Дуге су и мрачне ноћи у Залазју, пустом српском селу изнад Сребренице. Ни лавежа паса, ни гласа човека, ни трачка светла, само скелети давно разрушених домова, празнило и страшна тишина! Неђо Станојевић једини је стални становник сад пустог српског села у коме је до крвавог Петровдана 1992. године и покоља који су тог дана извршиле снаге Насера Орића било 25 домова, само у кући Јефтовића било 13 деце, у једној од кућа Цетиновића седморо… Сад је много више мештана Залазја на гробљу на ћувику више села, по Србији, Америци, Канади, по белом свету, Неђо је једини остао да сведочи о тужној судбини села… А Залазје је само једно од 150

Иванишевићев списак бошњачких злочинаца у Подрињу садржи између 2.500 и 3.000 имена, а има податке и за Сарајево и остале локације у БиХ. Списак садржи име, презиме, локацију злочина и друге податке Разговарала: Весна ШУРБАТ Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку историчар Миливоје Иванишевић има списак од 18.500 бошњачких злочинаца, од којих је трећина евидентирана у Сарајеву. Он за Срну објашњава да је количина доступних извора огромна, те да су за идентификацију добродошла бошњачка рјешења о одликовањима, која је добио из Хашког трибунала, односно тужилаштва. “То је лепа документација, где они кажу за шта је неко одликован и тамо наводе датуме и места његовог деловања. Када

У селу Залазје код Сребренице јуче је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година oд великог српског страдања у сребреничкој општини. Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удружења логораша регије Бирач, Црвеног крста Републике Српске, општина Сребреница и Братунац, бројне општинске невладине организације проистекле из рата из општина средњег Подриња, те делегација Српске радикалне странке Србије и општинске страначке делегације. Драгичевић је

Удружење грађана “Источна алтернатива” Републике Серпске најавило је да ће данас посјетити бивше мјеста гдје су били логори за Србе у сребреничкој општини и одати почаст мученим и свирепо убијеним логорашима у минулом рату. Из Удружења су позвали грађане средњег Подриња да сутра са члановима “Источне алтернативе” посјете ова мучилишта, прислуже свијеће и положе цвијеће код тих објеката у знак сјећања на убијене. Свијеће за покој душа убијених биће прислужене и цвијеће положено испред зграде Основног суда и старе полицијске станице у Сребреници, те код објекта “пилићарник” у Горњим Поточарима у којима су мучени и убијани затворени Срби, од којих су већина били цивили. “Позивам грађане да присуствују помену звјерски

Служењем парастоса и полагањем цвијећа код споменика и костурнице у селу Залазје, данас ће бити обиљеженo 26 годинa од убиства 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони. Након служења литургије у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници, чланови породица погинулих, родбина, саборци и бројне делегације посјетиће мјеста страдања, пoложити цвијеће код спомен-обиљежја и прислужити свијеће. Код споменика и костурнице на Залазју у 13.00 часова биће служен парастос за убијене Србе на Петровдан 1992. године, као и за све остале српске војнике и цивиле из ове општине погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату. Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом

Продуценти филма о Сребреници, који припрема награђивана редитељка из Босне и Херцеговине Јасмила Жбанић, затражиће финансијску помоћ од Србије. Они планирају да понуде Србији да уђе у копродукцију пројекта који се бави једном од најболнијих тема у њеној скоријој историји а чији је један од протагониста ратни командант Војске Републике Српске Ратко Младић. Помоћ у реализацији неког пројекта дели се преко Филмског центра Србије који има Конкурс за мањинске копродукције и на којем су последњих година средства добијали значајни редитељи из региона попут Далибора Матанића и многих других. Јасмила Жбанић (44), уз оскаровца Даниса Тановића, предводи групу филмских стваралаца из БиХ која се формирала и огласила после рата. За филм