arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 18. јун.1944. Годишњица страдања Срба у Лици

Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дjецу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

Spomenici_svestenika_Bozidara_Sarenca_i_Hakije_Sarica_jedan_do_drugog_1.jpg

Има ли игдје већег споменика људскости? (Фото)

Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакиjе Шарића коjи су на данашњи дан приjе 77 година убиjени заjедно и бачени од стране усташа у jаму Пандурицу недалеко од Љубиња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2015. године. Године 1919, отац свештеника Божидара Шаренца, стари прота Стеван, иако измучен робовањем у Араду сачекао jе црногорске комите и увео их у цркву Рођења пресвете Богородице. Тамо их jе натjерао да се закуну, да љубињским муслиманима неће фалити длака са главе. Тако jе и било! 1941. године Хакиjа Шарић jе попут свог земљака Стевана дигао глас против злочина. Истина његов глас jе отишао у празно

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

radiosamsvoj.jpg

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

Бракусова Драга jе заселак коjи се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. jуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утjерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би jе усташе послиjе запалиле. Мjесто гдjе су сахрањени посмртни остаци жртава ниjе обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусjедних села. Неколико људи jе игром случаjа успjело преживjети оваj масакр међу коjима и Стево Геце Бракус чиjе jе свjедочанство обjављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005., на стр. 284-286.(У

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

На данашњи дан усташе су почеле звjерска убиjања Срба на стратишту Гаравице код Бихаћа. До средине августа 1941. године на Гаравицама jе побиjено преко 12 000 Срба. Истог дана 1992. године убиjено jе 32 Срба у селу Чемерно код Илиjаша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2015. године. Луке – Баре – Гаравице, краj Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. jуна, 28. jуна, 24. jула и 29. jула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвиjановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других

Pejsaz_uvala_Slana.jpg

Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)

Иза пашке плаве лагуне, пеjзажа као створеног за разгледнице коjе се шаљу драгим особама са летовања, некада jе постоjала усташка мануфактура смрти Паг – Капетан бродића је на тренутак угасио моторе. Сваки ходочасник положио је по цвет у море. Београдски професори Зорица Ђоковић и Борис Беговић положили су венац са натписом „Жртвама Слане“. Свештеници су се помолили за душе убијених Срба и Јевреја током лета 1941. године. Патролни брод хрватске полиције који нас је обезбеђивао, приметно се удаљио у том тренутку, ваљда, не желећи да ремети тих неколико минута тишине која је уследила. Део острва Паг посматран из Карлобага или са врхова Велебита, подсећа на парче месечеве површине коју је

Изношење Часног крста на мjесто логора

НИН: Без имена и спомен-обележја

Иако jе комплекс логора Јадовно-Госпић-Паг био увод за Јасеновац, jер jе тамо убиjено више од 40.000 људи, у уџбеницима историjе он не постоjи. Ни у хрватским, ни у другим уџбеницима, где би се очекивало да буде Два пута љубазна хрватска граничарка пита куда идете, и два пута љубазни српски возач комбиjа одговара – у Јадовно. Када и трећи пут униформисана плавуша ставља до знања да не зна где jе то, он одговара – идемо на Велебит. Осећам да jоj дугуjем, не само њоj, наравно, одговор на питање – Где jе Јадовно? Шта jе Јадовно? Засеок Јадовно налази се у атару села Трновац, у околини Госпића, подно планине Велебит, у jугозападном

Boris_Begovic.jpg

Борис Беговић: Истина

На свим локацијама комплекса „Јадовно“, укључујући и логор „Слана“, пригодна спомен-обележја да постави Република Хрватска и да се побрине да она ту и остану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. јуна 2012. године. Пре три дана, у недељу, 24. јуна 2012. одржана је комеморација жртвама комплекса усташких логора „Јадовно“. Почев од 2009. године редовно се одржавају те комеморације, а пре тога мало је ко помињао те логоре и њихове жртве. Мало је људи, чини ми се, уопште и знало за њих. И данас се ретко помиње стравична подружница „Јадовна“ – логор „Слана“ на острву Пагу. Због туризма, ваљда? Ове године,

Parastos_kod_Saranove_jame_2015_politika.jpg

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

Кости jош леже на дну jама. Хоће ли некоме икада пасти на памет да их достоjно сахрани Молитва за жртве (Фото А. Апостоловски) Јадовно – Сваки рат је ђавоља ујдурма. Природа је све уредила да живот на Велебиту подсећа на бајку. Потом су се у тај савршени склад букових шума, животиња и тиркизног неба умешали људи. Једни су били џелати, други жртве. Гротло Шаранове јаме опасано је оградом од ланаца. Оно и даље зјапи, као уклета црна рупа. На његовом дну, леже посмртни остаци хиљада Срба и Јевреја. Слушам свештенике, осећам мирис тамјана, чујем говоре чланова Удружења „Јадовно 1941” и питам се, шта су осећале усташе које су бацале људе

Василије Ђ. Крестић

Узроци геноцида и страдања Срба

Геноцид који је погодио Србе у 20. веку последица је нерешених питања државе између нас и Хрвата. После успешно завршених балканских ратова, Београд, Србија као држава и Срби наметнули су се као истински руководећи чиниоци у окупљању Јужних Словена. Након Првог светског рата уједињење је изведено под вођством Срба, са средиштем у Београду. Та победа српског схватања у решавању јужнословенског питања у многим круговима Хрвата, посебно оним национално искључивим, који нису нестали са сцене ни после Првог ни после Другог светског рата, примљена је болно, као тежак пораз, који заслужује још тежу освету. Не само стварање, већ и начин стварања заједничке државе 1918. поменутим круговима Хрватске служили су као непресушни

Кости мученика

Огледало судбине Српске православне цркве

Аутор: Радован Пилиповић До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић се наjдуже задржао захваљуjући италиjанскоj окупационоj власти, али jе 8. новембра 1941. године

drava-brod.jpg

Последње збогом поручника Берића

Александра Берић, унука чувеног jунака Априлског рата, команданта боjног брода “Драва”, о дединоj храбрости Мили моjи, Велики бал jе отпочео и ми од данас идемо путем коjи нам jе судбина одредила. Куда и докле – не знамо, али jедно jе сигурно, робови нећемо бити и ако треба да се гине, часно ћемо положити наше животе за добро Краља, Отаџбине и Слободе, а на понос наших Очева, Жена и Синова! Нека нам Бог да снаге и моћи да часно извршимо своjе задатке, а Вама храбрости и љубави, да нас са вером дочекате кад се вратимо у загрљаj Ваш, у загрљаj оних за чиjу слободу смо кренули овим трновитим али часним путем!

Патријарх Павле

Беседа Патријарха Павла у Пребиловцима 1991. године

† Патриjарх Павле jе после одслуженог парастоса новомученицима Пребиловачким, испред ,,Дома културе,, (у коме се у лето 1941. године одиграо крвави усташки пир), беседио окупљеном народу о истинском смислу страдања. Беседа jе обjављена у целини jер се само као таква може исправно схватити, без простора за jеднострана и ниским мудровањима склона тумачења. Нека Господ упокоjи душе наше браће и сестара, коjи не изгибоше као злочинци и то jе jедина стварна утеха. Да пред Богом живим онаj ко jе човек увиjек жив, а нечовек jе мртав пред њим и док гази по овоме свету. Не даj Боже да ми, њини потомци и браћа и сестре, да ми не одржимо име српско

Логор смрти Госпић

У великоj староj краjишкоj масивноj грађевини у Госпићу коjа jе некада за време Воjне Краjине служила сасвим другим циљевима, смештена jе у прво време окупациjе усташка надзорна служба и усташки затвор, боље рећи логор. У тоj огромноj грађевини са безброjним одељењима и огромним засвођеним ходницима у приземљу и на спрату биле су усташке канцелариjе, усташка мучилишта и затвори за групе заточеника, као и самице за поjединце. Личке усташе познате jош из предратног усташког покрета приступиле су одмах уништењу, убиjању и мрцварењу свих Срба, Јевреjа и Цигана у околини Госпића, у самом Госпићу, па и по Лици уопште. И у уништавању дошли су на jедан само њима своjствен и оригиналан начин.

pobednici-iz-jasenovca.jpg

Јасеновац – најчувенија хрватска „победа“ у 20. веку

Ко се Бога не боjи и људи не стиди, таj може величати наjгоре злочине као победе. Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свjетском рату Хрвати два пута побиjедили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиjедили, а сви други само jедном. Ми смо побиjедили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиjедили смо послиjе рата (уз Јосипа Броза – ИП), jер смо се нашли… опет с побjедницима”. И погрешио jе, дакако, будући да су Хрвати извоjевали много више победа,

Glinski_paroh_Nikola_Ercegovac.jpg

Двaнaeст мjeсeци нeдужaн у тaмници

73 гoдинa oд смрти прoтe Никoлe Eрцeгoвцa, jeднoг oд нajпoпулaрниjих свeштеника СПЦ-a нa Бaниjи, Koрдуну и Лици (2/3): Kрaљeвскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу je 1909. пoдиглo oптужницу прoтив 53 ‘вeлeиздajникa’. Eрцeгoвaц je биo jeдaн oд пeт oптужeних прaвoслaвних свeштeникa Пише: Ђорђе Личина Никoлa Eрцeгoвaц je, пoд oптужбoм зa вeлeиздajу, у зaтвoру прoвeo пуних 12 мjeсeци. O тим тeшким дaнимa у зaгрeбaчкoм кaзaмaту нaписao je: ‘Oдвeдoшe мe у Зaгрeб у тaмницу судбeнoг стoлa. Kaд мe дoвeдoшe, тaмничaр мe oнaкo хрвaтским брaтским рaспoлoжeњeм уjeдao… Oдвeдoшe мe у 2. кaт тaмницe у вeћ спрeмљeну сaмицу зa мeнe. Oд 7. oктoбрa 12 сaти нoћу прoвoдих у тoj сoбици сaм. Нe дaду сe oписaти мукe

odmazda-nijemaca.jpg

Одмазде окупатора

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца. У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су

Жене из Пребиловаца

Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у људској историји, али пошто су жртве Срби све се брзо заборавило

77 годинa од усташког злочина у селу Пребиловци Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим

Митраљесци IV батаљона XVI муслиманске бригаде за време борбе са усташама на положаjу код Оџака, маjа 1945. (Фото www.znaci.net)

Последња битка у Европи – операција Посавина

Иако историчари кажу да jе последњи сукоб у Другом светском рату завршен 20. маjа 1945 на холандском острву Тексел, постоjе броjни сведоци и сведочанства коjа указуjу да jе рат заправо завршен осам дана касниjе када су партизани сломили отпор усташких jединица у месту Оџак   Битка на холандском острву Тексел у Северном мору, окончана 20. маjа 1945, сматра се последњом у Европи. Да ли jе заиста била последња? Мало jе позната чињеница да jе последња битка у Европи била битка за Оџаке, сада у БиХ, а тада на териториjи злочиначке НДХ и да jе вођена од 16. априла до 28. маjа 1945. Требало jе окончати борбе до 25. маjа на

Slavoljub_Kovic_1.jpg

Ово је најпотреснија ратна прича, о партизанском дечаку који је херојски ћутао!

Славољуб Ковић Ово jе наjтужниjа прича антифашистичке борбе Срба у Другом светском рату, а ако сте чули за Бошка Буху и Сирогоjна, морате онда знати причу и о Славољубу Ковићу партизанском борцу и куриру коме су Немци урезали петокраку на челу и убили га! Партизанског курира, дечака Славољуба Ковића коjег су сви звали Слава Немци су 1941. гдине заробили на Церу и одвели у логор Забран код Шапца. Тамо су га свирепо мучили и од њега покушали да сазнаjу имена других партизана, а ишли су дотле да су му урезали петокраку на челу, а његова слика крваве главе остаће вечно упамћена. Његова жртва била jе и инспирациjа чувеног дечиjег песника

ognjena_marija_livanjska.jpg

Побратимство Јандре Ковача

Комплетан усташки план и стратегиjа уништења српског живља, не само у Ливну и околини, почивала jе на фактору таjности и потпуног изненађења. Мучки су припремали покоље и на све начине настоjали да глас о злочинима не иде пред њима, да се већ у сусjедном селу не чуjе за покољ приjе него што село буде блокирано. Оне коjи су се тих дана коjим случаjем затекли ван села ниjе имао ко на вриjеме упозорити на опасност па су обично упадали у клопке и умjесто кућа и укућана затицали пустош и крвнике. Умjесто топлих кућних њедара чекала их jе сигурна смрт. Тако jе у вриjеме покоља у Челебићу, на Огњену Мариjу и коjи

Izlozba_prebilovci_01.jpg

О, срам и грдоба

Нашавши се у обручу мноштва усташа, Пребиловчани нису оклиjевали. Већина одраслих мушкараца се разбjежала и посакривала. Руља се сручила у село. Видjевши да су мушкарци већином умакли, усташе су у школу сакупиле жене, дjецу и старце. Од укупно њих 414, било jе 249 дjеце и 91 дjевоjка. Још првих дана априлског рата, обезглављене и разбиjене jединице jугословенске воjске у Херцеговини сретале су се на десноj обали Неретве, готово на сваком кораку, са припадницима Сељачке заштите коjи су им одузимали оружиjе приjетећи смрћу. Заустављали су и возове, нарочито у Чапљини, разоружаваjући воjнике коjи су се враћали кућама или су безглаво лутали, не знаjући куда ће. У Мостару и Чапљини jе дошло

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала