неоосманизма

Односи Туске и Србиjе, коjи се у економскоj сфери убрзано развиjаjу, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбициjа Анкаре, сматра исламолог Дарко Танасковић. Танасковић jе навео да jе доласком на власт партиjе Таjипа Ердогана примjетно оjачало неоосманистичко усмjерење турске спољне политике, коjа jе такав курс заузела jош почетком деведесетих година 20. виjека. Он jе за “Бчиц” рекао да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заjеднице што чвршће “укотви” као доминантна регионална сила с тим што се у новиjе вриjеме то настоjи реализовати дискретниjе, а не наметљиво као приjе неколико година. Према његовим риjечима, неоосманистичку доктрину први jе теориjски заокружио Ахмет Давутоглу, своjевремено универзитетски професор међународних односа

Од Пријебоја десно – Чуић Крчевина

Пустoш усрeд Плитвицa

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Анте Котромановић

Србија нема пара да купи руско оружје

Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе “немогућа мисиjа” да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то СПЛИТ – Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе “немогућа мисиjа” да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то. “Ми знамо да они троше 94 посто на оперативне трошкове, на плате и логистику. Они немаjу средстава за опремање и модернизациjу. Ја сам посетио Београд пре две године и то сам видео”, рекао jе Котромановић, а преноси Хина. Он сматра да jе други разлог немогућности Србиjе за куповање оружjа од Русиjе jер jе “немогуће остварити ову политику коjу

Свети Лука

СПЦ прославља Светог Луку и Светог Петра Цетињског

  Српска православна црква данас прославља Светог апостола и jеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског. Свети апостол Лука родом jе из Антиохиjе. У младости jе изучио грчку филозофиjу, медицину и живопис. У вриjеме Христове дjелатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, гдjе видjе Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би свjедок чудесних дjела његових. Повjеровавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заjедно са Клеопом видио jе васкрслог Господа на путу за Емаус. По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохиjу и постао сатрудник апостола Павла. Са апостолом Павлом путовао jе у Рим обраћаjућу Јевреjе и незнабошце у вjеру Христову. На

Ратко Дмитровић

На вратима хаоса

Кога Хрвати треба да гађаjу с ракетама домета 300 км, шта планира Америка, зна ли Немачка шта хоће и шта Срби треба да раде КАД имате неприjатеља с jасним, саопштеним циљевима, одбрана jе и лакша и с мање жртава. Ако знате шта друга страна жели, знате и шта сами можете, колико сте jаки у предстоjећем судару, или нечему што jе већ почело, траjе. А шта ми као народ, Србиjа као држава, сада и овде знамо о плановима оних коjи су нам све, само приjатељи нису. Готово ништа. Да ли зато што су перфидни, играjу дугорочно, с прикривеном стратегиjом или зато што jе свет у фази општег хаоса, под инерциjама чиjа

Парастос за страдале Билогорце

ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БИЛОГОРЦЕ 31. ОКТОБРА

Субота, 31. октобра 2015. са почетком у 11 сати у храму Св. Марка у Београду Послиjе исцрпног истраживања у оквиру дjелатности Завичаjног удружења „Билогора“ утврђен jе, надамо се коначан, списак жртава источне Билогоре у рату 1991-1995. и непосредно послиjе њега. Ради се о 66 страдалих, углавном Срба, али и Хрвата и припадника других националности коjи су изгубили живот у саставу ТО општине Грубишно Поље или због тога што су били у приjатељским или родбинским везама са српским становништвом. Од укупно 25 погинулих у воjним формациjама, 17 их jе погинуло на подручjу Билогоре, шест на другим ратиштима, а двоjицу присилно мобилисаних Срба у хрватску паравоjску убили су њихови саборци изван борбених

Српска баштина је за вјечност

Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе вечерас да jе Србиjа вjечна и да jе српска баштина за вjечност, истичући да Србиjи и српском народу нико не може да одузме хуманост. Николић jе нагласио да ће Грачаница, Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и све што jе српско, заувиjек и остати српско. “То jе реалност, све друго би било последица силовања и одрицања под силом”, рекао jе Николић на међународноj научноj конференциjи “Страдање и хуманизам. Ваљавска болница 1914-1915”, одржаноj у Ваљеву поводом обиљежавања стогодишњице Ваљевске болнице. Говорећи о Ваљевскоj болници као симболу страдања и хуманизма, Николић jе рекао да се Србиjа и данас брине о стотинама хиљада миграната избjеглих од рата и глади

Требиње

Потребан простор за рад и спомен-собу

Предсjедништво Борачке организациjе Требиње саопштило jе да треба наћи адекватан простор за спомен-собу и просториjе за рад ове организациjе, као и просториjе за функционисање Стрељачког клуба “Леотар РВИ” и Стрељачког савеза инвалида Републике Српске. Потреба за простором услиjедила jе након што jе на посљедњоj сjедници градског парламента прихваћена одлука о приступању измjени Регулационог плана “Засад поље”. У саопштењу Борачке организациjе Требиње подсjећа се да jе на диjелу локациjе некадашње касарне “Лука Вукаловић”, гдjе jе Борачка организациjа, одлуком Владе Републике Српске 2007. године, добила дио обjекта површине 1.067 метара квадратних, Регулационим планом “Засад Поље” предвиђена изградња Палате правде. Предсjедништво jе због тога затражило да се организуjе састанак о овоме са наjодговорниjим

Пуковникк Драгутин Димитријевић Апис

Аписови остаци биће враћени у Србију

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе покренуло jе процедуру за ексхумациjу и повратак из Грчке у Србиjу посмртних остатака пуковника Драгутина Димитриjевића Аписа, маjора Љубомира Вуловића, и Радета Малобабића, изjавио jе ресорни министар Александар Вулин. “Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховоj Србиjи, њиховом Београду, а Министарство за рад jе поносно што може да буде део историjе”, рекао jе Вулин на округлом столу “Хероjи или отпадници – Апис и другови”. Вулин jе истакао да jе пуковник Драгутин Димитриjевић Апис jунак и “jедна од српских светих таjни, коjи су скоро 100 година били заборављени и потиснути, не због нас, него због других”. Он jе рекао да jе

Двије деценије Бањалучког одреда

Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач требало би да у недjељу, 1. новембра, у Бањалуци присуствуjе обиљежавању 23 године Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда као и пригодна обраћања, саопштено jе из Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Изjаве за медиjе планиране су по завршетку свечаности. Извор: Везане виjести: ЛУКАЧ: ПОГИНУЛИ ПРИПАДНИЦИ МУП-а НЕ СМИЈУ БИТИ

Москва

Отворен музеј посвећен жртвама Гулага

У рускоj приjестоници Москви отворен jе нови музеj посвећен милионима жртава совjетских радних логора од 1930. до 1950. године у такозваном систему гулага. Отварање се подударило са националним Даном сjећања на жртве совjетског диктатора Јосифа Стаљина. Имена хиљада жртава прочитана су раниjе у близини Лубjанке, бивше базе руске таjне полициjе КГБ-а. У новоотвореном музеjу на пет спратова приказани су лични предмети затвореника, величине ћелиjа и оригинална врата из логора у забаченим градовима Магадан, Анадир и Воркута. У jедноj ћелиjи било jе затворено око 170 људи. У музеjу су изложени и меци и чауре са мjеста погубљења, као и жица коjом су затвореници везивани. Према неким процjенама у Стаљиновим такозваним чисткама

Sud_BiH.jpg

Потврђена оптужница за злочине 505. Бужимске бригаде

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету “Зиjад Нанић и други” коjа деветорицу оптужених терети за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима. Према оптужници, Зиjад Нанић, Есад Куделић, Вахид Баjректаревић, Сенад Салкић, Хасан Мустафић, Мехмед Алешевић, Неџад Бапиа и Самир Исаковић терете се за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима, а Хусеин Исаковић за ратни злочин над цивилима, саопштено jе из Суда БиХ. Они су оптужени за вриjеме оружаног сукоба на териториjи општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим између припадника Петог корпуса такозване Армиjе БиХ и Народне одбране Аутономне покраjине Западна Босна, те оружаног сукоба између припадника Петог корпуса и Воjске Републике Српске, у импровизованом затвору формираном у

Полиција - Бањалука

Спречен терористички напад на Српску

Полициjа Републике Српске спречила jе терористички напад у месту Јања близу Биjељине Полициjа Републике Српске спречила jе припремљени терористички акт код Биjељине, у месту Јања, саопштено jе данас из Центра jавне безбедности (ЦЈБ) Биjељина. Наиме, наводе у полициjи, претресом хотела “Далас” у Јањи jе пронађена већа количина припремљених запаљивих течности, експлозивних и пиротехничких материjа коjе су биле међусобно повезане с циљем уништења тог обjекта, коjи jе физички повезан са већим броjем стамбених обjеката. Припадници ЦЈБ Биjељина и Управе за борбу против тероризма и екстремизма МУП- РС, у сарадњи са Агенциjом за истраге и зашиту БиХ дошли су до оперативних сазнања да на том подручjу може доћи до извршења терористичког акта

Млади из Српске посјетили Скупштине Србије

Млади из Српске посјетили Скупштине Србије

Стотињак младих из Републике Српске посjетило jе Скупштину Србиjе гдjе их jе примио предсjедник скупштинског Одбора за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта коjи им jе поручио да треба да чуваjу српски идентитет, jезик и ћирилично писмо. Приjему jе присуствовала и помоћник министра за омладину у Министарству породице, омладине и спорта Републике Српске Бранка Малешевић. Линта jе истакао да jе веома важно да млади из Републике Српске посjећуjу Србиjу што чешће и у што већем броjу, jер jе то jедан од начина да се шири културно и духовно jединство српског народа. “Само међусобним познавањем ствара се позитивна клима међу нама, а људи коjи се упознаjу ствараjу и заjедничке вриjедности.

Мирко Вранић

Отворено писмо због катастрофалног рада Суда и Тужилаштва

Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево упутила jе данас отворено писмо међународним структурама у БиХ коjим жели да ко зна коjи пут укаже на катастрофалан рад Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању предмета ратних злочина, а на штету оптужених Срба, односно српског народа у цjелини. “Ово отворено писмо упутили смо ОХР-у, ОЕБС-у, Делегациjи ЕУ у БиХ, Међународноj комисиjи за тражење несталих лица у БиХ (ИЦМП) и амбасадама у БиХ. Посљедња у низу скандалозних одлука правосудних институциjа, чиjа би сврха постоjања требало да буде правда и правичност, jесте одлука Суда БиХ да ратном команданту муслиманских снага Сребренице Насеру Орићу допусти да се брани са слободе и

Ненад Крсмановић

Етничко чишћење – ратно и поратно

Пише: Ненад Крсмановић* Дa ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, коjи ће бити званично саопштени до краjа године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним? „Срби су убиjали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово искључиво били Муслимани. A ови опет, и кад им се и омакло неко злодело, било je само нехотично, у самоодбрани, од руке неког психопате итд. Али код њих то ниjе био систем, пa ниjе било ни командне одговорности.” To je, укратко, била верзиjа грађанског рата у БиХ коjу су 1992-1995. ширили глобални медиjи. После

Ћирилица

Неопходан закон о заштити ћирилице

Лингвиста Милош Ковачевић истакао jе данас да jе у Републици Српскоj неопходно усвоjити закон о заштити ћирилице да би ово писмо било сачувано као национално и идентитетско обиљежjе српског народа. “Само законом ћирилица може бити заштићена, jер смо дошли у вриjеме када проглашавање равноправности писама значи губљење ћирилице”, рекао jе Ковачевић Срни. Према његовом мишљењу, уколико законским актима не буде заштићена ћирилица, као службено писмо и jедно од наjважниjи идентитетских црта српског народа, за мање од 50 година неће постоjати. “Добро jе што постоjе приjедлози за усваjање закона о заштити ћирилице. Предсjеднику Републике Српске Милораду Додику треба одати признање, jер се одговорно понаша у очувању националних и идентитетских обиљежjа Српске,

Српска војска

У рову са регентом Александром

Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо jе пре 20 година у 105. години као последњи и наjстариjи живи Мaчванин, воjник Шестог пука Дринске дивизиjе, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ. Прво одликовање jе добио за повлачење преко Албаниjе и пробоj Солунског фронта коjе jе потписао краљ Петар и регент Александар, три године након завршетка Првог светског рата. Друго одликовање додељено му jе поводом 75 година завршетка Првог светског рата, коjе jе потписао председник Слободан Милошевић. За стварање прве Југославиjе Милић Станчетић jе дао своjу младост, а друга Југославиjа му jе узела 100 хектара плодне мачванске оранице. На Светог Илиjу 1993.

Косово је Србија - Крим је Русија

Ево Решења: Уступити Косово и Метохију Русији на 99 година!

Свесни свих недоречености и недоследности Европске Униjе, узимаjући у обзир целокупан однос снага у свету, као народ и озбиљна држава, морамо размишљати о свим могућностима коjе се односе на питање Косова и Метохиjе и у том контексту трагати за националним интересом. Под тренутним околностима, конкретно решење би подразумевало заузимање става и избор између три могуће и реалне опциjе: (1) Да отворимо наредно поглавље тако што ћемо прећутно или отворено признати независност Косова и Метохиjе и тако безусловно наставити путем европских интеграциjа; (2) Да прекинемо преговоре око приступања ЕУ и окренемо се сарадњи са Руском Федерациjом и приjатељским земљама; (3) Да уступимо Косово и Метохиjу Рускоj Федерациjи на 99 година али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала