Обраћање Милана Басташића, предсједника завичајног удружења „Билогора“ на годишњој скупштини одржаној 16.07. 2011. у Борковцу код Руме
Драги гости, приjатељи, драги рођени Билогорци и потомци коjи сте у посљедњих двадесет година рођени ван родне груде своjих предака и сви нама драги коjи данас нисте овдjе. Данас одржавамо Друго зборовање Билогораца у организациjи нашег „Завичаjног удружења Билогора“. Удружење смо основали приjе двиjе године и оно до сада има евидентне скромне, али вриjедне резултате. Један од тих резултата jе и ово данашње саборно окупљање. Ово jе година, годишњица, двадесета годишњица посљедњег страдања српског народа Билогоре у XX виjеку. Тада 27. априла 1991. године били смо у грубишнопољском парку. Размишљао сам тада како jе то наjвећи скуп Срба у том парку, послиjе оног првих дана октобра 1942, када су усташе ту сатjерале преко 3000 душа