Претворба друштвене имовине у државну и приватну имала jе своj значаjан рукавац у отимачини великог броjа станова некадашње ЈНА, а што jе био посебно ефикасан ратни стимуланс за одређени тип припадника Хрватске воjске. Отворени лов на квадрате непоћудних обитељи – махом српске националности, jасно – био jе ремећен тек залагањем шачице цивилних активиста коjи су се годинама опирали таквоj пракси, но краjем прошлог мjесеца стигла jе хрватску државу и jедна позна шамарчина из Еуропског суда за људска права у Страсбоургу, коjем се професионални воjник-официр Петар Орлић из Риjеке обратио jош након деложациjе приjе седам година. Почетак крађе Орлић ниjе одмах током рата, дакле, наглавачке излетио на улицу, као што jе

Нoсиoци стaнaрскoг прaвa oстaли су бeз стaнoвa пoд пoзнaтим oбрaзлoжeњeм дa су нaпустили грaд, дoк сe дaнaс дeлoжирajу грaђaни кojи гa никaдa нису били нaпустили. To je oнo штo нajвишe љути у случajу нeдaвнe дeлoжaциje Злaтe Дрaгojeвић. Нaкoн 45 гoдинa, Злaтa Дрaгojeвић (77) вишe нe стaнуje у трoсoбнoм стaну oд 67 чeтвoрних мeтaрa у цeнтру Kaрлoвцa, у Улици Влaткa Maчeкa 11б, пoштo je 4. oктoбрa из њeгa дeлoжирaнa. Eпилoг je тo скoрo 20 гoдинa дугe прaвнe биткe зa тaj стaн и стaнaрскo прaвo, кoje je oбитeљи Дрaгojeвић билo oдузeтo прaвoснaжнoм прeсудoм кaрлoвaчкoг Жупaниjскoг судa. Jeсeн и зиму Злaтa Дрaгojeвић, пo нaциoнaлнoсти Хрвaтицa, прoвeст ћe кoд свojих приjaтeљa у пoдрумскoj прoстoриjи

“Гледаjући и слушаjући ову ХДЗ-ову изборну реторику, стичем доjам као да се ето опет нађосмо на почетку, дакле на Туђмановоj стратегиjи Хрватске без Срба. У њоj се отвара простор, на примjер, на државном нивоу примитивном филофашизму /посланика ХДЗ-а Јосипа/ Ђакића или, на локалном нивоу, на примjер, насиљу градоначелника Бенковца над српским повратницима”, рекао jе Узелац. Он jе истакао да се СДСС труди да допринесе траjном побољшању односа између Срба и Хрвата и да jе наjбољи примjер за то заузимање за успjешан завршетак преговора с ЕУ, укључуjући и затварање поглавља 23, коjе говори о правосуђу и темељним правима. “Заузимали смо се за то, иако смо знали да ниjе направљено све што

САРАЈЕВО, 14. ОКТОБРА (СРНА) – У току, правцима и садржаjу истраге о злочину над припадницима ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године промиjенило се много тога, а оптужница против одговорних за оваj злочин могла би бити подигнута до краjа године, пише сараjевски недjељник “Слободна Босна”. Према наводима овог листа, одбрана лица коjа су била првоосумњичена за злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкоj мjесецима jе разрађивала и креирала стартегиjу коjом би се одговорност за таj злочин са вишег и средњег нивоа цивилне и воjне власти пребацила на наjнижи, односно на власти сараjевске општине Стари Град. “Настоjи се доказати да jе сараjевска општина Стари Град 3. маjа, а и након тога,

САРАЈЕВО, 14. ОКТОБРА (СРНА) – Тузлански адвокат Фарук Балиjагић тврди да jе бошњачки члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић, уз сталну консултациjу са своjим оцем Алиjом, руководио опарациjом “Орао”, коjом jе требало да буду уништени посљедњи докази злочина и тероризма над грађанима Сараjева коjе су у рату починили припадници терористичке групе “Шеве”. Он наводи да су ово утврдили и представници УН, предвођени Јужноафриканцем Карлом Кенингом, а да се писмена наредба о операциjи “Орао” и данас налази у Хашком трибуналу. “Група `Шеве`, чиjи чланови и данас живе у БиХ и ван ње, била jе намиjењена за тероризирање Муслимана, Срба и Хрвата коjи нису били по укусу бошњачких владаjућих политичара. Комплетну логистику `Шевама`

БАЊАЛУКА, 13. ОКТОБРА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске /РС/ Петар Ђокић рекао jе да jе закон о правима бораца у завршноj фази и да ће наредне седмице бити припремљен за сjедницу Владе РС, како би се нашао на новембарскоj сjедници Народне скупштини. “У завршноj смо фази консултациjа у вези са законом о правима бораца са представницима борачких организациjа гдjе настоjимо да дођемо до максималног разумиjевања за законска рjешења коjа се налазе у закону”, рекао jе Ђокић на конференциjи за новинаре. Он jе истакао да jе у разговору са представницима борачких организациjа о овом закону усаглашено и дефинисано доста рjешења, али да постоjи неколико у вези коjих

Депортовање муџахедина из БиХ представља избегавање суочавања са злочинима коjе су они починили над Србима током протеклог рата у БиХ, изjавио jе директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске (РС) Јанко Велимировић. “Велика jе штета што сви муџахедини у БиХ нису процесуирани за ратне злочине коjе су починили над Србима у БиХ, било индивидуално, у jединицама, или наредбодавно”, рекао jе Велимировић. Велимировић jе додао да jе депортациjа држављанина Туниса Караjа Камела Бин Алиjа, познатиjег као Абу Хамза, jедан од примера како се избегава суочавање с правдом, напомињући да га након екстрадициjе у Тунис нико више неће позвати на одговорност. Руководилац Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих Горан Крчмар