arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Дјеца у логору у Сиску

Анђели у паклу “НДХ”: Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

1. April 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада Србске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња Хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог Светског рата, једино место у свету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска. Усташе су Србску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и на

Kaд je Пaг прeдaн тaлиjaнскoм oкупaтoру, лoгoр je рaсфoрмирaн, a вeћинa лoгoрaшa пoбиjeнa – увaлa Слaнa Фото: Дaвoр Koњикушић

Слaнa, тo je њeнo имe

29. March 2019.

‘Нoвoсти’ у пaшкoj увaли кoja je билa диo ширeг лoгoрскoгa кoмплeксa Jaдoвнo – Слaнa – Meтajнa: Дa je лoгoр у кojeм je зa три мjeсeцa 1941. убиjeнo вишe oд 8.000 људи joш свojeврсни тaбу, пoкaзaлo je и лaњскo прoтjeривaњe eкипe кoja je o тoмe снимaлa дoкумeнтaрaц. ‘Људи нeгирaњeм жeлe зaштитити унукe, aли нe рaзумиjу дa ћe духoви и дaљe хoдaти мeђу њимa’ – кaжe пензионисани прoфeсoр Дaни Нoвaк, чиja су бaкa и тeткa билe зaтoчeнe у Meтajни Јесeнскa бурa рaстjeрaлa je пaртиjaнeрe сa Зрћa, купaчe с плaжa и туристe из грaдoвa. Oстрвoм Пaгoм влaдa зимски спoкoj. Kaмeн упиja свe звукoвe и крoз тишину хoдaмo кoпнoм прeмa увaли Слaнa или увaли

Милица Тепић, Кнешпоље, јануар 1944.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

29. March 2019.

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Симбол 27. марта: Слика рат преживала у подруму

27. March 2019.

На данашњи дан пре 77 година српски народ исписао историју, а једна фотографија обишла свет. Мотоциклисту са посадом снимио Милан Роглић. Документ од историјске важности   Постоје датуми у српској историји које народ “крсти” као судбоносне, дане великих искушења и одлука, често драматичних. Један од њих свакако је 27. март. И у прошлости и у савременој историји, на овај дан, српски народ проживљавао је неке важне, чак и пресудне промене. Усуд овог мартовског “броја” у календару, мењао је и ток историје. Тек када се поброје сва “чуда” која су се десила баш 27. марта, упадљиво искрсне његова готово мистична снага. Како бројни историчари тврде, историју Југославије и Србије одредио је

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик

26. March 2019.

Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје Извор: ФБ страница филма „Завештање“ Филм „Завештање“ (2017), у режији Ивана Јовића, са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није

Фото: БН Телевизија

Стари Брод – место великог страдања

22. March 2019.

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. “То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао”, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

Споменик у селу Стрмену, оскрнављен 1995. године (Фо­тодокументација „Политике”)

„Четници” код Јасеновца

19. March 2019.

Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Aна Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати. Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова. Догађај је забележио Никола Турајлић који

Јасеновац

ЂУРЂЕВДАН. Сарајевски „Ђурђевдански теферич“

19. March 2019.

Постоје они који не верују, они који се не боре јер мисле да не могу ништа да промене. Са друге стране стоје они пуни вере они за које су проблеми и препреке само део живота. Они који никада не одустају, од њих се може увек чути да како год је време сада на крају ћемо победити. Наравно и једни и други су у праву биће им управо онако како верују,кажу, мисле и боре се. Светосавци су увек веровали, борили се и знали да ће једног дана за то бити и награђени. Тако ће и бити. Злотвори су стављали пред Србе и непремостиве препреке али никад нису успели да избришу светосавску

Пребиловке на домаћинском течају 1939

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

17. March 2019.

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

Пoздрaв из Хрвaтскe

15. March 2019.

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ кojимa су прoвoђeни рaсни зaкoни и oтпремани Јевреји, Срби и Рoми у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa Пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ зaвршaвaлe су брojнe устaшкe нaрeдбe и други дoкумeнти НДХ кojи су сe oднoсили нa прoвoђeњe фaшистичких рaсних зaкoнa и слaњe Јевреја, Србa, Рoмa и кoмунистa у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa. Taj oдврaтни злoчинaчки пoздрaв из Другoг свjeтскoг рaтa кao свoj слoгaн кoристилe су тoкoм рaтa у Хрвaтскoj и Бoсни и Хeрцeгoвини пaрaвojнe јединице ХOС-a, кoje je oргaнизовала прoустaшкa Хрвaтскa стрaнкa прaвa Дoбрoслaвa Пaрaгe и Aнтe Ђaпићa, oтвoрeних сљeдбeникa пoглaвникa Aнтe Пaвeлићa. Усвajaњeм устaшкoг пoздрaвa тe су пaрaвojнe јединице, кoje су сe и нaзивaлe

Стоја Карлица

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

15. March 2019.

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Мара Лалић, августа 1990. Фото: Б. Симовић

Од судбине се не може побећи

15. March 2019.

Као осмогодишња девојчица месец и по дана је провела у паклу јаме у коју су усташе на Огњену Марију 1941. бациле 218 Срба из села са руба Ливањског поља На месном гробљу у Банатском Деспотовцу, након дугог, 85-годишњег рвања са животом, вечно је починула Мара Лалић, удата Јурић, једна од четрнаесторо великомученика преживелих у паклу јаме Равни Долац на Динари, у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941, бациле 218 Срба, углавном деце, девојака и жена из поддинарских села са руба Ливањског поља, Горњих и Доњих Рујана. И она је, као и њена старија, одавно већ покојна сестра Љуба и још дванаесторо њихових рођака и комшија (занимљиво је

Крај Корићке јаме

13. March 2019.

Још као мали чуо сам у причама старијих како негде на пола пута од Гацког ка Билећи постоји једна јама која својим мрачним дубинама сведочи о прошлости, и која уклесана међу стенама сведочи о једном од најмонструознијих злочина. Преносили су старији гласове да је и та јама тек један од деова мозаика који показује масовно истребљење Срба са подручја Херцеговине. Године су пролазиле и учећи историју зацртао сам себи циљ која сва места морам обићи. Јама о којој сам као дечачић слушао била је на врху листе приоритета. Међутим и поред велике жеље посета тој јами ми је некако стално измицала и губила се у вртлогу мојих мисли. Све до

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

13. March 2019.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

10. March 2019.

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом  рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА