arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

О приморском Српству 1902.

Будућност света је у толеранцији. Глобализација, ма шта под тим појмом неко подразумевао, захватила је све битније процесе у науци, привреди, култури… Без националне, верске, расне, културне и сваке друге толеранције свет неће бити могућ. Свест о толеранцији на балканским просторима има дубоке корене, мада има оних који желе да покажу супротно. Српска књижевност на старом књижевном језику (свих рецензија) и усмена, коју је прикупио Вук Стефановић Караџић, мноштвом интернационалних мотива потврђује да никада није била изолована. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. У првом броју дубровачког часописа „Срђ“, у јануару 1902. године, објављен је Проглас који су потписали власник и уредник Антун Фабрис (Корчула, 17.

Одбио милионе долара да би спасао војничку част

Како је потпуковник Стоимен Стоименов одбранио касарну у дугом селу у Хрватској 1991. године. Туђманови преговарачи покушавали да га подмите и да у руке ЗНГ преда значајну количину оружја. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула  2017. године. Потпуковник Стоимен Стоименов, командант огромне касарне ЈНА у Дугом Селу крај Загреба, који је четири месеца одолевао у обручу 1991. године, могао је да бира између милиона долара који су му нудили Туђманови преговарачи и официрске части да не дозволи да огромна војна техника падне у руке ЗНГ. Одабрао је да брани образ ЈНА и касарну у којој је било више од 200 тенкова, транспортера, самоходних хаубица. Сву

Макс Лубурић са усташама

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра  2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика  Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)

Срби старији од 60 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: МАРИЦА: 77 ГОДИНА, НИКОЛА: 85 ГОДИНА Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 19.септембра  2016. године. Ђуро Ј. Арбутина (63), Јанко Арбутина (61), Јанко Ј. Арбутина (63), Петар Арбутина-Зукеља (66), Станко Арбутина (64), Кузман Аџић (65), Јован С. Бадрић (61), Јово Н. Бадрић-Учо (71), Симо А Бадрић (66), Јелена Л. Бакрач (61), Мићан С. Балтић

Захваљујући Рајачићу Беч је признао Српску Војводину 1849.

У мантији јуришао на топовске цеви

Навршило се 230 година од рођења Јосифа Рајачића, једног од највећих архијереја наше цркве. У Крајини зауставио католичење, основао и водио Српску Војводину Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. новембра  2015. године. НАВРШИЛО се 97 година од како су се Бачка, Срем, Банат и Барања, области које су у бурним данима 1848. чиниле Српску Војводину, присајединиле Краљевини Србији. Тако је, заправо, остварен и народни и сан творца Српске Војводине, патријарха Јосифа Рајачића, од чијег рођења се ових дана навршава равно 230 лета. – Он је као Илија Рајачић рођен 1785. године у личком селу Лучане, код Бриња. Завичај никада није заборавио па је, много година доцније,

Православна црква у Клеку

70 година од колонизације Херцеговаца у Клек: Остао жал за каменитим селима подно Леотара

Кад у Клеку, у срцу Баната, „зажубори“ ијекавица, са свим украсима говора који се чује под требињским платанима, јасно је да разговарају људи пореклом са херцеговачког крша које је давна колонизација довела на војвођанску равницу, да ту живе обећани бољи живот. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. новембра  2016. године. Тако, „по херцеговачки“, разговарају Неђо Видачић и Бранко Ковач, добродржеће старине, који су, пре 70 година, „возовима без возног реда“, стигли у Клек, где су и данас, као пензионери, комшије. Први је загазио у десету деценију живота, други му је за петама. Обојица – што је знак добре горштачке генетике – и данас возе бицикл и,

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Срби млађи од 18 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 14. септембра  2016. године. НИКОЛА: ТЕК РОЂЕН, ЈОВО: ЈЕДНА ГОДИНА Драган С. Ајдиновић (16), Адам П. Анђелић (17), Владо Арбутина (15), Владо Л. Арбутина (16), Милан Ј. Арбутина (12), Бранко Бабић (17 година), Милан Бабић (16), Милан И. Бабић (17), Гојко П. Бадрић (17), Душан Ј. Бадрић (17),

Улаз у логор Јасеновац

Хрвати су створили пакаo на земљи – Јасеновац

Прича о убијенима у Јасеновцу није само прича о смрти – то је прича о најгорој врсти окрутности, злу, садизму и нехуманости, истиче израелски експерт за Холокауст Гидеон Грајф Разговарала: Зорица СИМЕУНОВИЋ Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста “Шем олам” Гидеон Грајф истиче да је концентрациони логор Јасеновац био “пакао на Земљи који су створили Хрвати” и упозорава на настојања да се избрише и ревидира историја, што “личи на покушаје да се укине Холокауст”. У интервјуу Срни Грајф каже да се концлогор Јасеновац и друга губилишта из његовог “система” разликују од осталих нацистичких логора зато што су мучења у Јасеновцу била много монструознија него у Аушвицу

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 11. септембра  2016. године. … Присилили су нас да лежимо. Били смо само у кошуљи и гаћама. Као помамни почели су по нама газити, тући нас кундацима и пушчаним цијевима, ударати цокулама гдје стигоше. Настала је заглушна кукњава, плач и запомагање. – Гдје је Перо Миљевић, пита неки усташа. Перо се јавља слабим гласом. Био је већ тешко испребијан и молио је да га не туку. Опет су га испитивали о четницима. У руци усташе

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 8. септембрабра  2016. године. МИ И ДАЉЕ НИСМО ЗНАЛИ ШТА НАС ЧЕКА … У тој смо нашој, Православној цркви Рођења Богородице, ту у Глини 1846. године први, прије Хрвата запјевали „Лијепу нашу“, за коју је музику написао Србин Јосиф Руњанин. Непун вијек доцније, у истом ћемо том храму бити поклани, а крвници наши славиће свој злочин уз Руњанинове ноте, прогласивши их својом, хрватском химном… Нисмо знали шта нас чека… Ни уочи, ни након проглашења Независне

Војвода Поповић, војвода Вук

Бодљикаву жицу кидали су голим рукама

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра  2015.године. Потпуковник Воjин Поповић храбро jе погинуо на челу своjих чета Наjтеже борбе Добровољачки одред jе 1916. године водио на Каjмакчалану. Наредба Врховне команде да одред крене ка Каjмакчалану затекла jе добровољце jужно од Лерина и Добровољачки одред jе усиљеним маршем стигао на Каjмакчалан 28. септембра 1916. године и заменио у рововима борце 4. пука Дринске дивизиjе. Тридесетог септембра 1916. године почео jе напад на Каjмакчалан после артиљериjске припреме коjа jе траjала два и по часа. „Одмах поподне могаху се кроз облаке дима приметити поjедини бугарски воjници како се крећу по положаjу као суманути… У моменту њихове потпуне избезумљености

Евица Рашић и Жарко Вујаклија

Сјена негдашњег живота

Велики Шушњар живио jе пуним животом и дисао пуним плућима. Село jе броjало више од педесет нумера, у сваком домаћинству наjмање шест – седам чланова Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Нема тог повратника коjи, када се одлучио вратити на родно огњиште, ниjе осjећао страх и зебњу. Но како би нетом након повратка дани пролазили, зебња и страхови врло брзо би заувиjек нестаjали, замиjењени бригом и свакодневном борбом за опстанак, обновом куће, остваривањем социjалних и других права. Тек риjетки, негдjе дубоко у срцу, jош увиjек осjећаjу зебњу коjа тиња и никако да се угаси, премда jе кров над главом сигуран, глади нема, примања су

Матија Бећковић

Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?

Ако jе њихово, зашто нам га отимаjу, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручаваjу? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. октобар 2015.године. Емигрантска криза? Хоће ли Србиjа ући у Европску униjу? Колика jе одговорност наших политичара у одбрани Косова? Постоjи ли алтернатива? Зашто jе проблем данас отворити питање Косова? Да ли jе Косово српско? Погледаjте интервjу са Академиком Матиjом Бећковићем: Извор: РТРС Везане виjести: Матиjа Бећковић: Независност Косова од нас зависи МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао – наjважниjа српска реч СВЕ ДОК ЈЕ СРПСКИХ СВЕТИЊА КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА КОСОВО И МЕТОХИЈА НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ТЕМА Зашто браним Косово?

