arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Марко Месић (у средини) код Стаљинграда

И усташе ослобађају Србију

У јесен 1944. Србију од Немаца ослобађале и усташе заробљене код Стаљинграда. На њиховом челу био је витез Марко Месић, кога је Хитлер одликовао два, а Анте Павелић три пута! У ослобађању Србије од ње саме, у јесен 1944, учествовале су и дојучерашње Павелићеве усташе, припадници 369. “вражје” усташке пуковније, коју је Црвена армија 1943. поразила код Стаљинграда. Годину дана касније, Совјети су им, уз Титову сагласност, предложили да се покају што су с Немцима јуришали на њихову земљу, а да им Стаљин и Тито заузврат омогуће да учествују у завршним операцијама у Југославији. Тито је Вељку Влаховићу, једном од својих московских изасланика, наредио да им преда ратну заставу, којом

Панчево - Јабука

Од Јабуке до Јадовног

Постоје места где се у тишини чувају страшне приче, где је природа једини живи сведок ужасних дешавања, где је људска рука некада повукла обарач стотину, хиљаду, десетину хиљада пута. Плотуни су се ређали један за другим: ко зна шта су мислили ти млади војници док су циљали у главу или у срце другог човека. Ко зна шта је тај човек мислио док је гледао џелата у очи и цев његове пушке из које ће сваког тренутка кренути смртоносни метак. Ко зна шта је осетио кад га је метак погодио, и док је падао у ископану раку, ко зна шта је видео. И као он, ко зна кроз шта су прошли

Прича о забрањеној љубави

Волело се двоје младих… кад су хтели да се узму, душмани им не дадоше… Стихови познате песме могли би да се примене на причу о љубави Цилета и Бранке Марјановић. Епилог њихове личне приче je, ипaк, био другачији. Када се у јуну 1941. Драгослав-Циле Марјановић, голобради момчић из Ивановаца у Качеру, запутио у слободне српске планине, није ни могао да предвиди да ће тај чин драматично изменити његов живот. Први пут тада видео је Дражу Михаиловића, пуковника којем је – због његове очинске бриге, благог карактера и дубине идеализма – остао веран целог живота. Због помагања Равногорског покрета Цилета Марјановића су прогањали и хапсили Немци и љотићевци 1942, а 1944.

Ленка, храбра ратница са Таре

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. “Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

Херој међу анђелима

У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… Историју Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео… Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у

Како је један Васојевић раскринкао НДХ!

Од три милиона Срба колико је живјело у НДХ, милион је покатоличено. Чврсте доказе о томе, прикупљене у хрватскима архивама,  износио је у својим књигама један Васојевић – Велиша Раичевић Псуњски (о њему опширније у другом дијелу овог текста). У рату су га тражили Хрвати, по рату је за њим трагала Удба, али он је увијек измицао под лажним именима, а захваљујући Српској православној цркви сачуване су двије његове књиге „У име Христа – светиње у пламену“ и „Хрвати у светлости историјске истине“ Припремио: Љубиша Морачанин Једини циљ покрштавања већ крштених Срба у НДХ био је уништење српског народа. А Срба је у НДХ било најмање три милиона, како се

Ханџар дивизија

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

Мирко и Мара са унуцима

Пребиловачки биљези: Огњиште и вериге

У Мирка Булута, кадгод, сваки разговор начињао се и завршавао за огњиштем. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 26. новембра  2017. године. Одовуд је он укућанима издавао свакодневна задужења и примао извештаје о учињеном. Пред вече уз мезетлук, лозу и покоји филџан обавезне, а јако заслађене каве – разговарао се ту са другим домаћинима и осталим људима. – Já! Сад свак’ на своју страну, а ја ћу сам куда знам – умео је беспоговорну наредбу да преокрене у двосмислену пошалицу гледајућ ме како се башкарим на сећији застртој бичаљем, ту одмах наспрам огњишта, где је обичаjaвао и највише волио да прилегне послиjе обеда да би, како је

Вељко Миланковић

Вељко Миланковић, комадант Вукова са Вучјака (видео)

Поручник Вељко Миланковић је био командант јединице „Вукови са Вучијака“. Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (Република Српска), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду на ВМА (Србија). По професији је саобраћајни техничар и пре рата је био приватни предузетник. На Видовдан 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио бившу Југославију. Иде у место Голубић, код Книна и тамо завршава обуку код Капетана Драгана (Драган Васиљковић – КЕП). Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира специјалну јединицу „Вукови с Вучијака“. Убрзо он и

Слађана Цветковић, која је преживела терористички напад, на месту трагедије (Фото Ж. Ракочевић)

Годишњица злочина у Ливадицама код Подујева

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Данас се навршава 18 година од терористичког напада на аутобус „Ниш експреса” у Ливадицама, код Подујева, када је погинуло 12 особа, а повређене 43. Жртве су били расељени Срба, који су се кретали на задушнице у Грачаницу. Активирањем мине на магистралном путу у селу Ливадице, код Подујева, дигнут је тада у ваздух први аутобус, од шест, из конвоја којим су расељени Срби са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу, на задушнице. У нападу је на лицу места погинуло 10 особа, а две особе су повредама подлегле доцније. У нападу су погинули Живана Токић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и

Узнемирујући садржај: Ово су брутални злочини на којима је „настало“ Косово

Етнички мотивисана убиства Срба на Косову и Метохији почела су још осамдесетих година, а деведесетих су дотад, како су тврдили, насумична убиства прерасла у масакре терористичке ОВК. Структуре терористичке ОВК током деведесетих година на Косову и Метохији ималe су 141 затвор за Србе, махом по приватним кућама. Број убијених у тим притворима никад није тачно утврђен. Осим тога, постојали су и такозвани радни логори од којих је можда највећи био у месту Матичане код Приштине и логор у близини Призрена. Осим ових злочина, ОВК је починила и низ злодела над српским цивилима који су убијани углавном на кућном прагу и без повода. Зарад истине, патње жртава и њихових породица, а поводом почетка рада Специјалног суда за злочине ОВК, објављујемо неке од најбруталнијих појединачних и масовних убистава

Злочин и казна бањалучког стожерника (11): Из таме изашли, у таму враћени

Оптужени су своју одбрану заснивали на тврдњама које су износили током истражног поступка. Гутић се не осјећа кривим; многих се ствари не сјећа; био је оруђе у рукама виших наредбодаваца, а за поступке нижих често није знао. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. децембра 2017. године. Неђелски се такође не осјећа кривим; он није „политички дјеловао“, само као чиновник, с тим да признаје да је врбовао младиће у усташке јединице. На честе упадице о својим неслагањима са злочинима, поставило му се питање на које није имао одговор: „Па, јесте ли штогод подузели против тога, јесте ли протестовали јавно кроз штампу или илегално

Злочин и казна бањалучког стожерника (10): Девет дана суђења Гутићу, Неђелском и Билогривићу

Коначно, дана 25. децембра 1946. године, под бројем Е:1181/46, окружни јавни тужилац Вељко Ђорђевић упутио је Окружном суду у Бањалуци оптужницу којом за недјела квалификована по Закону о кривичним дјелима против народа и државе терети Виктора Гутића, Феликса Неђелског и Николе Билогривића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. децембра 2017. године. Да бисмо разумјели наставак приче, потребно се осврнути на правни контекст. Наиме, према измјенама и допунама поменутог закона, које су донесене 16. јула 1946., у “нарочито важним случајевима судиће у првом и посљедњем степену за кривична дјела из члана 2 овог закона врховни судови народних република по предлогу јавног тужиоца републике”.

Злочин и казна бањалучког стожерника (9): Комунисти ангажовани у истрагама о Гутићу

Упоредо са саслушањима главних осумњичених и њиховим суочавањима, радило се на сакупљању изјава оштећеника и документарног доказног материјала. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Уз полицију, судове и органе Тужилаштва, ангажоване су паралелно и организације Комунистичке партије Југославије, чији су људи у институцијама подстицани на одређену координисану активност. Окружни комитет за Бањалуку 1. јула 1946. писао је свим среским и мјесним комитетима: „У најкраће вријеме треба да буде изведен пред Народни Суд ратни злочинац и народни непријатељ злогласни др Виктор Гутић, организатор и руководилац масовних терористичких мјера и масовног покоља Срба Босанске Крајине у години 1941.“ Ради што успјешније

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.