arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

Пред крај живота, проф. др Смиља Аврамов је била свјесна снажног и континуираног процеса извртања и негације истине о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране НДХ. Ангажовала се око идеје о формирању Мемориjалног центра за српске жртве. Сматрала је немогућим да се у Београду, на мјесту Старог Саjмишта формира Мемориjални центар jевреjских жртава jер се, како је рекла, зна колико jе тамо Срба страдало. Данас, када је очито да се на том мјесту подиже Музеј Холокауста а да Срби нису смогли снаге, памети и историјске одговорности да подигну Музеј Покоља, вриједи се подсјетити њених ријечи. ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА СМИЉА АВРАМОВ Без обзира на стварност да су Срби балкански народ

Како су Срби чували и сачували Хрватску (ФОТО)

Од граничара у Војној крајини у аустријском царству до партизана у Другом светском рату. Штитећи границе Беча, штитили и границе хрватског народа. У Шестој личкој партизанској дивизији било је чак 96 одсто Срба. Скандал који је не тако давно избио на конференцији у Загребу о несталима лицима, када је помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић изрекао низ увреда на рачун Србије и рекао да све зло у региону долази из Београда, што је приморало Вељка Одаловића, генералног секретара Министарства спољних послова Србије, да напусти овај скуп, по ко зна који пут отвара питање српско-хрватских односа. Хрватска поново гори. Не само по даламатинском кршу. Горе страсти запаљене пре много деценија и

Пашка плава гробница (ВИДЕО)

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује  парастосом обиљежили годишњицу овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се  идентичним путем, као  Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту  убијена најмање 791 особа,

Душан Марић: Врисак мале Мирјане

Овако су муџахедини силовали и убили деветогодишњу српску девојчицу. Могу ти причати колико хоћеш, лакше ми је кад причам, као да чемер из себе избацујем, али ти своју патњу, свој ужас од живота који живим, не могу описти. То се, брате мој рођени, не описује. То несрећник којем је од Бога суђено да буде несрећан доживи и однесе са собом у гроб. Овако своју исповест почиње Рада Драгићевић из Доње Биоче код Илијаша, која је 28. децембра 1992. године гледала како јој муџахедини силују а затим убијају деветогодишњу ћеркицу Мирјану. – Не знам да ли ми је теже кад мислим на те тренутке и као да и сад слушам врисак

naslovna.jpg

Божидар Соколовић: Илија Десница јунак са Оштреља

Уначка долина у борби за опстанак 1941. “Грађа за ову спомен књигу устанка у борби против хрватских усташа и спречавању биолошког истребљења српског живља на широj тромеђи Босне, Лике и Далмациjе, заснована jе на сећању устаника, данас са обе стране океана, коjи су жртвовали себе да би други живели.” Прочитаjте књигу Божидар Соколовић: Илиjа Десница jунак са ОштрељаAcrobat PDF dokument, 12MB  „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Невјероватна судбина Србина који је умакао усташком ножу (ВИДЕО)

Невјероватна судбина Србина из села Доњи Придјел код Добоја саткана је од боли, трагедије, ратног злочина, губитка идентитета и ипак – срећног краја. Као двогодишњак претекао је испред усташког ножа, двије деценије живио је под наметнутим муслиманским именом и презименом. Ексклузивно за Печат говори о животној потрази за изгубљеним српским коријеном, идентитетом и износи сумњу да су стотине и стотине српске сирочади након Другог свјетског рата изгубиле сопствени и силом прилика пригрлиле други национални идентитет. Извор: РТРС

Погледајте: “Крст над јамом” документарни филм

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” снимљен је у продукцији удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

Мајку су му заклале усташе, узела га муслиманска породица: Нисам ја Омер, већ…

Нисам ја Омер Синановић, већ Драгољуб Благојевић! Тачно је да сам, најпре, од рођења па до 23. месеца живота био Драгољуб, док ми усташе не заклаше мајку. Потом сам све до 24. године био Омер, а од тада сам оно што и јесам – Драгољуб. Овим речима некадашњи питомац Државног дечјег дома у Тешњу недалеко од Добоја у БиХ одговорио је на најаву да ће се прусутнима на промоцији књиге „Државни дечји дом Тешањ (1946-1959)“ Јасмина Манџукића, на Старом граду тешањске тврђаве, обратити Омер Синановић. Крепки, сада 80-годишњи Добојлија испричао је да мајка Цвијета кобног 9. децембра 1941. није успела да умакне крвницима Јуре Францетића. Са пеленом у руци пронађена

Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“

Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године. (Преузмите мапу, PDF) ЛЕГЕНДА УЗ ВЕЛИКУ МАПУ „ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР“ Извор: Стање ствари

Злочини комуниста и даље некажњени: „Пасје гробље“ код Колашина чека правду

О овом злочину и даље се ћути. Нема истраживања, званичне осуде, достојног обиљежавања. Како рекосмо на десној обали Таре је у наше вријеме изграђен спортски центар, а данашњи комунисти вјероватно сматрају да су се тиме „одужили“ својим идеоолошким прецима у  потискивању свијести о крвавом Бадњем дану из 1942. године. О злочинима комуниста у Црној Гори се не говори, а имало би се шта, јер су њихови трагови бројни. Актуелни режим задојен комунистичком идеологијом о томе не жели ни да чује, упорно затвара очи над очигледним доказима и бројним свједочењима. Штавише. чак и покушава да уништи свако сјећање на злочине својих идеолошких предака, па на тим стратиштима гради спортске центре и

Монодрама ,,Туга која траје цијели живот“ у Суботици

Дванаеста манифестација „Дани Српске у Србији“ биће свечано отворена 20. септембра у Народном позоришту у Београду, а програми из Српске биће представљени у 12 градова Србије. У Суботици ће бити изведена монодрама „Туга која траје цијели живот“, која је ове године изведена у Доњој Градини на Дан сјећања на пробој логораша из концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи који је постојао у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. Извор: ЈУСП Доња Градина

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима

Златибор – из другог угла

Док на врху шеталишта и даље стоји комунистички споменик, јама у коју су комунисти бацали своје жртве ни до данас није обележена. Штавише, комунисти попут Милана Радановића оспоравају откриће ове јаме, минимизирајући, истовремено, све српске жртве, почев од Јасеновца. Пише: Александар Милутиновић Шта људи на Златибору траже? Мислим оно да буду “кући сам и нисам код куће”. Просечан туриста иде  дању с друштвом у шетњу око хотела и центра, евентуално на Рибничко језеро на купање и роштиљ. И то је лепо. Ноћу се иде у Вендом ко је млаћи, у кафане ко је старији. Јака храна, гласна музика све се  врти око центра “града”. То је активни одмор. Јер само најактивнији ту

To су мукe црнe билe

‘Mи изишли нa пoљe, кaд видимo, нaшe кућe гoрe. Дим пуши, пуцa сe’, причa зa Нoвoсти Maриja Грубoр (90), кoja je имaлa срeћу дa сe у трeнутку злoчинa у Грубoримa ниje нaлaзилa у сeлу, aли je нeпoсрeднo нaкoн тoгa свjeдoчилa пoсљeдицaмa: ‘Oни су убили двa чoвjeкa нa крeвeту, бaбу нa крeвeту, и Mићу су убили нa крeвeту, лeжao je jaдaн нa крeвeту и убили су гa’. Пише: Машењка Бачић У љeтo 1995. гoдинe тaдa 65-гoдишњa Maриja Грубoр oстaлa je у Грубoримa нaкoн ‘Oлуje’. Њенa снaхa и двoje унучaди oтишли су с вeћинoм у кoлoну, дoк je њeн син чeтири гoдинe служиo у крajишкoj вojсци и нису знaли гдje сe нaлaзи.

Србољуб Живановић: СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ KУВАЛИ ЖИВЕ У KАЗАНИМА ЗА САПУН

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. – Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи,

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

У септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока. Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да ће сва борбена техника ЈНА

amifibija.jpg

Марко Јанковић: Одбрана западно крајишких општина септембра 1995. године

Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Краjине, хрватско бошњачка коалициjа потпомогнута НАТО авиjациjом мjесеца септембра отпочела jе опсежну кампању осваjања териториjа Републике Српске. Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук у своjим мемоарима „Завршити рат“ пише да jе наговарао Туђмана и Изетбеговића да jош енергичниjе крену у обрачун са Србима. Након успjешно проведене операциjе „Маестрал“ у Западноj Босни, хрватски воjни и државни врх одлучио jе да изврши форсирање риjека Уне и Саве и тако развуче Воjску Републике Српске што jе више могуће. Зелено свjетло за извођење операциjе „Уна 95“ дао jе сам предсjедник Фрањо Туђман. Операциjа „Уна 95“ jе у хрватским документима шифрована и као операциjа „Дрина 95“, по чему

20 година Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља Манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа Манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља – обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета.

Jasenovac spomenik

Пoрицaњe и тишинa

У српњу смo писaли кaкo су прeдстaвници извршнe влaсти минирaли излoжбу с Meмoриjaлним музejoм Хoлoкaустa у Вашингтону jeр je нa jeднoм пaнoу трeбaлo писaти дa je у НДХ прoвeдeнo гeнoциднo нaсиљe нaд Србимa. Kao пaсивни прoмaтрaчи и aктивни суучeсници у тoмe су судjeлoвaли прeдстaвници хрвaтскe дeлeгaциje IHRA-e, чиja je супрeдсjeдaтeљицa билa Сaрa Лустиг, кoja je нeдaвнo имeнoвaнa в. д. рaвнaтeљицoм JУСП-a Jaсeнoвaц. Пишe:  Хрвoje Шимичeвић Прoшлe гoдинe хрвaтску влaду je дoпaлa чaст дa угoсти рoтирajућe прeдсjeдaњe Meђунaрoдним сaвeзoм зa сjeћaњe нa Хoлoкaуст (IHRA), нajвaжниjим свjeтским мeђудржaвним тиjeлoм кoje je oснoвaнo зa jaчaњe и прoмицaњe oбрaзoвaњa, сjeћaњa и истрaживaњa Хoлoкaустa. Нajaвљуjући дoмaћинствo, тaдaшњa зaмjeницa шeфицe хрвaтскe дeлeгaциje при ИХРA-и Сaрa Лустиг дoдaтнo je

МИРКО ЦРЕВАР: Како сам преживио покољ у Цреварима на Кордуну

Мирко Цревар је рођен 1925. године у Вргинмосту, од оца Милоша (Миле) и мајке Анице из Славског Поља рођене Самарџија. Било их је петоро дјеце, најстарија сестра Мирка, брат Ђуро сестре Даница и Катарина, Мирко и најмлађи од њих је брат Петар. Мирко Цревар је био свједок покоља у Цреварима када су усташе покупиле у ноћи 10. на 11. август 1941. редом жене и дјецу и одвели их на жељезничку станицу. Ту су живјела 143 становника у 23 домаћинства. Најмлађи међу њима имао је нешто више од годину дана, а најстаријa жена Петра Цревар око 75 година. – Ујутро су припуцали док су сви спавали. Ја ту ноћ нисам хтио

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

Аритметика јасеновачког убијања у коју се 1945. упустио иследник Југословенске армије саслушавајући Фра Сотону, једног од команданата овог демонског стратишта, обезвређује данашње, оловно нумеричко сидро од сто хиљада жртава Током маја и јуна 1945. године у Загребу, Војдраг Берчић (1918–2004.), 27-годишњи правник из Сплита, партизан од 1941. и иследник загребачког Војног суда Југословенске армије, каснији филмски и позоришни режисер и сценариста, водио је дуге и мучне дијалоге са командантом Јасеновца, рашчињеним фра Томиславом Филиповићем алијас Мирославом Мајсторовићем, познатим и по надимку Фра Сотона који му је наденуо један комуниста у Јасеновцу док му је Филиповић, камом, изнуђивао „признање” да Бог постоји. „И даље не вјерујем да Бог постоји, али вјерујем

ЈА САМ ТИ, ДИЈЕТЕ, ЖИВИ СПОМЕНИК СТРАДАЊА И ПРКОСА: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор

Идите до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже. Пише: Срђан Мишљеновић Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80 година девојчице одведене у злогласни логор која је преживела и упамтила све његове страхоте. Али, она је истовремено и жена рођена у месту Јасеновац, одрастала у њему, спроведена у логор петстотинак метара од родне куће, преживела сву његову суровост и после рата вратила се да у Јасеновцу живи. Кренули смо према њеној кући, јасеновачким сокаком који је

Збогом Никола, брате наш јадовнички

Прошло је четири године како се упокојио Никола Лончина, најстарији члан нашег удружења Јадовно 1941. Рече ми његова супруга да је лежећи у кревету са високом температуром, затражио да му обуче бијелу кошуљу. Недуго након тога је уснуо и убрзо издахнуо. Са нама је био 22. августа 2020 године у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланицима, на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2020. Мада је био дубоко загазио у 87 годину, није му било тешко да пође са нама и не спава двије ноћи. И тако од 2010. до 2020, једанаест година за редом. Када би нам се обраћао, слушали би га са пажњом. Говорећи јасно и гласно

Бојан Вегара: Никада нећемо заборавити ко смо, одакле смо и ко су нам комшије

Сви, који нису имали или нису хтјели да слушају бабу и ђеда, завршили су деведесетих као Свети Петар Зимоњић, те 1941 године. Страдали су у логорима, јами Казани и на ко зна колико још стратишта. На крају рата кажу, да је фалило 8 000 душа српских у Сарајеву под комшијском контролом. Ми који смо имали и слушали бабу и ђеда, те знали за судбину митрополита Петра, дигли смо се на оружје и све што смо имали дали смо да створимо ово мало Српске. Нисмо се одрекли Господа, Крсне Славе и писма, а душмани су нас запамтили за сва времена, у оном рату против читавог свијета. Ми смо први звјер ранили

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала