Сестра ме jе молила да jе убиjем jер смо знали да смо опкољени, нисам могао да пуцам ни на њу нити на себе. Припадници тзв. Армиjе БиХ улазе у Возућу Пише: Александар ЛУКИЋ Припадника Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Душка Глигорића у нападу на Возућу заробили су припадници такозване Армиjе БиХ и одреда “Ел муџахедин”, и само га jе пука срећа спасила да преживи вишемjесечно заробљеништво у Кестенима, Бановићима и Тузли, за време коjег jе пребиjан и мучен. Глигорић jе као двадесетосмогодишњак заробљен 11. септембра 1995. године. Ослобођен jе 24. марта 1996. године. Заробљен jе око 16.00 часова у селу Кестени, крећући се у групи са 11 сабораца и цивила током

Недељко Митровић Обиљежавање страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаjе од републичког значаjа, изjавио jе Срни предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.   “Ми смо то почели обиљежавати приjе 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтjели прихватити таj датум зато што jе он требало да буде од међународног значаjа”, рекао jе Митровић.   Страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео jе он, представља примjер локалног геноцида jер су убиjани сви без икакве селекциjе.   Митровић сматра да би било оправдано тражити да

У општини Станари данас jе служен помен за 283 борца Воjске Републике Српске са подручjа Станара погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату и положени су виjенци на спомен-обиљежjа. Станари – помен                 Фото: СРНА Парох Станислав Рађен рекао jе након литургиjе у парохиjскоj цркви Свете Петке Параскеве да се данас одаjе помен борцима коjи су дали живот бранећи своjе домове, а не за туђе интересе и у страним земљама. “Сваки споменик, па и онаj мали jе велики, jер jе посвећен онима коjи су дали оно наjвриjедниjе што су имали – своj живот”, истакао jе парох Рађен. Делегациjа општине Станари положила jе виjенце на спомен-обиљежjа, а према риjечима мjештанина и народног посланика  Горана Јеринића, оваj

  Ни након 20 година злочини над Србима у Возући и Озрену нису процесуирани, а то jе посљедица тога што су Суд и Тужилаштво БиХ у функциjи бошњачке политике у Сараjеву. Очекивана jе инициjатива Завичаjног удружења Завидовићана да суђење за ове злочине буде пребачено у суд у Добоjу jер су с правом изреволтирани нерадом правосуђа БиХ. Миленко Савановић Разговарао: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио да jе у протеклом рату у Возући почињен незапамћен злочин над српским народом, коjи има елементе геноцида. “На Возућу су били дошли некакви муслимански ратници за коjе тада нико ниjе знао ко су, шта су, ни каквом су идеологиjом

Чувари су се хвалили да су заробљеним Србима прво сjекли jедно по jедно уво, а затим вадили гркљане, чиме су доказивали колико су их побили. Новинар Нико Ђурић Пише: Сњежана ЛЕПИР Иако jе прошло 20 година од његовог заробљавања на возућком ратишту, новинар Нинко Ђурић из Прњавора сjећа се сваког дана проведеног у муслиманским казаматима, сваког имена оних коjи су га мучили, сваког свог саборца и сапатника. Ђурић jе заробљен на Озрену 12. септембра 1995. године, а слободу jе угледао 24. марта 1996. године, иако су према Деjтонском споразуму сви ратни заробљеници требало да буду пуштени мjесец дана након његовог потписивања. “У заробљеништву сам провео седам мjесеци, од чега 139 дана у

Алиja Изетбеговић са вођама одреда ”Ел муџахедин” Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да нико од припадника одреда “Ел муџахедин” ниjе осуђен због злочина почињених над Србима у Возући и на Озрену 1995. године. Коjић наглашава да се непроцесуирањем злочина над Србима у Возући и на Озрену настоjи маргинализовати не само учешће страних ратника у редовима такозване Армиjе БиХ, него и одговорност наjвиших бошњачких воjних, полициjских и цивилних структура коjи су учествовали у њиховом довођењу у БиХ и страшним злочинима коjи су починили над ратним заробљеницима. “Нико ниjе одговарао за њихово довођење. Они су чинили садистичке, распрострањене злочине на

Према подацима МУП-а Српске, на списку припадника одреда “Ел муџахедин” jе укупно 1.774 људи, њихово логор у Каменици постоjао jе од 1993. године. Одред jе била добровољачка формациjа у саставу Трећег зеничког корпуса Армиjе БиХ, под командом Сакиба Махмуљина. Одред ”Ел муџахедин” Пише: Александар ЛУКИЋ Предмет о злочинима почињеним над Србима на подручjу Озрена и Возуће у jулу и септембру 1995. године у раду jе у Тужилаштву БиХ у Сараjеву пуних десет година! Због тих злочина кривичне приjаве поднесене су против деветнаест идентификованих и дjелимично идентификованих лица, припадника Армиjе БиХ и страних добровољаца, међу коjима се као другоприjављени налази командант Трећег корпуса Армиjе БиХ Сакиб Махмуљин, речено jе Срни у Министарству

Иако jе рат званично окончан парафирањем Деjтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године, Божичковић и jош 18 припадника 4. Озренске лаке пjешадиjске бригаде су ослобођени тек у априлу 1996. године   Припадник 4. озренске лаке пjешадиjске бригаде Раденко Божичковић Пише: Слободан ПЕТРОВИЋ Припадник 4. озренске лаке пjешадиjске бригаде Раденко Божичковић изjавио jе Срни да jе, након што су га припадници такозване Армиjе БиХ заробили у Возући 10. септембра 1995. године, у Бановићима преживио голготу премлаћивања и мучења – коjа jе траjала пуних седам мjесеци – до априла 1996. године. Иако jе рат званично окончан парафирањем Деjтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године, Божичковић и jош 18 припадника 4. Озренске лаке