Уместо да олакша остварење узурпираних имовинских права српске државе и Срба у Хрватској, ЕУ „мудро“ ћути, а њена чланица Хрватска се према тим правима понаша још бахатије и безочније Са уласком Хрватске у Европску унију порасла је и нада да ће многи нерешени српски проблеми са овом бившом југословенском републиком бити разрешени. Од потраживања државе Србије, преко статусних питања Срба у Хрватској, па до личних имовинских питања прогнаних и избеглих Срба… Нажалост, од наде је остала само пуста жеља, јер се тек испод плаве заставе са жутим звездицама показало све лицемерје, до тада прикривано обећањима и обавезивањем на европске норме и стандарде. Који за Србе, очигледно, не важе. СПОРНИ ЗАКОН

БЕОГРАД – Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као “још један доказ усташизације хрватског друштва” чињеницу да је екстремно десничарска група “Народ одлучује” за две недеље прикупила 450.000 потписа с циљем да се на референдуму укину права посланицима националних мањина да одлучују о буџету и избору Владе.  “У овом, као и многим другим случајевима, права мета напада су Срби. Проусташке снаге не могу да се помире са чињенцом да у Хрватској има још, макар мало, Срба и њихових политичких представника”, оценио је Линта у изјави за јавност. Према његовим речима, због тога настоје на разне начине да преосталим Србима у Хрватској пошаљу јасну поруку да не могу имати

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позива Србе из Федерације БиХ који живе у Србији и широм свијета да се пријавe на гласање ван БиХ за опште изборе у БиХ до 24. јула 2018. године Право да гласају изван Босне и Херцеговине на општим изборима у БиХ, које ће се одржати 7. октобра 2018. године, имају двије категорије грађана 1. Избјегла лица из Босне и Херцеговине која су се налазила на попису становништва 1991. Избјегла лица која живе ван БиХ, а желе да учествују на изборима, морају да се пријаве за гласање до 24 .јула, а први корак је да пoпуне oбрaзaц приjaвe за гласање ван БиХ ПРП-1. Документи

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изјавио је Срни да је 150 чланова овог удружења, који су добили станове у Хрватској по основу стамбеног збрињавања, суочено са немогућности њиховог откупа, јер немају хрватско држављанство. “Чланови нашег Удружења немају хрватско држављанство и нису у равноправном односу са Хрватима приликом откупа станова, због чега не могу да их откупе и постану њихови власници”, истакао је Пузигаћа. Он је додао да су ови станови дати на кориштење, али да избјегли Срби из Хрватске, од којих се већина налази у тешкој материјалној ситуцији, неће моћи плаћати режије за станове, због чега постоји велика опасност да им

Марко Ђурић и амбасадорка Израела Алона Фишер Кам на панелу у Новом Саду Амбасадорка Израела у Србији, Алона Фишер Кам, истакла је данас на Трибини “Срби и Јевреји – увезане судбине” у Културном центру Нови Сад, да је другачије тумачење Холокауста опасно и да у државама региона има много више манифестација антисемитизма него што је то случај у Србији. Говорећи о везама српског и јеврејског народа, амбасадорка је, поред заједничког страдања у Другом светском рату, нагласила и да је Србија међу првима признала право Јевреја на своју државу подржавши Балфурову декларацију пре једног века, као и да су неки од оснивача модерног Израела пореклом са простора Србије. Учествујући у овој

ЗАГРЕБ – Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније – оним речима које су „прогнане” из хрватског језика „због наказне логике” самозваних језичких чистунаца. Он је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизма заборавили на хрватски”, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача”, речи „датум”, „гласати”, „добровољац”, „штампа”… „заслужују прогон” из хрватскога. Да ли језик опет постаје политичко оружје, пита Голдштајн. Он наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик и то са разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим

Израелски дневник Јерусалем Пост објавио је коментар под насловом “Хрватско оживљавање неофашизма”, а у тексту аутора Мајкла Фројнда се истиче да је “Хрватска дом можда највећег и највише прожимајућег оживљавања неофашизма у протеклим деценијама” у целој Европској унији. Упркос расту тог покрета и све гласнијем присуству у јавном животу Хрватске, те претњи коју представља за стабилност Западног Балкана и шире, западни и европски званичници учинили су мало како би осудили овај забрињавајући тренд, пише Јерусалем Пост, који комеморацију код Блајбурга наводи као истакнути пример савременог хрватског неофашизма. Цитира се и говор председника хрватског сабора Гордана Јандроковића, који је ове године на Блајбургу изјавио да данас одају почаст цивилним и војним