arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

27.07.2021

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим?  Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла…  Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Усташе спроводе заробљене Српкиње

Календар геноцида: 24 – 27. јул 1941. – У Банском Грабовцу побијено 1.200 Срба

24.07.2021

После стравичног злочина у Православноj цркви у Глини, а међу броjним злочинима хрватских усташких фашиста почињеним широм Баниjе, злочин у Грабовцу, од 24. до 27. jула 1941. године, свакако jе наjстрашниjи. Тада jе у том селу убиjено око 1.200 сељана, мушкараца, и мањи броj жена коjе су похапшеним и одведеним мужевима донеле храну. Бански Грабовац jе питомо село, смештено у готово самом центру Баниjе. Накад jе било општинско место. А општинско jе било и пре Другог светског рата. На самом почетку устанка српског народа на Баниjи, нападнута jе железничка станица у Банском Грабовцу. Пруга од Цапрага, „предграђа“ Сиска, преко Петриње до Глине и даље преко Топуског до Карловца била jе

Глина стара Глинска црква

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија

19.07.2021

Село Горње Табориште налази се на подручjу општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Баниjи. Удаљено jе око 18 километара северно од Глине, на путу коjи води до села Слатине, на реци Купи. Код села jе и раскрсница путева коjи воде на исток, до села Станковца, на реци Глини, и на запад, до пута на Кордуну коjи спаjа Вргинмост са селом Ласиња, на северу, на реци Купи. Срби у Горњем Таборишту доживели су у Другом свjетском рату неколико пута страшне злочине од стране хрватских усташа из свога и околних села. Доживели су наjстравичниjа клања и убиjања од Хрвата, своjих комшиjа, доташњих добрих познаника и приjатеља. Доживели су и покрштавање

Mihajlo-Veljic.jpg

Како сам преживио дјечји логор

19.07.2021

Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био дванаестогодишњак. – Када jе почела офензива, повукли смо се из села у Козару, гдjе смо маjка, моjа браћа Милорад и Перо и jа ухваћени с мноштвом народа и одведени у Стару Градишку. Селекциjа jе извршена одмах; мушкарци и млађе жене одвоjено су слани у Њемачку на рад. Приjе одласка, мушкарци су били на кату казнионице, а ми дjеца и жене били смо у дворишту око казнионице. Било jе грозно вруће, а ниjе било воде. Пресушио

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

14.07.2021

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

Заклали су ми тек рођеног сина

11.07.2021

Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе обновљена, али без било каквог биљега коjи би подсjећао на jезиви злочин коjи се одиграо у њоj. У наjновиjим ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, ова суморна и окрвављена кућа jе поново разорена. Јуна 1990. године  у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, jедно од губилишта на коjему jе до пуног изражаjа дошла сва безумност, бестиjалност и свирепост усташког покрета, и данас стоjи као и оних крвавих jулских дана 1941. године када jе у њоj и пред њом на наjбездушниjи начин уморено близу четири стотине Срба из овог лиjепог села, углавном неjачи, од тек рођеног дjетета

Црква у Ржаном долу

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

28.06.2021

Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста.  Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Усташе из Дубљана, Равног и Трнчине предвођене Јуром Бороjом те фратрима дон Јосипом Зовком и дон Андриjом Моjићем уочи Видовдана 1941. године на превару су повхатале српске сељаке коjи су обрађивали земљу у Поповом пољу,  затвориле их у школу у Величанима, а потом послиjе стравичног мучења бациле у jаму Јагодњача -Ржани До код Љубиња.  “Злочин су починиле комшиjе, Хрвати из околних села, а нажалост нико

Тридесет шест година од набијања на колац Ђорђа Мартиновића у близини Гњилана

04.05.2021

1. маjа се навршило тридесет шест година од набиjања на колац Србина, Ђорђа Мартиновића, у близини Гњилана, док jе обрађивао своjу њиву. Оваj догађаj jе покренуо  лавину исељавања Срба са простора Косова и Метохиjе, а претходио jе броjним догађаjима коjи су се десили у последњоj децениjи прошлог и почетком овога века. “Ђорђе Мартиновић (рођен 1928,[1], умро 6. септембра 2000. у Читлуку код Крушевца[2]) jе био Србин са Косова и Метохиjе, коjи jе 1985. мучен набиjањем на колац на чиjем jе врху била полулитарска стаклена флаша. Руководство комунистичке Југославиjе било jе уjедињено у заташкавању случаjа коjи jе, противно броjним лекарским налазима, обележен као самоповређивање у покушаjу прикривања етничких тензиjа у тадашњоj САП

Racija_Bulut.jpg

Погром на игралишту

19.04.2021

Река смрти није заобишла ни стадион Новосадског атлетског клуба где је острвљени касапин Мартин Роберт крвавим пиром уприличио стрељану «залеђених» мета, а онда и трку смрти. Утакмицом коју нико није преживео окончала се 1942. године рација у Новом Саду Пише: Младен Булут У нацистичкој рацији, те ратне 1942, само у Новом Саду, пошто јој је претходила она у Шајкашкој, а следила потоња у Бечеју и Србобрану, убијено је за само три дана – од 21. до 23. јануара – најмање 2.300 људи. Још увек, зачудо, недовољно истражени подаци, а према рукописним подацима Павла Шосбергера уписани на полеђину књиге умрлих Новосађана, сведоче о 1.246 појединачних жртава чија имена, као помен и

Убиство анђела

12.04.2021

Свjедочење о jедном догађаjу из 1941. године када jе убиjен дванаестогодишњи дjечак Никола, син Уроша Екмечића. Никола Екмечић рођен jе 1929. године у засеоку Пребиловаца Грлићу. Живио jе са шесторо браће и сестара код оца Уроша и маjке Јованке. Растао jе у здрављу, пjесми и весељу све до августа 1941. године. Наjнесрећниjе године стигоше и завише у црно и Грлић. Зликовци дођоше, завладаше, похараше, оскрнавише и уништише циjелу Урошеву породицу.У столачком срезу су у jуну мjесецу, око Видовдана (28. jуна), усташе ушле у српска села и одвеле мушку чељад, не дираjући притом жене и дjецу. Пребиловчани се горко преварише и оставише незештићене своjе наjдраже. Скривали су се по гудурама, у брдима и камењару. Убрзо

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

23.03.2021

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Прича која лута свиетом

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом

08.02.2021

Садржаj: Прича коjа лута свиетом Пjесма коjа лута свиетом Прозивник коjи лута свиетом Рецензиjа коjа лута свиетом Слике коjе лутаjу свиетом     Изаберите jезик ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам. Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам

lenjingrad.jpg

Непокорени град: Пробој Лењинградске блокаде

27.01.2021

Тих зимских дана 1943.године читава совjетска земља jе буквално упиjала топовску канонаду, чиjи су одjеци стизали из приволшких степа код Стаљинграда. Неприjатељ, коjи jе много пута до тада стезао „у клешта“ jединице Црвене армиjе, одjедном се сам нашао у котлу. И тих дана су његове стратешке рачунице поново биле уништене, jер jе на северозападу земље, 18.jануара 1943.године, пробиjена блокада Лењинграда. Скоро 500 дана и ноћи jе Лењинград чекао таj дан. 8.септембра 1941.године jединице Вермахта су, пошто су освоjиле Шлисенбург, град уз извориште  реке Неве, изашле на Ладошко jезеро и блокирале копнени прилаз Лењинграду. А већ после неколико дана Хитлер jе издао директиву коjа jе директно одговарала на питање какву jе

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

21.01.2021

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

Промоција књиге "Крст на крижу"

Пуста земља Банија..

31.12.2020

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар  2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

28.12.2020

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести “сакагиjе”. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Манастирец, злочин коjи траjе и данас

16.12.2020

На jугозападу Македониjе пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко jе закључити где су кости убиjених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године. Зарасла у шибље изнад села Манастирец, краj Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почиваjу остаци жртава бугарских злочиначких хорди коjе су на Бадњи дан 6. jануара 1916. измасакрирале 103 наjугледниjа мештанина Пореча, заборављена jе и напуштена од свих. Понаjпре од отуђених потомака из тог забитог подручjа на jугозападу Македониjе. Препуштена зубу времана и скрнављењу нељуди, догодине ће дочекати “обележавање” века од злочина. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 99 година, у народу овог подручjа познат jе као наjгрозоморниjи “чин одмазде” бугарских окупатора. А све зарад

Фотографиjа са Кнежице Фото: РТРС

Бранко Тепић, дјечак са чувене фотографије Жоржа Скригина, 74 године послије (ВИДЕО)

14.12.2020

Једна фотографиjа, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувиjек jе постала симбол антифашистичке борбе и хероjства народа Козаре и Поткозарjа. Риjеч jе о фотографиjи маjке Милице Тепић, коjа дjецу спасава фашистичког терора и злочина, бjежећи и скриваjући се планином Козаром и њеним обронцима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Фотографиjу jе овjековjечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам децениjа касниjе, пронашли смо тадашњег двогодишњег дjечака Бранка Тепића, коjег jе маjка бjежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина jе хтjела да му ова фотографиjа на неки начин одреди будућност „вjечитог избjеглице“. Чувена фотографиjа настала jе у

Ливно

Злотвори

13.12.2020

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Мајсторовић Миливој: Моје сјећање

17.11.2020

Рођен сам 12.07.1934. године у Горњем Чардаку коjи jе око 5 km удаљен од Млиништа. Крећући се некадашњом пругом узаног колосjека правцем Млиниште – Чардак – Јаjце, постоjала jе скретница коjа jе одваjала колосjек за Горњи Чардак, док се до Чардака од скретнице продужавало jош приближно 5 км. Гледаjући на географскоj карти  мjеста Чардак и Горњи Чардак стоjе jедан наспрам другога на међусобноj удаљености око 3 km ваздушне линиjе. Скретницу jе послуживао скретничар Мато; имао jе од кољена дрвену ногу, што се супростављало жељезничким прописима (вjероватно jе био ратни ветеран). Само мjесто jе било пусто, удаљено од других насеља, а комшиjе су му биле дивље звиjери – медвjеди и вукови.

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

01.11.2020

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

Ратко Дмитровић: Зашто је од Јасеновца остао само бетонски цвет?

08.10.2020

Претпоставимо да се тамо неке 2020. године група младих људи, слабо образованих а потпуно незаинтересованих за историју, нађе у близини Јасеновца и видевши интересантан бетонски одливак усред сликовите зелене ливаде, одлучи да испитаа о чему се ту ради. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. фебруара 2011. године.) Идући даље у овој претпостављеној ситуацији пратимо групу омладинаца која прилази бетонској скулптури – немајући појма да се она зове „Камени цвет“ – на тој локацији прави неколико заједничких фотографија (са све кревељењем и подизањем два прста изнад главе) а онда креће према неколико стотина метара удаљеној кући, згради, простору под кровом. Улазе унутра и

sisak-2012-parastos-komemoracija-001.jpg

Логори Цапраг и Сисак

05.10.2020

“Мој Драгане, немој косит траву поред Саве, да не косиш моје очи плаве…” (девојачка песма певана у српским селима у околини Јасеновца након погрома Срба у НДХ) Путеви истинског помирења и сарадње Срба и Хрвата пуни су оштрих хриди и спотичу прокламоване, у медијима изражене лепе жеље политичких врхушки. Наталожени зли дуси прошлости не могу да се избришу тек пријатељским сусретима председника Јосиповића и Тадића. Нема реалних резултата у враћању грађанских права, српске имовине отете током и после Другог светског рата, као што се и даље руше споменици на стратиштима Срба убијених током НДХ и Туђманове ере увођења “демокрације”. Европа и свет, глуви су, слепи и неми када су људска и

СУТРА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

28.09.2020

Сутра се навршава 29 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Злочин у Бjеловару 1991. године Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 18. и 19. септембар 1995. Злочини над Србима у акцији ХВ-а “Уна 95”

18.09.2020

18. и 19. септембра општине Козарска Дубица, Костаjница и Нови Град изгубиле су 54 цивила и 50 воjника и припадника МУП-а. На простору од Новог Града до Козарске Дубице за два дана борби против специjалних снага хрватске воjске пало jе око 12 000 проjектила разних калибара. Материjална штета у поменутим општинама била jе милионска. Везане виjести: Марко Јанковић: Одбрана западно краjишких општина септембра 1995. године

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: