Пол Роjл Један од посљедњих преживjелих учесника познатог “Великог бjекства” из нацистичког логора током Другог свjетског рата, Аустралиjанац Пол Роjл, умро jе у 101. години. Роjл jе био jедан од 76 ваздухопловаца коjи су побjегли из озлоглашеног кампа “Шталаг луфт 3” у окупираноj Пољскоj 1944. године. Њихово храбро дjело овjековjечено jе филмом “Велико бjекство” из 1963. године, у коjоj jе главну улогу играо Стив Меквин. Аустралиjски медиjи извиjестили су да jе Роjли умро у болници у Перту послиjе операциjе коjоj jе подвргнут због поломљеног кука. Његов син, Гордон Роjл, рекао jе да jе његов отац проживио живот пуним плућима. Комеморациjа ће бити одржана у Перту. Логор “Шталаг луфт 3” отворен

Ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо jе у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Миjу одвели су и убили наредне, 1943. године. Епископ Славонски Јован Ћулибрк, наjвећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, каже да ћемо сви морати добро да измеримо сваку реч о кардиналу Алоjзиjу Степинцу коjи ће можда бити каноннизован. “Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку риjеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то jе да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљаjу полазиште за разговор о Степинцу. На том

У Требињу отворена изложба и калиграфска радионица У Требињу jе отворена изложба калиграфских радова и калиграфска радионица под називом “Свjетлост ћирилице”. Присутнима на синоћњем отварању путем видео-презентациjе о историjи ћириличног писма указано jе на значаj очувања ћирилице. На изложби, чиjи су организатори Културни центар и Српско удружење “Ћирилица” из Требиња, представљено jе двадесетак радова умjетничке калиграфиjе ћириличног писма седам аутора. Изложбу jе приредила лектор и калиграф Татjана Јанковић, jедан од оснивача Школе ћирилице “Свети Јован Владимир” из Београда. Јанковића jе истакла да jе захваљуjући калиграфима средњег виjека очувано ћирилично писмо до данас и да jе та средњевjековна писана баштина темељ и подстицаj за стваралаштво наших модерних умjетника у калиграфиjи. Јанковићева

Српска дjеца из Хрватске у посjети Министарству одбране Републике Србиjе Министар одбране Србиjе Братислав Гашић примио jе данас групу српске дjеце из основних школа у Хрватскоj и кратко их упознао о славноj историjи српске воjске, нагласивши да jе риjеч о jедноj од наjпоносниjих и наjцjењениjих воjски и данас. На приjему коjе jе за 27 основаца, њихове учитеље и српско свештенство из Хрватске уприличено у Великоj сали Генералштаба Гашић jе рекао да jе jако значаjно да се српска дjеца коjа живе ван Србиjе упознаjу о култури, традициjи и вриjедностима српског друштва и воjске. “Желим да се осећате лепо и упознате српску воjску коjа jе jедна од наjпоносниjих и наjцењениjих воjски коjа

Ако смо верници требало би да се и помолимо за све коjи jош увек мисле да се “лате мача” Проф. др Љубивоjе Стоjановић Ових дана актуелно jе питање о укидању ћирилице у Вуковару, што jе очекивано кад знамо историjу односа Срба и Хрвата посебно током и после Другог светског рата. Догађаjи из деведесетих година прошлог века све то додатно оптерећуjу. Дошло jе до страшног надметања у коме свако ко помене речи помирење и праштање бива проглашен за издаjника свога народа. Као да сви очекуjемо jедни од других само сукоб, осуду и злопамћење као jедине начине комшиjског постоjања. Наjтеже jе онима коjи су остали на своjим огњиштима у држави другога народа,

Катедрални храм Светог Николе у Карловцу, опет и опет, по некоj већ устаљеноj традициjи, постао jе мета нечиjе вандалске, острашћене, а можа и смислене, свести и савести. У ноћи између 25. и 26. текућег месеца, десна бочна врата храма су обиjена и оштећена, при чему jе направљена значаjна материjална штета. Полициjска патрола извршила jе увиђаj и констатовала чињенично стање. Оваj немили, и свакако непотребни догађаj, могао би да буде просто знак пораста криминалних активности везаних за актуелне „дане пива“ у Карловцy: незрелог и прекомерног начина прослављања и доживљаjа празника и славља. Међутим, то не мења чињеницу да ово ниjе први напад на Православни храм Светог Николе. Такође, не мења ни

Академик Василиjе Крестић Академик Василиjе Крестић оциjенио jе да инициjатива да се у хрватску воjску као службени уведе усташки поздрав “За дом спремни” представља jош jедан корак савремене Хрватске већ добро утабаном стазом усташтва и традициjе Независне Државе Хрватске (НДХ). Он jе нагласио да инициjатива упућена хрватском предсjеднику Колинди Грабар Китаровић указуjе да хрватско друштво не само да ниjе направило отклон према фашизму и усташтву Другог свjетског рата већ упорно наставља путем коjим се кретало 1941 и 1991. године. “Не може се оспорити спремност да се свака околност искористи за добит њихове државе, без обзира на циjену и вриjедност оног преко чега се гази”, каже српски академик за “Вечерње новости”.

Српски Демократски Форум У складу са свеприсутном регресиjом мањинских права, растућим стопом национализма и нетрпељивости, те посебно вербалног насиља и говора мржње везаног за мицање двоjезичних натписа и формалних одлука (Вуковар) коjима се ограничава присутност мањинског српског jезика у jавности, Српски демократски форум жели упозорити jавност на чињеницу, да jе у Хрватскоj заустављен процес провођења двоjезичности те да се налази у регресиjи коjа опасно доводи у питање остваривање елементарних права српске националне мањине у Хрватскоj. Хрватска као чланица Европске Униjе не проводи Уредбе Европске повеље за регионалне и мањинске jезике, а опструкциjе и ометање процеса имплементациjе мањинског jезика у оним срединама у коjима Срби на то имаjу законско право, присутне

вероватно краjем године. Када jе Крцун добио поруку мртве девоjке, заплакао jе. На саслушању у таjноj полициjи ниjе га помињала ПОРОДИЦА Слободанке Стефановић седам децениjа jе трагала за истином како jе и зашто стрељана, а била jе члан СКОЈ-а и партизански илегалац све до хапшења 1942. Потом jе до 1944. била у Недићевом заводу за принудно преваспитавање омладине и у Смедеревскоj Паланци. По ослобађењу Пожаревца 1944. ухапшена jе од стране Удбе. Пожаревачки партизани (њих 60) су тада писали петициjу да се пусти на слободу и за кратко jе и пуштена. Пресудио jоj jе Крцун, бивши момак коjи jе по главу своjе “другарице” послао двоjицу партизана са Сремског фронта. Према казивању

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе избjеглица Миодраг Линта рекао jе да jе инициjатива да се усташки поздрав “За дом спремни” уведе као поздрав Оружаних снага Хрватске jош jедан доказ да jе хрватско друштво задоjено фашизмом и да jе антисрпска кампања ескалирала од уласка Хрватске у ЕУ. “За већину Хрвата данас усташе су борци за слободу, а не злочинци”, рекао jе Линта за РТС. Он сматра да су наjодговорниjи за то и за антисрпско расположење у Хрватскоj лидери наjвеће опозиционе странке те земље – Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ), али и остале званичне институциjе и католичка црква коjе не реагуjу. “Они не само што ћуте на фашизациjу друштва, већ и заговораjу забрану ћирилице.