arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
horti-ubistva.jpg

Голгота добровољаца из Великог рата: Невини страдали у Хортијевој кланици!

Крвави крешендо у Воjводини априла 1941. године. Око 35.000 протерано, а у мађарске логоре одведено и заточено 13.000 људи. Убиjено више од 5.000 Сва она лица српске, босанаске и црногорске, те циганске народности, надаље Јевреји, који пре 31. октобра 1918. године нису имала општинску завичајност на подручју велике Мађарске (без Хрватске), а нису ни потомци оваквих лица, то јест усељеници или колонисти, дужни су напустити подручје државе у року од три дана, почевши од 29-ог овог месеца у 0.00 сати“. Ово је наредба мађарског генерала Ференца Бајора, војног команданта Новог Сада, обзнањена 25. априла 1941, тачно две седмице пошто је мађарски регент Миклош Хорти, уз бојни поклич „Напред, на хиљадугодишње границе!“, своје

СТАНА ЕРЦЕГ, рођена Росић: колијевку су ми однијели, а дијете оставили да скапава…

Слободан није дочекао слободу

Сjутрадан послиjе крваве Огњене Мариjе, премало jе остало оних коjи би прениjели глас о страшном покољу у челебићкоj школи и jами Букуши и на вриjеме упозорили српски живаљ у околним селима каква им опасност приjети. Неколико случаjно преживjелих у селу и они коjи су израњављени и престрављени успjели да се извуку из jаме Бикуше лутали су по околним шумарцима и грабинама покушаваjући да умакну усташким засjедама и патролама коjе су настоjале да утру и посљедњег свjедока. О покољу су тако прекасно сазнали чак и они коjи су се налазили по околним катунима — усташке патроле су стигле приjе гласоноша и тек понеко jе успио да умакне и избjегне сигурну смрт.

handzar.jpg

Да Срби забораве Други светски рат

Зашто jе евро-атлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат? Заборављаjући Јасеновац, Срби могу да поверуjу у Сребреницу. Зато jе борба за истину о Другом светском рату пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда. Пише: Зоран Чворовић  1. 1. Српска историjска свест између интеграциjе у Нови светски поредак и истине о новом поретку jугоисточне Европе из 1941. Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истраживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања

pomen-dravi.jpg

Слава палим херојима „Драве“

Речна флотила одала пошту морнарима страдалим у Априлском рату 1941. године. Једини брод коjи jе пружио отпор окупатору и оборио 14 неприjатељских авиона Воjници и официри Речне флотиле у петак су у Дунав, код Челарева, спустили венац и одали пошту своjим претходницима-Александар Берић Бродови Речне флотиле Воjске Србиjе застали су у петак на 1287. километру тока Дунава. Огласили су се топови почасном паљбом, воjни свештеник одржао jе опело, а почаст jе одала и авиjациjа, прелетом хеликоптера „Газела“. На овом, за Речну флотилу светом месту, недалеко од Челарева, морнари су уз воjне почасти у воду спустили венац, коjим су одали дужну пошту њиховим претходницима, морнарима монитора „Драва“, из састава Краљевске морнарице,

Фото: WIKIPEDIA

Фратар Срећко Перић: Браћо Хрвати, кољите све Србе

Када је прослављао 1700. од Едикта о слободи православне вере који је проглашен у Милану. 2013, Ниш није прославио и 100 година од устоличења свог јединог епископа који је уврштен у светитеље – светог Доситеја. На ову годишњицу Ниш је заборавио. Те 1913. када је устоличен у Нишу, еп. Доситеј је са представницима искључиво Православне Цркве обележавао 1600. година од Миланског Едикта. Тада је подигнут споменик Епископу Мелентију, проти Стојану, свештенику Ђорђу и нишким грађанима: Младену, Голубу и Радославу, који своје животе принесоше на олтар отаџбине на дан Свете Тројице 1821. године. Уместо споменика онима који су жртвовали своје животе за слободу верску и националну, ове године у Нишу би

jasenovac-straza.jpg

Прича о Србину, комунистичком убици, ликвидираном у Јасеновцу, од стране оних с којима је рушио Краљевину СХС

Предвечерје касног јула, 1940. године. Дан се лагано гасио у долини испод Петрове горе. У кафану на периферији чувене Бање Топуско, смештене на простору који спаја Банију и Кордун, ушла су четворица младића и поседала за сто код зида, супротно од шанка. На другој страни просторије, где је било десетак столова, двојица старијих људи играла су карте. Два стола даље, према оној четворици, леђима окренут ка зиду, седео је човек педесетих година, с косом пуштеном до рамена и брадом какву виђамо код православних свештеника. Четворка је најпре шапутала а како је време пролазило и на столу се повећавао број кригли од пива, њихов разговор био је све гласнији. На човека

Srusene_zgrade_poslije_njemackog_bombardovanja_Beograda_1941.jpg

Од напада на Југославију 76 година

Срушене зграде послиjе њемачког бомбардовања Београда 1941. У четвртак се навршава 76 година од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Напад jе почео 6. априла у 6.30 часова без претходне обjаве рата, а до 17. априла и краjа такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе, страдало jе више хиљада цивила. Њемачки бомбардери су 6. априла 1941. у четири наврата бомбама засули главни град Београд. Гађан jе насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, жељезничка станица, главна пошта, земунски аеродром. Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у

Главу дајем, ал’ свој народ не остављам

Епископ горњокарловачки Сава Трлаjић jе рођен 6. jула 1884. године у Молу, од оца Стефана и маjке Јелисавете. На крштењу jе добио име Светозар. Основну школу jе завршио у Молу, а велику класичну гимназиjу и богословиjу у Сремским Карловцима. Правни факултет jе завршио у Београду, а правосудни испит jе положио на Правном факултету у Загребу. Ђаконски чин jе примио на Богоjављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године. Од 1909. до 1927. године обављао jе дужност парохиjског свештеника у Башаиду. Почетком 1927. године изабран jе за референта, а нешто касниjе и за секретара Светог архиjереjског синода СПЦ. Монашки чин jе примио 1929. године као удов свештеник. Замонашен jе

Пио сам мокраћу

Од четрнаесторо преживjелих у jами Равни долац, jедини мушкарац jе био шеснаестогодишњи Глигориjе Стоjић из Доњих Руjана. Оваj ведри и разборити човjек, воjни пензионер у Београду, по коjему се никако не може закључити нити да има шездесет и пет година, нити да jе преживио икакву потешкоћу. О томе говори с неким сjетним осмиjехом и инатом у гласу: никад нико не може ни измислити тилико мука и зла колико човjек може издржати… „Неколико година уочи рата остадох сироче без маjке. Сестра ми Мара удаде се за Ерцега у Горње Руjане, а у кући остадосмо нас четворица мушких, отац ми Марко — Маркеља га звало — стариjи ми брат Лука, jа и

Branislav-Pajic-Anuya.jpg

Бранислав Паић – Anya: ПОЕМА ЈАДОВНУ

ПОЕМА ЈАДОВНУ Осећам треперење костиjу, док крочим ваших стопа трагом,… ка Јадовну, што води ме неизбежно, у свето суочење. Простори неба на Земљи, где служите добру неугасном, преда мном бдиjу… У jамама светлошћу бола невиног опточене. Где Бог кроз ткива бића ваших пева победну песму, док труба jедна, ал анђеоска, проноси снагу шума, у коjима сте поклани у воjске светлосне-вечне! И ткиво ми запева, а неће већ мора! Јер jеднота jе силна у добру вашем, коjoм сте предати у загрљаj завета: љубав jесте Земљи Раj. А толики jе заборав кољача ваших? Да сте их морали жртвом свесветом, у генима заувек грехом задатим сећати, да и кроз потомке своjе излаз налазе

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

Prevodjenje_Srba_na_rimokatolicku_vjeru.jpg

И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба

  (Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће

Видео: Дани сјећања на Јадовно 1941-2014.

Од 20-22. jуна 2014. године одржани су Дани сjећања на Јадовно 1941-2014. Пету годину за редом, Удружење потомака и поштовалаца жртава усташког комплекса логора Јадовно-Госпић-Паг, организовало jе Дане сећања на Јадовно.   Везане виjести: Јадовно – мир своj вам даjем, мир своj вам остављам… Фото: 20-22.06.2014 Дани сjећања на Јадовно 1941-2014. Дан сећања у Јадовну: Помен на 32 губилишта Парастос и помен на српским стратиштима 29.06.2013. Јадовно – Дан сjећања  22.06.2013. – Бања Лука:Парастос и комеморациjа Јадовничким Мученицима Парастос и комеморативни скуп жртвама Јадовна Паг jе велико стратиште Наjава: ДАНИ СЈЕЋАЊА НА ЈАДОВНО 1941-2013. Дођите на Јадовно 29. jуна 2013. 24. 06. 2012. – Јадовно – Дан сjећања Јадовно 26. jун

Дарко Милојковић: Стазом јадовничких мученика

Испред логора у Дахау је записано: “Ко жели да се жртве забораве, тај жели да се оне понове”. Субота 23. јун лета Господњег 2012. Сунчан и топао дан. Лето је стигло. Док чекамо полазак аутобуса из Новог Сада за Јадовно, размишљамо о пролећу 1941. године. За многе је то пролеће – уместо висибаба и радости буђења природе, донело овоземаљску смрт и пресељење у живот вечни, окићене мученичким венцима –  то су јадовнички мученици. Јадовно, Велебит, Лика = камен, јаме, вртаче. Јаме, тридесет две, вртоглавих дубина и оштрих усека, крију у себи небројено земних остатака мученика  који су ту немилосрдно бацани живи и полуживи. Јадовно је комплекс усташких логора у близини

beogradski-forum-2014-1.jpg

Сећање на Јадовно 1941.

Поводом 24. јуна „Дана сећања на Јадовно 1941.“ организовано је ходочашће местима у региону Госпића где су од априла до августа 1941. године вршене масовне ликвидације цивила Срба и Јевреја од стране Усташа НДХ. У ходочашћу је учествовало око 150 чланова породица и поштовалаца јадовничких жртава. Ходочашће је организовало Удружење „Јадовно 1941.“ (www.jadovno.com, e-mail: udruzenje@jadovno.com), са својим огранцима у Београду и Бања Луци. Већину ходочасника чинили су млади. Логор смрти „Јадовно“ основан је у првој половини маја 1941. године на планини Велебит, 22 km северозападно од Госпића, на чистини званој Чачић – Долац, на 1.200 m надморске висине, дубоко у шуми, под ведрим небом. У оквиру програма ходочасници су посетили

Јадовно 1941 – Прилог Православног канала Сојуз

Представљамо вам прилог Православног Канала Соjуз, коjи се емитуjе у преко 140 земаља свjета, о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Оваj прилог jе jош jедан доказ одличне сарадње са рганизациjама и поjединцима из руског народа коjи jе насвоjоj ко и осjетио какве су биле страхоте Другог свjетског рата.   Посебно мjесто међу онима коjи су помогли и помажу да се истина о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг ]1941. прошири не само на нашим просторима, него и у братском руском народу, заузима Фонд међународног jединства православних народа. Госпођа Наталиа Коцева, испред ове организациjе, више пута jе показала несебично разумjевање за помоћ Јадовничкоj мисjи на чему смо jоj посебно

Данка Којадиновић

Јадовно, суноврат европске цивилизације

English Горда планина, снегови, кише и одрони, буjна вегетациjа, прекрили су стазе суза српских и jевреjских страдалника. Море краj острва Паг, прогутало jе на хиљаде људи, жена и деце, Срба и Јевреjа.  Премного jе jе последњих децениjа потрошено речи, папира, медиjског простора у анализи грађанских ратова на Балкану краjем двадесетог века. Било jе и аналитичара коjи су се бавили атомизациjом Балкана у циљу дестабилизациjе Европе, а у интересу  унилатералне силе, САД. Писало се о утицаjу локалних, а нешто мање и светских медиjа, на ескалациjу етничких и верских сукоба, даjуjући им нереално велики утицаj. Неки су, негираjући скоро идентичне ситуациjе из прошлих децениjа и векова, све приписивали колапсу идеолошке матрице социjализма-комунизма

radoslav.jpg

Грујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)

Портал Порекло обjавио jе текст академика Радослава М. Груjића, из 1912. године (обjављен у Гласнику Српског географског друштва),  у коjем он пише о бурним вековима у коjима су Срби насељавали просторе данашње Славониjе, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се броjна српска племићка презимена, као што су: Богоjевић, Борић, Брадач, Бранковић, Братић, Брдарић, Бубановић, Видовић, Витановић, Влашић, Врачарић, Вучић, Гаjдић, Гвоздановић, Грба, Грдак, Грдинић, Грубач, Деметровић, Диjаковић, Добренић, Добринић, Драгач, Драгаш, Драшковић, Дукић, Змиjанац, Маргетић, Ивковић, Јагнић, Јагодић, Јелачић, Кесерић, Кодић, Кокир, Кордић, Коренић, Косић, Кристиановић, Кристовић, Куштрић, Лукачић, Мартиновић, Марчетић, Мештровић, Милићевић, Милошић, Мирић, Недељковић, Новковић, Обрадовић, Обрановић, Ожеговић, Орешковић, Петковић, Петровић, Познановић, Правдић, Пурић, Рањиловић, Радаковић,

Сашина пјесма рођена на Јадовну

Сашина пјесма рођена на Јадовну (ВИДЕО)

У Београду, 17. октобра 2013, у заjедничкоj организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, одржана jе Трибина: «Српске жртве у 20. веку – Историjа и сећање». Као последњи говорник, Александра Саша Купрешанин, говорила jе о Јадовну и изговорила своjу нову пjесму „Молитва маjци Богородици“, пjесму рођену на Јадовну. Саша jе члан УГ Јадовно 1941. Хвала ти Саша, чедо наше Јадовничко!

politika.jpg

Осам хиљада пашких жртава немају ни спомен плочу

Један од првих и најзлогласнијих усташких логора – Слана на Пагу, затворен је на данашњи дан 1941. године, непуна три месеца после оснивања. Седамдесет три године касније, осам хиљада жртава, међу којима је било много жена и деце, живе само у сећању својих потомака, јер никаквог обележја њиховог страдања данас нема на овом хрватском острву. А како сада ствари стоје питање је да ли ће ускоро ово место српског и јеврејског страдања у Другом светском рату добити обележје у догледно време. Спомен-плоча постављена 1975. године, уништавана је три пута, последњи пут 2013. и од тада више нико из хрватске власти, али ни из српске заједнице у Хрватској, не помиње њено

hercegovina-prebilovci-2012-46.jpg

Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог века – други део

Тек 1990. год, пред педесету годишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе усташке злочине. Из jама су биле извађене кости око 4000 Срба, страдалих у усташким погромима од 1941. до 1945. године. Дана 24. новембра 1990. године у Пребиловцима пред школом били су пренесени костурни остаци извађени из Јаме Голубинка и jош неколико jама. Опело jе тада служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско-херцеговачки високопреосвећени Владислав. Тада jе академик Милорад Екмечић коjи jе рођен у Пребиловцима одржао Слово у коjем jе између осталог рекао: „Не зовите ово дивљаштвом!

МАРА ЛАЛИЋ-ЈУРИЋ: од судбине се не може побјећи…

Најмлађа

У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су  прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели. Удата за Стеву Јурића из Саjковића, окружена пажњом и љубављу троjе дjеце и шесторо унучади, а кршна Динарка свеjедно сjетна и потиштена и брига jоj не нестаjе с лица ни кад спава. Наjрадиjе ћути, поготову кад се спомену успомене. Минуле су силне године, у даљини и времену, у широкоj воjвођанскоj равници, погубили се обриси Динаре и пространство Ливањског поља, али остао страх силни, као од jуче, коjи из сjећања недужног и неjаког дjетета ништа не може избрисати: „Не волим и

Лика које више нема

Лика које више нема

Рукопис Миле Станковића jе прозно штиво коjему су у темељу ауторова сjећања на дjетињство у Лици, саопштена из перспективе непосредно приjе и по пропасти Српске Краjине. Фабуларна нит обjедињена jе посjетом родном селу у Лици, о Петровдану 1995. године. Током те посjете, с доласком на одређене локалитете и при сусретима с људима одмотаваjу се сjећања на личности и прилике из приповjедачеве младости, дjетињства и зрелих дана, прекидана разговорима и размишљањима о актуелним зебњама. Та, по нашем осjећаjу, срећна форма омогућила jе слободно повезивање сjећања на животне околности, приче и причања, пуне аутентичних одбљесака људи, њиховог особеног темперамента и поимања свиjета. Наjљепша страна ове књиге jе у изврсно дочараноj процедури свакодневних

Црква у Вуковару

Прећутана историја Срба у Вуковару

Имаjу ли Срби у Вуковару право на своjу историjу и зашто се значаj овог народа у прошлости града гура под тепих? Оног момента када су обjављени резултати пописа становништва у Вуковару подигла се и прашина око увођења ћирилице у овом граду, с обзиром да су Срби прешли ону зачарану границу од 33,33 одсто како би остварили право на употребу свог jезика и писма. Истог момента почела jе и хаjка на ћирилицу, а помало и на све што jе српско. Од тада, негде од почетка децембра прошле године, па до данас, а како ствари стоjе вероватно jош много дуже, слушаћемо како ћирилице у овом граду никад ниjе било, како њу нико не

Споменик у Челебићу на којему бројеви замјењују имена страдалих из овог мјеста (снимак из 1990. године)

Мртва уста не говоре

Бог сами зна зашто ли је тај брежуљак подно села Челебића назван Барјак. Легенда каже да се некаквом турском бегу то учинило згодно мјесто одакле ће имати цио беглук на оку па је ту побио барјак и поперио чардак. Блага узвишица у сјенци брда Кланац и није баш мјесто за барјак, али одатле одиста пуца диван поглед низ широко Ливањско поље које се прострло у недоглед према Ливну на једној и Црном Лугу на другој страни. Цијелом дужином поље је с једне стране урамљено вијенцем брда Кланац а са друге планином Динаром. И овог јутра као и прије четрдесет и девт година, записао сам 2. августа, на Илиндан 1990. године,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала