Истину страдалну море сачуваће, да на Суду крвљу Светом, заступи и нас. У камену пустом За Небо свезани Господу блиски А туђини злу, Молитвом смирени За Христа везани Сазидаше Цркву На пашком камену. Мученици Свети, ту Из рода српскога Успињу молитву До царства вечнога… Истину страдалну Море сачуваће Да на Суду крвљу Светом, заступи и нас. Јер кад небо цвили И кад камен плаче Ко jе кадар тоj сили Утишати глас? Мученици српски Пали су за Бога, У страшном времену Због имена свога… А кад Христос буде Сабирао драге У Небеском царству Имаћемо земљу, Накапану крвљу Ал’ Свету и чедну, Наслеђе превечне Младости и снаге. Срб jе Христов- праштаj! Ал’

(Прилог монографиjи Драгане Миjатовић Томашевић: „Иван Ханс Мерц. Римoкатоличка „црква“ и истините лажи“) Владимир Умељић „Кад су Ивану Мерцу поставили питање зашто љуби Католичку Цркву и Светог Оца Папу, Иван jе одговорио: „Јер у њоj видим jасну слику прељубљеног Спаситеља и Бога Исуса са свим његовим савршенствима, а у Светом Оцу Папи под приликама човjека видим Бога свога и Господа свог.” Клерофашистичка водећа елита геноцидне хрватске државе 1941-1945 jе прогласила Ивана Ханса Мерца своjим узором и у извесном (специфично хрватско-католичком) смислу своjим конфесионално-идеолошким путоказом. То ниjе чудно када се узму у обзир горње Мерцове речи и ставе у релациjу са есенциjалном детерминантом дотичне фазе хрватства: у оба случаjа jе непревидива

Госпић, 02.јула – Уз Катину јаму на Велебиту у Хрватској данас је постављен Часни крст и служен парастос на мјесту гдје је бачено измучено тијело блаженопочившег епископа горњокарловачког Саве, кога су мучки убиле усташе 1941. године. Часни крст поставили су чланови удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке и Београда и православни вјерници. Парастос су служили свешетеници СПЦ. Ходочасници су возилима дошли до мјеста Брушане, одакле су пјешке у литији носили Часни крст шумским путем око осам километара до Катине јаме у коју је бачено измучено тијело епископа Саве. Након тога, ходочасници су посјетили село Ступачиново гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор. На том мјесту први пут је

У јуну 1941. године у Лици је основан логор Јадовно, један од првих у НДХ. Био је то искључиво логор смрти, место свирепих убистава током другог Светског рата. И ове године потомци и поштоваоци сећају се жртава. Планина Велебит пре 75 година била је место језивих злочина над Србима и Јеврејима. У комплексу логора Јадовно жртве су бачане у бројне крашке јаме. “Ја сам за 20 година истраживања дошао до 32 бездане јаме, и за сваку од њих пописао колико је људи у њој побијено”, објашњава Ђуро Затезало, историчар из Карловца. Код најпознатије Шаранове јаме одата је пошта жртвама. У Јадовну, ове године био је присутан и Младен Иванић, члан