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 6. септембра 2016.године. … Из куће Петра Куколече, глинског трговца, поред њега одведени су његов отац Никола и браћа Марко, поморски официр, и Илија, службеник. Из куће Косте Сунајка, угледног глинског пекара, са њим одведена су и његова два одрасла сина – Нина, студент, и Перо. Ипак је највећу трагедију доживјела породица Илије Летића, пекара. Осим што су га убили одмах на улици, сина Душана ранили, масакрирали и потом убили шегрте Раду и Славка, исти дан убијен је и отац Илије, лугар

МИЛОШ КОВИЋ

Народи дуге и славне прошлости не могу да буду колонизовани

Историја српског народа представља наш огроман ослонац. Она је наш национални ресурс, баш као економија или оружане снаге Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. децембра 2016.године. Пише: Милош Ковић Књига Срби 1903-1914. покушава да оцрта обрисе и понуди тумачења једне велике епохе и пута који су Срби, како би доспели у ту епоху, прешли у 19. веку. Њено прво поглавље посвећено је историји политичких идеја, док се у другом, кроз историјско-филозофске портрете најзначајнијих личности поменутог периода, даје слика њихових филозофских и научних мисли. Главни циљ ове књиге је, како каже и сам приређивач, „да одговори на питања: ко су били Срби на крају тог кретања, у

Стојан Томић

Дванаест одличја ратника Стојана

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. децембра 2015.године. Ово је прича о једном од најпознатијих и, судећи по броју одликовања, једном од најхрабријих ратника са југа Србије у Првом светском рату Стојану Томићу (1892–1976) поднареднику 3. чете, 3. батаљона, 4. прекобројног пука Моравске дивизије српске војске 1914. године. Овај текст пишем не као унук о деди по мајци, него као хроничар живота једног аутентичног патриоте, храброг борца, поузданог ратног друга и пријатеља кога су његови саборци из милоште прозвали Татко. Да нисам пристрастан, показаће редови који следе. Његова ратничка одисеја почиње 1914. године. У униформи коју му је припремила породица и у седлу његовог вранца, првог

Усташе кољу Србе

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 1. септембра 2016.године. … Јанко Кошутић, повратник из Америке, имао је већи посјед у Прелошћици крај Сиска и тамо стално живио. У Глини је имао кућу у којој је Марко Вујасиновић имао трговину у Карловачкој улици. Дошао је на пар дана у Глину по најамнину за кућу, и тамо ухапшен. Ђорђе Гавриловић, умировљени управитељ Дома малољетника у Глини, иначе учитељ, био је послије умировљења једно вријеме у Београду. Вратио се пар дана прије успоставе НДХ у свој стан у Глину и ту

Драгутин Томашевић

Сахранила га мајка Стана и његово јунаштво

Некада давно у једном месту живео је један… Уколико вам ово личи на почетак неке бајке можда крајњи утисак и буде баш такав. Следи прича која подиже морал, буди национални понос и пре свега враћа веру у људе да се великим радом, храброшћу и упорношћу може све постићи. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. децембра 2015.године. Мало место Бистрица код Петровца на Млави крајем 19 и почетком 20 века поносило се својим Драгутином Томашевићем, иначе виђеним чланом Соколског друштва Душан Силни. Он је поштовање тадашње спортске јавности у земљи стекао звањем десетоструког шампиона тадашње Краљевине Србије у атлетици а углед у друштву нераскидивим пријатељством са првим сином

Краљ Александар I Карађорђевић

Краљ Александар I Карађорђевић – заблуде и чињенице

Од монархофашистичког диктатора, како је окарактерисан у послератном добу, прешао је пут великосрпског хегемона, до велеиздајника националних интереса и највећег српског усуда прошлог века. Несрећа је вешто манипулисала чињеницама, те од сваког сегмента живота југословенског краља створила енигму. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. децембра 2015.године. Краљ Александар је био фашистички диктатор Комунисти су настојали приказати краља Александра Карађорђевића као следбеника фашизма, како би га лакше ускладили у шаблон ,,народног непријатеља“ – њиховог противника. Истина јесте да је забрањен рад Комунистичкој партији Југославије, управо за време његове владавине. Међутим, таква одлука није могла бити донета из ставова владара блиских фашизму, пошто је чувена Обзнана донета децембра

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. августа 2016.године. … Када су их у ноћи почели везивати, Никици (Самарџији, једином преживелом у масакру глинских Срба, 13. маја 1941. године – нап. С. Л.) је одмах било јасно да су то припреме за одвођење из затвора али није знао куда. У вријеме пријевоза камионом од затвора према Петрињи почео је смишљати што и како направити да побјегне када то није успјело у затвору. Пажљиво је проматрао куда их возе и када су од Јукинца дошли до Прекопе и ту

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. августа 2016.године. Недјеља 11. маја – у току дана … Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи

Сарајево пред рат

У почетку бијеше „Геноцид“ (Пропаганда у БиХ 1991-1992)

Муслиманска ратна пропаганда трудила се од самог почетка сукоба у БиХ, да представи Србе као агресоре који чине геноцид над муслиманским становништвом. Подршку је нашла и код многих западних медија и новинара, који су слиједећи инструкције својих влада или за новац, учествовали у медијској сатанизацији српског народа пред свјетском јавношћу. Тек годинама након завршетка рата у БиХ, на свијетло дана испливавају документи и чињенице, који разоткривају све лажи и фалсификате којима  се служила муслиманска али и хрватска страна  током рата. Још прије икаквих ратних сукоба у БиХ, током 1991. године, муслиманско вођство почело је да говори о геноциду над Муслиманима. Тако је већ 25. 01. 1991. године, СДА објавила проглас

Глина стара Глинска црква

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. августа 2016.године. Проглашење НДХ 10. априла 1941. године Када је 10. априла у касним поподневним сатима… на радију објављена вијест да је у Загребу велики војсковођа Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, непосредно иза тога већ пред сумрак кроз глинске улице протрчало је неколико хрватских младића са Златком Пинотићем на челу који су носећи хрватску заставу гласно викали да је на радију проглашена НДХ… У току ноћи са четвртка на петак, 10. на 11., усташе су у цијелој Глини преузели сву власт

Медачки џеп - ликвидирани цивили

Подсећања: Лекар хрватске војске потврдио – у Медачком Џепу цивили немилосрдно ликвидирани

(Бета за лист Политику, 28. септембар 2007. године) Пензионисани пуковник санитета Хрватске војске (ХВ) Марко Јагетић потврдио је јуче на суђењу генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу да је након акције Медачки џеп било много цивилних жртава међу локалним српским становништвом. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 9. септембра 2017.године. Јагетић је изјавио да је у околним селима сакупљено више од 70 тела српских цивила, као и да је на многима било трагова мучења и масакрирања. „Готово сви ликвидирани били су цивили, а ни код једног није пронађено оружје или документација“, казао је Јагетић, који је као војни лекар након акције водио екипу задужену за сакупљање тела

Карађорђеви витезови из Горње Јабланице

У Великом рату борила су се четири брата Перовић – Сава, Ристо, Михаило и Вукосав из села Стубле и сва четворица су се окитила Карађорђевом звездом са мачевима Крајем новембра 1915. године српска војска повлачила се преко Косова и Метохије према Албанији и Јадранском мору. На дан Св. Апостола Андреја Првозваног, 13. децембра, краљ Петар I Карађорђевић славио је славу под великим војничким шатором. У госте је позвао своју свиту и команданте армија и пукова, као и храбрије официре које су делегирали пукови. Када су се гости окупили под краљев шатор, Петар је упалио велику воштану свећу и ставио је у славски колач. Киша је падала. Крупна кап пала је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала