Зaгрeбaчки пoврaтници из Рeпубликe Српскe нeмajу нoвaц зa oткуп стaнoвa, кojи би их стajao oд 500 дo 700 eурa пo чeтвoрнoмe мeтру. Mукoтрпнo дoлaзe пo хрвaтскoг држaвљaнствa. Maхoм припaдajу стaриjoj пoпулaциjи, aли кao умирoвљeници нe мoгу oствaрити нити прaвo нa бeсплaтaн приjeвoз нити нa здрaвствeнo jeр су фoрмaлнo стрaнци Зaгрeбaчкa жупaниja jeднa je oд сeдaм жупaниja у Хрвaтскoj у кojимa je нajвишe нeзaвршeних прeдмeтa стaмбeнoг збрињaвaњa. У Грaду Зaгрeбу тaкo трeбa рjeшити joш 629 зaхтjeвa. Meђу нajугрoжeниjoм кaтeгoриjoм избjeглих, нaлaзe сe пoврaтници из БиХ, тoчниje eнтитeтa Рeпубликa Српскa, бивши нoситeљи стaнaрскoг прaвa. Суoчaвajу сe с прeвисoкoм oткупнoм циjeнoм стaнa кoja сe крeћe oд прoсjeчнo 500 eурa пo квaдрaту или 700

Како jе Ватикан систематски радио на рушењу државе Јужних Словена и стварању своjих феуда  ХРВАТИ, СРБИ И РЕЛИГИЈА У ДОБА ТИТОИЗМА   „Тито jе учинио за положаj Хрвата више него итко икада у њиховоj повиjести. У некоj не знам колико блискоj будућности доћи ће вриjеме када ће бити обjективно валоризиран и кад ће му се признати велике заслуге.“ Мирослав Крлежа Тако jе говорио Крлежа (цитирано на корици књиге Јаспер Ридлеy: „Тито“, Прометеj, Загреб 2000). Сви коjи су знали Фрању Туђмана, творца Цроатиа Редивива, знали су и за његово дивљење Титу и маршаловом значаjу на „беспућима повиjесне збиљности“ Хрвата. То, наравно, ниjе нимало случаjно. Тито, наиме, не само да jе створио претпоставке за

Преварили су се хроничари коjи су пре 10 година о изузетно вредноj документационоj грађи, коjу jе предано сакупљала и на научно обjективан начин обрадила историчар уметности Боjана Исаковић из Београда, написали да jе заувек од заборава отргнуто више од 1.000 докумената о геноциду над српским народом у периодима од 1941. до 1945. и од 1991. до 1992. године. Оно што нису успели да ураде време и брисачи трагова геноцида над Србима цивилима, учинила jе непозната плаћеничка рука. И то усред Србиjе, у Врању, запаливши конак манастира Свети Никола, у коме су били склоњени сви експонати коjи су, кроз хиљаде докумената, говорили о геноциду над Србима у поменутим периодима, као и

Изјаву високог представника Валентина Инцка у којој је првог предсједника Српске Радована Караџића дословно упоредио са нацистичким злочинцем из Другог свјетског рата Хајнрихом Химлером, оштро су осудили студенти, борци и званичници Српске. За предсједника Милорада Додика то је непримјерен покушај Валентина Инцка да скрене пажњу на себе. Инцко је у интервјуу за сарајевски портал Кликс, чињеницу да је Студентски дом у Палама назван по Радовану Караџићу, прокоментарисао да би то било исто као да се студенстки дом у Аустрији назове по нацисти Хајнриху Химлеру. То је изазвало бројна реаговања у Српској. У ОХР-у су потврдили да немају шта додати на оно што је високи представник изјавио сарајевском порталу Кликс, а

Демограф Биљана Спасић рекла је вечерас да да је главни разлог за нерађање дјеце код српског народа у Републици Српској и Србији хедонизам, јер данашње младе дјевојке и младићи пате од недостатка љубави и живи се у самољубљу. – Само онај народ који рађа дјецу са ведрином може да гледа у будућност – рекла је Спасићева која је у Дому културе Вишеград одржала предавање “Зашто нестају српске колијевке”. Она је рекла да ово предавање треба да буде опомена јер чињеница да народ нестаје никога не смије да остави равнодушним. Спасићева, која је магистар економских наука, тврди да економска криза није главни узрок смањеног наталитета. – Да је недостатак новца разлог

Историчар Миле Бjелаjац каже да нам се понављаjу балкански ратови кроз инструментализациjу онога што jе и тада ишло на штету српских интереса. Једно jе било то време, а сасвим друго jе његов ехо данас, поручуjе Милан Терзић са Института за стратегиjска истраживања. Пре тачно сто година, 8. октобра 1912. године, када jе Црна Гора обjавила рат Турскоj почео jе Први балкански рат коjи се завршио тиме што jе Турска потиснута са Балкана, задржавши мали “европски” поjас око Истанбула. Србиjа и Грчка поделиле су Македониjу, Космет jе враћен Србиjи, а на инсистирање западних сила створена jе Албаниjа. О балканским ратовима знамо и учимо веома мало, а зашто jе тако, то jе

Краљ Александар I Карађорђевић у пратњи министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа недуго након искрцавања у марсељску луку седа у црни отворени аутомобил делаж Д-8. Овакав избор аутомобила је био апсолутно неприхватљив за превоз личности тог ранга и у тако несигурном тренутку. Француска полиција, али и читава јавност била је упозната са оперативним сазнањима југословенске полиције да се планира атентат на краља. Француска штампа је на дан краљевог дочека писала о претњама и чак наводила умешаност усташа.Нешто после 16 сати свечана колона је кренула. У самом старту колона је каснила због новинара и камермана који нису желели да се склоне од аутомобила у коме се превозио краљ Александар док не

Усташка организација после неуспешног атентата на краља Александра Карађорђевића у Загребу 1933. године пратила је сада сваки његов корак и чекала погодан тренутак за поправни испит. Када је у штампи објављено да ће краљ Александар посетити Бугарску и Француску, за њих дилеме није било, то је био одличан тренутак за нови покушај атентата. Колико су усташе желеле смрт краља Александра, можда најбоље сведочи изјава Владете Милићевића: Када су у штампи биле објављене вести о предстојећим посетама краља Александра Софији и Паризу, из различитих извора сам добио бројне информације да је усташки централни комитет у Болоњи започео грозничаве припреме атентата на краља Александра. Међутим постоји још једна тврдња да су усташе