Равногорац, виjетнамски ветеран, Младићев сарадник, за „Новости“ прича своjу епопеjу (1): Комшиjе Муслимани и Хрвати вешали су га телефонском жицом код катедрале у Сараjеву Промењљиво михољско лето на обронцима Авале краj Београда. Милош Костић седи на трему своjе куће и гледа у Србиjу. Кад наиђу мрки облаци, не зна да ли га више жигаjу смрзотине из Другог светског рата, ране из виjетнамских прашума или га муче сећања на крвави рат у Босни из деведесетих. Милош Костић, осамдесет и три године, цео своj живот, од раног детињства до данас, види као Шумадиjу са Авале. Као слаjдове велике филмске и ратне епопеjе коjи му се ређаjу пред очима. Равногорац, избеглица, боксер, амерички ратник

Срби су вековима живели на граници светова на коjоj су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азиjа. Иако се поjам „краjина“ односи на граничне териториjе уопште, у дугом периоду историjе за Србе jе краjина била пре свега граница два туђинска царства, Аустриjског и Турског, у коjима су с обе стране границе живели Срби. Од краjа XV века кад су Турци освоjили српске земље, на напуштена имања близу границе са Аустриjом – коjа се углавном протезала дуж садашње границе Босне и Хрватске, затим кроз данашњу Србиjу реком Савом и Дунавом – насељаваjу Србе из унутрашњости. Многи од досељених Срба беже преко границе под власт цара, неправославног али ипак хришћанског. На

Берлин – Немачки историчар Сонке Наjцел написао jе књигу „Воjници: дневници ратовања, убиjања и смрти“, сведочанство о злоделима воjника немачког Вермахта, коjи су током Другог светског рата убиjали и окрутно мучили и силовали цивиле. Наjцелово истраживање базирао jе на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора воjника коjи су у Британиjи били ратни заробљеници и чиjе су разговоре таjно снимали, а коjа нису извучена под присилом. Углавном jе реч о обичним воjницима, морнарима и пилотима коjи су се међусобно хвалили о убиjању жена и деце, силовању и егзекуциjи цивила. „Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо маjке с колицима, поготово ако су водиле другу децу

Записи Ђорђа Роша, коjе чува његова кћи Јелена, одгонетаjу jедну предратну мистериjу. Старешина Српске православне цркве 1937. године наводно jе отрован диjамантским прахом “Време улице – политика на jавним просторима Београда у 20. веку”, Дарко Ћирић, Биљана Станић, Владимир Томић Београдска политичка и духовна сцена почела jе да кључа у годинама пре Другог светског рата, а само jедна од назнака да се спремаjу бурни и трагични догађаjи била jе смрт патриjарха Варнаве, 1937. године. Три године пре тога убиjен jе краљ Александар у Марсељу, а политичка нестабилност добиjала jе све jаче обрисе. Крвава литиjа У том тренутку Српска православна црква ниjе имала дилему да jе патриjарх убиjен, односно отрован, што