Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске дужан је обавјестити грађане Хрватске о манипулирању жртвама II. свјетског рата у изборне сврхе. У Хрватском сабору је недавно министар Министарства унутарњих послова Републике Хрватске господин Томислав Карамарко помпозно најавио да ће провести истрагу везану за „комунистичке злочине“ из II. свјетског рата. Одмах је активирана полиција која у Кустошији ископава лешеве за које се већ на Хрватској телевизији тврди да се ради о убијенима концем II. свјетског рата и то, а од кога другог, него од комуниста. Управо је невјеројатно колико се губитници из II. свјетског рата Хрватске труде да што више облате и криминализирају Народноослободилачку војску и маршала Тита, њеног врховног команданта.

Држава је дефинитивно дигла руке од грађана чији су објекти у раздобљу од 1991. до 1995. срушени експлозивном направом – они немају право на накнаду штете. Саблажњиву одлуку Уставног суда о тој материји подржао је и Еуропски суд за људска права. “Ово је еклатантан примјер да право понекад нема везе с праведношћу”, сматра одвјетник Маро Михочевић Колико је грађана Републике Хрватске, стотине или тисуће њих, остало без имовине захваљујући управо својој држави? Нитко то точно не зна или се не усуђује рећи. Наиме, ријеч је о власницима објеката, углавном кућа али и господарских објеката, који су за вријеме или непосредно након рата 1991-1995. нестали с лица земље. Минирани су или

Početkom aprila 1941. godine Hitlerova Njemačka napada Jugoslaviju i 10. aprila ulazi u Zagreb. U roku od nekoliko dana proglašena je Nezavisna Država Hrvatska pod vodstvom fašističke ustaške stranke i počinje protjerivanje Jevreja. Jevrejske fabrike i prodavnice su bile zapljenjene. Jevreji su dobijali otkaze na poslu i protjerivani iz svojih stanova. Hapšenja su započeta i izdato je naređenje svim Jevrejima da na reveru svoje odjeće nose žuti bedž. Novi zakoni i pravila donošena su gotovo svaki dan. Krajem maja 1941. godine jevrejski omladinci, dobi između 17 i 24 godine, uhapšena je u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, pod izgovorom regrutacije za rad u radnom logoru. Bilo je njih 165, skoro sve

Наши дани су, пре свега, време историjског опадања и умора српског народа. Главна карактеристика савременог српског човека jесте помиреност са судбином, равнодушност и национална неодговорност. Може ли се у моралним дефетизмом и националном незаинтересованошћу затрованоj друштвеноj атмосфери уопште поставити српско национално питање данас? Српско питање ниjе, као што се код нас и даље мисли, политичко-економско питање. Српско питање jе духовно-морално питање. И, jер 20 година нисмо погледали ствари из духовно-моралне перспективе – ниjе могло и не може бити промена у Србиjи. За промене су потребни суштински унутрашњи предуслови: Национална самоспознаjа. Вековима живећи под вишеструким туђинским ропством имали смо своj национални сан и генерациjски радили на његовом преношењу. Таj сан се

Становници села око Доњег Лапца позвани су да на Жупанијском суду у Госпићу испричају своја сазнања о догађајима из 1941. Не мари што су ти “свједоци” 1941. били у мајчиној утроби или, у најбољем случају, на мајчином млијеку. Суд тако истражује убиства током устанка 1941, а нитко не пита за паљење личких села 1995., за Вариводе… Неколико мјештана села око Доњег Лапца било је прошле и ове године позвано на Жупанијски суд у Госпићу како би с надлежним суцима подијелили своја сазнања о збивањима у Другом свјетском рату, односно о наводним убиствима усташа и Нијемаца и бацању њихових тијела у јаме. Све би то било још како тако, да није

  СРПСКА ПОРОДИЦА – БОРБА ЗА ОПСТАНАК Представљање Српског сабора Двери и Покрета за живот сa видеопрезентациjама Говоре: -Зоран Радоjичић, координатор Српске мреже у име Српског сабора Двери -Саша Илиjић, вероучитељ и координатор Покрета за живот Уторак, 27. април 2010. године Сала Студенске мензе у 20 часова Улаз jе слободан! Добро дошли! __________________________________________________________________________________ Светосавска омладинска заjедница Епархиjе Бањалучке и Српски сабор Двери из Београда позиваjу Вас на трибину на тему                                  СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ И САВРЕМЕНА ОМЛАДИНА Говоре: -Радован Тврдишић, председаваjући Српског сабора Двери -Бошко Обрадовић, уредник часописа ДВЕРИ СРПСКЕ -Зоран Радоjичић, координатор Српске мреже -Саша Илиjић, вероучитељ и координатор Покрета за живот Среда, 28. април 2010. године у 19

Фокус, Бањалука, 19.4.2010. године У Јасеновцу jе jуче обиљежена 65. годишњица пробоjа jасеновачких логораша из jедног од наjстравичниjих нацистичких логора смрти у свиjету, гдjе jе погубљено на стотине тисућа Срба, цjелокупна jевреjска популациjа из НДХ и неколико десетина тисућа Рома, уз доста хрватских антифашиста. На обиљежавање ове годишњице дошло jе цjелокупно хрватско руководство као и некадашњи предсjедник Стjепан Месић, а посjетилаца jе било неколико стотина. Да човjек ниjе знао о чему се ради, мислио би да се налази на лиjепо уређеном терену за голф. Фалио jе jедино прослављени голф играч Таjгер Вудс. Краjолик предиван, трава покошена на енглески начин, умjетно сређена jезера, зазелењели брежуљци, милина за очи. Нигдjе никаквог знака

22.априла је у Љубљани одржана трибина Од Јадовна до Јасеновца у организацији Српског друштва Задужбина и гостију из удружења Јадовно 1941. Присутни су имали прилике да чују излагања еминентних гостију  као што су Душан Басташић – оснивач удружења “Јадовно 1941”, Милан Басташић – аутор књиге “Билогора и Грубишно поље 1941-1991” и један од ретких који су преживели логор Јасеновац, Ђуро Затезало – аутор књиге “Јадовно-комплекс усташких логора 1941”, као и  Светозар Ливада – аутор књиге “Етничко чишћење-озакоњени злочин стољећа”. На самој трибини, присутни су имали прилику да погледају документарни филм о комплексу усташких логора Јадовно, да чују сведочење особе која је преживела логор Јасеновац и сазнају  више о његовој претечи,

Српско друштво „Задужбина“ организује у Љубљани трибину на тему „Од Јадовна до Јасеновца“ на којој ће бити приказан документарни филм о Јадовну, а о страдању Срба на просторима некадашње ХДХ и данашње Хрватске говориће историчари аутори бројних књига и публикација које се баве тематиком страдања српског народа на тим просторима. О страхотама јасеновчких логора смрти на трибини ће свједочити један од ријетких преживјелих јасеновачких логораша, избјеглица из Хрватске 90-тих година Милан Басташић из Бањалуке. На трибини у Љубљани биће представљена и нова књига Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991“. Специјални гости на трибини у Љубљани биће аутор књиге „Јадовно – комплекс усташких логора 1941“ Ђуро Затезало из Карловца и

У недјељу 18.априла 2010. делегација удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, положила је вијенац и поклонила се невиним жртвама концентрационог логора Јасеновац код каменог цвијета на подручју Спомен подручја Јасеновац. Делегацију су чинили чланови удружења Александар Јаковљевић, Петар Топаловић и Душан Басташић. У комплексу система концентрационих логора Јасеновац, у коме је побијено преко 700 000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, до сада је на именичном попису Меморијалне установе Јасеновац у Хрватској евидентирано преко 81000 жртава. Мада се на допуни именичног пописа непрестано ради, због уништених евиденционих листа, одвођења марвеним вагонима допремљених жртава директно на ликвидацију, све жртве овог највећег стратишта НДХ никада неће бити пописане. Комплекс усташких логора Јадовно, био је

У суботу 17. априла 2010.делегација Вијећа српске националне мањине Града Загреба посјетила је удружење Јадовно 1941. у Бањалуци. Делегацију у којој су били вијећници Жељко Цигановић дипл. инг. промета, Богданка Срдић-Вулпе проф. и Здравко Керкез, проф. примио је предсједник удружења Јадовно 1941. Др Душан Басташић. У срдачном и пријатељском разговору, Др Басташић је упознао госте са програмом и циљевима удружења Јадовно 1941. Истакнута је важност већ формираног Одбора за сјећање на Јадовно 1941., за трајно обиљежавање мјеста ликвидације невиних жртава у компексу усташких логора Јадовно 1941. Разматране су и непосредне активности на организовању овогодишњег обиљежавања “Дана сјећања на Јадовно 1941.” које ће се одржати у суботу 26. јуна 2010. на

Dear Colleagues and Friends of JRI, We would be delighted if you would be able to join us on these two days, on which we mark the sixty-fifth anniversary of the heroic break-out of the remaining prisoners of Jasenovac, which ended the Holocaust in Yugoslavia, and remember the terrible price paid by Serbs, Jews and Romas in World War II. We look forward to being with you on this solemn but important occasion on which we remember and reflect upon our martyrs who perished, and in which we invite the larger community of New Yorkers, Americans, and all of humanity to learn more about this genocide against Serbs, Jews, Romas

Прошло је 65 година од када су се посљедњи сужњи усташког система логора смрти Јасеновац подигли на устанак, и ослободили се очајничким јуришем. Крвник није престао бити крвник, а жртва – жртва, упркос деценијама прећуткиване истине о овом стратишту и насилног заборава, а све у име просперитета некадашњег југословенског друштва. И док су се Европа и свијет, деценијама послије Другог свјетског рата, па све до данас, суочавали са свим димензијама злочина почињеног у име расе, гајили сјећање, обиљежавали жртве и стратишта, прогонили кривце и судили им, а све у име будућности, у некадашњој Југославији о усташком злочину геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима истина се прећуткивала. Одсуство истине онемогућило је

Поштована браћо и сестре, Српско друштво Задужбина Вас позива на трибину ОД ЈАДОВНА ДО ЈАСЕНОВЦА, коjа ће се одржати у Љубљани, у четвртак, 22. априла са почетком у 19 часова, у сали Пословног центра Словениjалес, Дунаjска ц. 22 Специjални гости: * Милан Басташић – аутор књиге “Билогора и Грубишно Поље 1941-1991”  и jедан од ретких коjи су  преживели логор Јасеновац * Ђуро Затезало – аутор књиге “Јадовно-комплекс усташких логора 1941” * Светозар Ливада – аутор књиге “Етничко чишћење-озакоњени злочин стољећа” * Душан Басташић – оснивач удружења “Јадовно 1941” На самоj трибини ћете имати прилику да чуjете сведочење особе коjа jе преживела логор Јасеновац, да више сазнате о његовоj претечи, о

SNV u suradnji sa potpredsjednikom Vlade Slobodanom Uzelcem nastavlja inicijativu pružanja pomoći u povratu nezakonito zaposjednute imovine građana koji su se vratili u Republiku Hrvatsku ili se namjeravaju vratiti. Nezakonito zaposjednuta imovina je pojava koja je posebno izražena na području posebne državne skrbi. Povratnici na ta područja često se susreću sa činjenicom da ne mogu ući u svoju kuću, gospodarski objekt ili poljoprivrednu površinu čime je njihova imovina i njihovo vlasništvo ugroženo. Kako bi se moglo pomoći povratnicima da zaštite svoje pravo posjeda i vlasništva potrebno je prikupiti sve raspoložive podatke o nezakonitom zauzimanju (uzurpaciji) poljoprivrednog zemljišta, stambenih i gospodarskih objekata. Iz tih razloga Srpsko narodno vijeće poziva sve vlasnike

БЕОГРАД – Бивши канадски амбасадор у Београду Џејмс Бисет изјавио је да би Хрватска, прије уласка у ЕУ, осим формалних услова, морала да испуни и још један морални захтјев – да се у потпуности и јавно извини за своју улогу у Другом свјетском рату. Он је у ауторском тексту у бостонском листу “Кришчен сајенс монитор”, констатовао да је Хрватска испунила већину формалних захтјева за улазак у ЕУ, и да њен пријем подржавају Њемачка, као традиционални савезник, и САД, које охрабрују ширење Уније на југоисток. “Ипак, постоји још један, морални захтев, који Хрватска, због себе, треба да испуни прије него што буде примљена, а то је да без ограда и јавно

Читава Хрватска више од пола стољећа очекивала је посјет првог човјека »Цркве у Хрвата« балканском Аусцхwитзу – хрватском Јасеновцу. Коначно, он се у четвртак 24. рујна 2009. године и догодио, но умјесто исприке, дубоког наклона жртвама и тихе молитве, кардинал се реториком ригидног хрватског десничара обрушио на Тита, хрватски антифашистички партизански покрет и комунисте од којих је велика већина оставила своје кости управо на јасеновачком тлу; напослијетку изједначио је комунизам с фашизмом и нацизмом. Између осталога казао је, спомињући храбрим свједоком најузорнијег блаженог Алојзија Степинца и ово: »Жртве у јасеновачком логору вапе за истином, оне вапе за истином и о нашему Блаженику«. Зато истине ради, споменимо и неке хисториографске чињенице

Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за дjецом своjом, неће да се утjеши за дjецом своjом, jер их нема. (Књига Пророка Јеремиjе, 31:15, Јеванђеље по Матеjу 2:18) Овим риjечима великог jевреjског пророка у коjима су се преплели Стари и Нови Завjет као што су се у Јасеновцу преплеле кости српског и jевреjског народа, почињемо овдjе у граду пророка и граду Христовом наше свjедочење о овом граду под земљом и односу Српске Православне Цркве према њему. Првобитно jе Свети Архиjереjски Синод за ово свjедочење био назначио Епископа бившег Захумско-херцеговачког Атанасиjа, добро познатог свима коjи се баве Јасеновцем, али он због свога здравственог стања и обавеза у

Парастос и помен поводом обиљежавања 65 година од пробоја преживјеле групе логораша из концентрационог логора Јасеновац биће уприличен 11. априла у Доњој Градини, закључено је данас на првом састанку Организационог одбора за обиљежавање парастоса и помена жртавама усташког геноцида у јасеновачком логору Доња Градина. Одлучено је да свечана академија у помен невино страдалима жртвама буде одржана 22. априла у Козарској Дубици. „Ове године помен се обиљежава 65. пут што даје обавезу организаторима да буде уприличен на достојанственом нивоу“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Нино Јауз и додао да припреме теку по плану. Он је потврдио да ће ове године организатори први пут сарађивати са студентским организацијама оба универзитета у

Правда,Београд,13-14.март 2010. Пуковник у пензији, Др Милан Басташић, са Билогоре једини живи мученик и сведок из усташког логора Јасеновац, уочи расправе о скупштинској декларацији о Сребреници, за Правду тврди да би, пре свега, Хрватску требало теретити за геноцид. Басташића је од сигурне смрти, као 12-годишњег дечака, спасила учитељица. Пре рата у Хрватској је живео у Загребу, где је био угледни епидемиолог. У књизи „Билогора и Грубишно поље 1941.-1991.“ описао је и како је број Срба у том крају са више од 8.000 сведен на 700. У Бањалуци је 12. јануара ове године промовисана његова књига и основано Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно. Басташић каже да је

Београд -Б92 – Савез јеврејских општина Србије затражио је од Тужилаштва да привремено забрани диструбуцију књиге Јиргена Графа „Мит о Холокаусту“. У овој књизи се негира постојање гасних комора у у нацистичком концентрационом логору Аушвиц из времена Другог светског рата. Савез јеврејских општина је затражио привремену забрану дистрибуцију књиге до окончања поступка. Председник Савеза јеврејских општина Александар Нећак објашњава за Б 92 да тај савез не инсистира да људи који пишу књиге са антисемитским садржајем буду хапшени и затварани. “Само тражимо да се те књиге не могу куповати у књижарама, да се заплене и онемогући материјално добијање користи од њих, јер сам сигуран да, оног момента када ти, наводно, писци

Поштовани посланици Скупштине Републике Србиjе! Центар за изучавање савремене балканске кризе Института за Славистику Руске Академиjе Наука Вам се обраћа у вези са питањем осуде злочина у Сребреници. Данас jе проблем Сребренице постао предмет политичке спекулациjе, у коjу увлаче Србе, иако се поjављуjе све више података да jе Сребреница испланирана и добро изведена операциjа западних специjалних служби. Лаж о Сребреници се шири по свету огромном брзином и борити се са њом постаjе све теже. Муслиманску верзиjу жртава нико и не покушава да провери, сви jе прихватаjу као аксиом. Ипак, подаци о броjу жртава нису потврђени чињеницама, слика догађаjа у jулу 1995. године остаjе неjасна, подаци противречни, а многе оптужбе –

05.3.2010. Пише Срећко Пулиг – “Новости 533” Суживот хрватског и српског живља трајао је од укидања Војне крајине наовамо – уз прекид за вријеме геноцидне усташке страховладе – углавном мирно а често и врло срдачно. Изгон Срба деведесетих велико је осиромашење и за једне и за друге, у свим могућим психичким и физичким видовима, каже Дарко Сувин, професор енглеске књижевности и стручњак за Брецхта. Како сте видјели и доживјели политику тзв. етничког чишћења деведесетих? – О овој теми могу овдје дати само импресије засноване на приступачној површини догађаја. По подацима Хуман Ригхтс Wатцха (чланак “Прекршена обећања: Препреке повратку избјеглица у Хрватску” из 2006. године), од 1991. до 1995. године између 300