arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Uvala-Slana-Pag.jpg

Дајана Петровић: ПАШКИ КАМЕН

Истину страдалну море сачуваће, да на Суду крвљу Светом, заступи и нас. У камену пустом За Небо свезани Господу блиски А туђини злу, Молитвом смирени За Христа везани Сазидаше Цркву На пашком камену. Мученици Свети, ту Из рода српскога Успињу молитву До царства вечнога… Истину страдалну Море сачуваће Да на Суду крвљу Светом, заступи и нас. Јер кад небо цвили И кад камен плаче Ко jе кадар тоj сили Утишати глас? Мученици српски Пали су за Бога, У страшном времену Због имена свога… А кад Христос буде Сабирао драге У Небеском царству Имаћемо земљу, Накапану крвљу Ал’ Свету и чедну, Наслеђе превечне Младости и снаге. Срб jе Христов- праштаj! Ал’

Vladimir_Umeljic.jpg

Владимир Умељић: Иван Ханс Мерц и Језуити

(Прилог монографиjи Драгане Миjатовић Томашевић: „Иван Ханс Мерц. Римoкатоличка „црква“ и истините лажи“) Владимир Умељић „Кад су Ивану Мерцу поставили питање зашто љуби Католичку Цркву и Светог Оца Папу, Иван jе одговорио: „Јер у њоj видим jасну слику прељубљеног Спаситеља и Бога Исуса са свим његовим савршенствима, а у Светом Оцу Папи под приликама човjека видим Бога свога и Господа свог.” Клерофашистичка водећа елита геноцидне хрватске државе 1941-1945 jе прогласила Ивана Ханса Мерца своjим узором и у извесном (специфично хрватско-католичком) смислу своjим конфесионално-идеолошким путоказом. То ниjе чудно када се узму у обзир горње Мерцове речи и ставе у релациjу са есенциjалном детерминантом дотичне фазе хрватства: у оба случаjа jе непревидива

Aleksandar_Veljic.jpg

Годишњица почетка јануарске Рације 1942. у Шајкашкој области

Пре тачно 75 година, отпочела jе хортиjевска „Рациjа“ у Шаjкашкоj (троугао Дунава и Тисе, jужна Бачка), jедан од наjстрашниjих геноцида како по обиму тако и по начину на коjи jе почињен. Јануарска „Рациjа“ 1942. планирана jе месецима од стране мађарских државних органа: воjске, жандармериjе, полициjе, контраобавештаjне службе, по одлуци мађарске владе и намесника Миклоша Хортиjа, координирана од стране мађарског генералштаба и на терену потпомогнута од већине локалног мађарског становништва коjе jе учествовало у потказивању, привођењу, убиjању и пљачкању имовине Срба и Јевреjа. Узевши безначаjни Шаjкашки одред у жабаљском риту као повод за „чишћење“ терена, хортиjевски окупатор jе у недељу изjутра 4. jануара 1942. опколио и разбио 40-ак припадника тог Одреда,

Злочини над Србима документовани у италијанским “забрањеним” књигама

English Завера ћутања По први пут jе италиjанскоj и светскоj jавности доступна књига штампана и обjављена пре више од 60 година. Вест не би била сензациjа, да се не ради о званичном документу италиjанске владе припремљеном и презентираном на Мировноj конференциjи у Паризу 1947. године, непобитном сведочанству и приjави злочина Маршалових комунистичких трупа над италиjанским становништвом у Истри и Далмациjи. Злочин тим страшниjи jер почињен у годинама после завршетка рата, у савременоj терминологиjи познат као “етничко чишћење”, резултирао jе “нестанком” више десетина хиљада италиjанских цивила чему jе следио егзодус у Италиjу 350.000 Италиjана, дотада вековних становника ових краjева. Назив књиге jе “Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.”, издавач

akcija-staro-sajmiste.jpg

Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?

Не није грешка. Овај прилог је објављен прије скоро четири године. Ништа се од тада није успјело урадити на реализацији једне добре, велике идеје. Зашто? Акција “Новости”: Одржан први састанак Иницијативног одбора акције “Подигнимо споменик жртвама геноцида”. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – Старо сајмиште АКЦИЈА “Вечерњих новости” прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших људи широм земље и расејања. Жртве неће бити заборављене. Ово је, у петак, на првом састанку Иницијативног одбора “Подигнимо споменик жртвама геноцида”, рекао наш истакнути шаховски велемајстор Александар Матановић, који је и покренуо идеју да се изгради спомен-обележје, или меморијални центар

spomenik_prijepoljskoj_bici.jpg

Пријепољска битка

Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа. По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би

Ратко Дмитровић

Заборављена лекција Димитрија Руварца

Пре више од једног века, у време када се антисрпство са друге стране Дунава захуктавало, припремајући Јасеновце, Јадовна и „Олује“, један вредни и умни човек, парох земунски, написао је књигу која, мада је томе била намењена, Србима није отворила ниједно око, а актуелна је и вредна данас као и те 1895. године Пре неколико година једна српској јавности позната сподоба – хајде да јој не спомињем име – заговорник теорије да прошлост није важна, промотор безусловног заједништва југословенских народа – изјавила је да су Срби и Хрвати, истина, имали „неке неспоразуме“ у прошлости, посебно у Другом светском рату, али боже мој ратовали су и други, дуже него Срби и Хрвати,

mile-savic-autor.jpg

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе.  “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“

Во имја Оца и Сина и Светога Духа… Прогнани народ Западне Славоније и Грубишнопољског подручја благодари свештенству Храма Светог Марка на одржаном помену нашој изгинулој браћи и сестрама и свим невино страдалим синовима и кћерима нашег рода… Благодари његовој Светости Патријарху Иринеју, сем свештенству и нашој Цркви која саучествује и дијели патњу и судбину свог народа… Хвала Србији која је, као и увијек у своје окриље прихватила хиљаде и хиљаде изгнаних, понижених и унесрећених… Хвала јој!Најдубља истина свих нас прогнаних, изгнаних и унесрећених гласи:„Тијела су наша овдје, а наше душе тамо гдје су наша огњишта, наша кућишта, наши прагови, наше јаме, наше спаљене цркве… наша још увијек непронађена браћа…“У нашем

mali-grdjevac.jpg

Годишњица прогона из Пожешке котлине

Навршаваjу се 25 године од прогона Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, када jе током етничког чишћења убиjен 71 цивил српске националности, а опљачкано, минирано и попаљено 616 стамбених и 590 привредних обjеката, док су без кућа остала 1.492 лица.  Међу цивилима коjи су убиjени у селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавићи /коjа су одбила наредбу Кризног штаба Славонске Пожеге о евакуациjи/ биле су 33 жене и 42 лица стариjа од 60 година. “За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена по писаноj наредби државног органа, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата, jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним,

palanciste1.jpg

Покољ над становништвом Великог Паланчишта

У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употриjебљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце узраста до 17 година. Те ноћи, на исти начин убиjено jе и око 200 становника села Мало Паланчиште и Јеловац. Ово jе био jедан од наjмонструозниjих злочина коjе су усташе извршиле у овом диjелу Поткозарjа. У Другом свjетском рату у Великом Паланчишту страдало jе 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године. Половина становника овог села

ustase.jpg

Својатање српског антифашизма

Хрвати! Кољачка кама великосрпских четника зарила се у наше здраво тиjело. Под овом камом издише цвиjет Хрватства, коjи jе тако потриjебан за будућност наше миле и драге нам Домовине. Никада се Хрватска у своjоj дугоj повиjести ниjе налазила у таквоj опасности као данас. Љубав према истоj нам налаже да се уjединимо без обзира на политичка и идеолошка убjеђења и неслагања. Сви домобрани и усташе имаjу приступ и отворена врата у Народноослободилачки покрет Хрватске. Током Другог свиjетског рата Срби су имали два антифашистичка покрета, jедан роjалистички а други комунистички. Како каже професор Момчило Павловић, допринос српског народа антифашистичкоj борби „на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу“. [1]Неке

Павелић у логору Стара Градишка Фото: Архив Музеја жртава геноцида

Логор Јасеновац број V – Стара Градишка

Опис логора На левоj обали Саве преко од вароши Старе Градишке налази се бивши Казнени завод. Таj стари, jош Аустриjски, Казнени завод употребиле су усташе за jедно одељење логора Јасеновац и по томе оваj логор jе добио званичан усташки назив логор Јасеновац броj V. Од логора Јасеновца броj III удаљен jе 36 км. Цео логорски, односно казнионички простор ограђен jе jош од ваjкада високим зидом саграђеним од цигала, високим око 6 м. Логорски простор има изглед неправилног четвороугаоника, од коjег jужна страница jесте обала реке Саве и на самоj обали подигнути зид, а остале три странице тога четвороугаоника наслањаjу се на ову наjдужу страницу. Усташе су по заточеницима дале на

jasenovac2a.jpg

И Срби бришу Јасеновац (1): Краду нам и сећања!

Да ли садашња Србиjа и њена демократска власт, а због грађења нових добросуседских односа, не само да прећуткуjе, већ прави и стратегиjу за брисање наjтрагичниjег дела сопствене историjе? Гура ли у заборав злочине Хрвата у Другом светском рату над Србима, Јевреjима и Ромима, а због оживљавања пропале концепциjе братства, jединства у бившоj СФР Југославиjи – питања су коjа ових смутних дана постаjу све актуелниjа. Нарочито су актуелизована после иступа председнице хрватске владе Јадранке Косор и њеног идолопоклонства пред оним Хрватима коjи су због поновљених злочина над Србима осетили међународно кажњавање. Контролисане посете Ниjе непознато колико jе Србиjа у прошлости била заробљеник прикривања туђих злочина. Такође, познато jе колико су српске

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Тужна годишњица масакра Срба са Билогоре

Pриjе 74 године, 28. септембра 1942. хрватске усташе су на Билогори побили преко 500 Срба, већином жена и дjеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин”, рекао предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Краjем септембра 1942. креће неприjатељска офанзива на Билогори, са око 5.000 усташа, домобрана и Ниjемаца. Неприjатељ jе тада у логоре – jасеновачки и сисачки – отjерао око 3.000 становника, махом жена, стараца и дjеце, од коjих се врло мало вратило. Усташе су у то вриjеме у селима поубиjале готово све

Rusi_na_Solunskom_frontu.jpg

Заборављени јунаци Солунског фронта

Руска елитна дивизиjа, коjа се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуциjе напросто избрисана из историjе. Књига „Браћа по оружjу“, о трагичноj судбини више од 10.000 руских воjника, постала хит у овоj земљи   МОСКОВСКИ издавачи су недавно затражили од српског воjног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод jе била не само огромна руска материjална помоћ српскоj воjсци, већ и потрага за Русима коjи су се хероjски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта. – Русиjа jе давала огромну помоћ Србиjи у опреми, наоружању и мунициjи. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много

stepinac-ustase.jpg

Никола Живковић: Царство лажи (1)

Рецензиjа књиге Александра Корба, У сенци Другог светског рата масовно насиље усташа против Срба, Јевреjа и Цигана у Хрватскоj 1941–1945. Fraenkel Prize in Contemporary History, Wiener Library, London; Irma Rosenberg Förderpreis des Instituts für Zeitgeschichte, Wien; Andrej-Mitrović-Preis der Michael-Zikic-Stiftung, Bonn; Herbert-Steiner-Preis des Dokumentationsarchivs des österreichischen Widerstandes und der International Conference of Labour and Social History (ITH) само су неке од награда додељене Александру Корбу, ученику Холма Зундхаусена, за докторски рад под горњим насловом. Уз то, историчари задужени за оцену Корбове дисертациjе: професор доктор Јерг Баберовски (örg Baberowski) професор доктор Киран Клаус Пател (Kiran Klaus Patel) и професор доктор Михал Вилт (Michael Wildt), jедногласно су му (рођеном 1976, стипендисти америчког Мемориjалног музеjа холокауста, докторанту

malaparte.jpg

Курцио Малапарте између ратовања и легенде

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Фото Arhiv Muzej žrtava genocida

Нису сви злочини исти

Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштаjна поново jе узнемирила духове у суседству, понаjвише због – тако реалног, али, по добром старом обичаjу, у Загребу тако провокативног – наслова: „Јасеновац и Блаjбург нису исто” Са становишта историjе, али и здраве памети, дилеме заправо никада ниjе ни било: у Јасеновцу jе извршен геноцид, jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, у коjем су усташе у смрт послале несхватљив броj недужних Срба, Јевреjа и Рома само зато што су били Срби, Јевреjи и Роми; у Блаjбургу jе, с друге стране, извршен злочин против човечности, у коjем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики броj „неприjатеља народа”,

vojnici-orkestar.jpg

“Тамо далеко” – химна ратника без земље

Сетну химну српских ратника без земље „Тамо далеко“ певали су од 1917. сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима, али са обавезним стихом „Живела Србија“. Песма малог народа у Великом рату остала је дуго популарна у Европи и после Другог светског рата захваљујући француском маестру Жоржу Маринковичу, који је наступао и под псеудоним Жорж Мариел. Њему су 1922. у Паризу призната ауторска права на песму „Тамо далеко“. Каталог Француске националне библиотеке у Паризу у штурој биографији открива: „Аутор је интерпретатор и композитор, инструменталиста и професор цитре, српског порекла, у Француској од 1920. године, држављанство Француске, рођен 18.., умро 1977. године“. Жорж Маринкович био је у ствари Ђорђе Маринковић

Krvavi_Ilindan_1941.jpg

Страдање Срба из Зијемље код Мостара на Илиндан 1941.

Августовски покољи као и интернациjе у логоре смрти, само jедан дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погодили Мостар. У тим покољима страдало jе, осим Срба из градског jезгра, и становништво из села коjа су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села jе и село Зиjемље – данашња општина Источни Мостар. Краjем jуна 1941. године усташке снаге из посаде на Руjиштима, коjе jе предводио роjник Ивица Усминиjани блокирале су село Доње Зиjемље, похапсиле све одрасле мушкарце коjе су затекли код кућа, њих 40, отjерале их у Мостар и стрпале у хапсану херцеговачке боjне коjа се налазила у Основноj школи „Краљица Мариjа“. Преживjели

Српска банка: Заједничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

Знате ли шта повезуjе Николу Теслу, Изетбеговиће, Иву Андрића, Ивана Мештровића? Основана 1895. године у Загребу, Српска банка брзо jе постала jедна од моћниjих финанциjских институциjа у jужном диjелу Аустро-Угарске Монархиjе, а њени дионичари су били Иво Андрић, Иван Мештровић, Никола Тесла, али породица Изетбеговић… Пише: Паулина Арбутина Поред централе у Загребу, имала jе своjе пословнице у Сплиту, Новом Саду и Будимпешти. Инвестирала jе у бродоградњу, рударство, металургиjу, зрачни промет, хотелиjерство… Имала jе своjе удjеле у руднику Трепча, у бродоградилишту Краљевица и била jе власник хотела “Империjал” и “Лапад” у Дубровнику. Наставила се развиjати и у Краљевини СХС, све до 1941. године, када наступа мрачно раздобље у коjем њена судбина и

ПОСТАВЉЕН ЧАСНИ КРСТ УЗ КАТИНУ ЈАМУ НА ВЕЛЕБИТУ

Госпић, 02.јула – Уз Катину јаму на Велебиту у Хрватској данас је постављен Часни крст и служен парастос на мјесту гдје је бачено измучено тијело блаженопочившег епископа горњокарловачког Саве, кога су мучки убиле усташе 1941. године. Часни крст поставили су чланови удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке и Београда и православни вјерници. Парастос су служили свешетеници СПЦ. Ходочасници су возилима дошли до мјеста Брушане, одакле су пјешке у литији носили Часни крст шумским путем око осам километара до Катине јаме у коју је бачено измучено тијело епископа Саве. Након тога, ходочасници су посјетили село Ступачиново гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор. На том мјесту први пут је

Шаранова јама (фото: www.panoramio.com)

Одата пошта жртвама Јадовна

У јуну 1941. године у Лици је основан логор Јадовно, један од првих у НДХ. Био је то искључиво логор смрти, место свирепих убистава током другог Светског рата. И ове године потомци и поштоваоци сећају се жртава. Планина Велебит пре 75 година била је место језивих злочина над Србима и Јеврејима. У комплексу логора Јадовно жртве су бачане у бројне крашке јаме. “Ја сам за 20 година истраживања дошао до 32 бездане јаме, и за сваку од њих пописао колико је људи у њој побијено”, објашњава Ђуро Затезало, историчар из Карловца. Код најпознатије Шаранове јаме одата је пошта жртвама. У Јадовну, ове године био је присутан и Младен Иванић, члан

Застрашивање Срба у Пребиловцима

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Српско национално друштво “Пребиловци” упозорило је да непознате особе давастирају простор око православног Храма Васкрсења у Пребиловцима и уништавају природну околину овог села у Федерацији БиХ, с намјером да застраше и угрозе српске повратнике. Непозната особа јуче је багером гусјеничарем почела да прокопава пут на узвишењу изнад Храма Васкрсења у коме су похрањене кости недужних убијених Срба над којима су усташе у Другом свјетском рату извршиле погром. Багером је прекопан и пашњачки простор на око километар удаљеност од села Пребиловци и то без најаве и било каквог обавјештавања Мјесне заједнице и мјештана села. “Пошто се овакви насртају дешавају у континуитету, оправдано се бојимо да је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала