arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Дуле Савић: Ружно је што су се многи из снобовштине, неке европејске, пе…ске и из аутошовинизма додворавали Хрватима

Прослављени српски фудбалер Душан Савић потпуно отворено је причао о Мундијалу у Русији, нашој репрезентацији, али и о усташама и Албанцима. Савић истиче да је Светско првенство у Русији било најбоље организовано до сада и да земље са Запада не могу да поднесу ту чињеницу! „Многи са Запада не могу да поднесу чињеницу да је Русија цивилизована земља. Једноставно су морали да признају да је све што се у њиховим земљама прича о Русији најобичнија лаж. Чак је и Герет Саутгејт, селектор Енглеске, говорио врло позитивно о Русији. То је за мене најачи утисак“, рекао је Савић за „Ало! Спринт“. Савић је прокоментарисао и наступ наше репрезентације на Мундијалу у

Обиљежавање 77 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару (ФОТО)

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту, почело је обиљежено 77 година од убиства 5.500 Срба, Јевреја и Рома у Санском Мосту на Илиндан 2. августа 1941. године. На санском Шушњару, на Илиндан, прије 77 година усташе су под окриљем злочиначке Независне државе Хрватске, на звјерски начин убиле бројне српске и јеврејске породице. У цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту служена је литургија, након чега је на санском Спомен гробљу “Шушњар” служен парастос. Преживјели, потомци жртава и бројне делегације положиле су вијенце. Поручено је – невине жртве, страдале од усташке руке, никада не смију бити заборављене, а Спомен гробље “Шушњар” требало би да добије статус и ниво,

crkva.jpg

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

Добили смо шта смо заслужили: Пуповац и Месић антифашисти у Србу

Да је икако било могуће, Срб би промијенио име у Хрв. Као што је Српска Капела, постала Нова Капела. Као што је Банија постала Бановина. Али онда не би било „хрватског“ антифашизма. Као што га и нема. Милорад Пуповац је можда и гора и трагичнија фигура од Богића Богићевића. Међутим, српски медији и данас не само да преносе његове лажне србобрижне изјаве, већ га готово без изузетка зову да да изјаву, уколико се деси неко ново усташко дивљање. А то се често збива. Тако у свијести Срба ван Колиндине сфере мржње према чоколадицама, он постаје оно што није – борац за српска права. Стипе Месић је потврђени усташки апологета, који

Ведрана Рудан се одрекла нације: Хрватима пене уста пред немоћнима, а тресу се пред снажнима

Хрватска књижевница се на себи карактеристичан начин огласила поводом претварања злочинаца у хероје у Хрватској. Хрватска књижевница Ведрана Рудан је на свом блогу осула паљбу по начину на који је стваран идентитет хрватске нације, посебно се осврћући на злочине НДХ и на данашње ставове према усташтву.Блог колумнисткиње преносимо у целости: – Волела бих да негде постоји књижица, педесетак страница, мали смо народ, у којој би писало ко су Хрвати. За све оне који живе у овој земљи а ништа не знају о хрватима. Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој гузици. Аустријској, талијанској, мађарској, немачкој, америчкој а посебно у ЕУ гузичетини. Бар

nikola_zutic.jpg

Никола Жутић: ЛИЧКИ РИМОКАТОЛИЧКИ ИНСПИРАТОРИ И ИЗВРШИОЦИ ГЕНОЦИДА

English Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историју, из Београда, представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Апстракт: У чланку се анализирају узроци геноцидног понашања већег дијела римокатоличке популације обједињене у нацији хрватства, као и реализација акумулиране вјековне мржње римокатолика према истородним српским припадницима православне вјере. Анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације у госпићким логорима смрти (Јадовно, Карлобаг, Сланa, Метајна).    Кључне ријечи: Госпић, Лика, Паг, Слано, Јадовно, Велебит, логори смрти, Хрвати, Срби, римокатолицизам, православље. Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка

glinska-crkva-foto.jpg

ГЛИНА – О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

English У организациjи Српског културног друштва Просвjета и Виjећа српске националне мањине града Глине, промовисана jе 19. jуна 2010. књига историчара Ђуре Затезала “Јадовно, комплекс усташких логора 1941.” и “Јадовно, зборник докумената”, чиjи jе издавач Музеj жртава геноцида из Крагуjевца. О књизи, су говорили предсjедница  Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Весна Чулиновић – Константиновић, социолог Светозар Ливада и сам аутор. Затезало, коjи jе 30 година био директор историjског архива у Карловцу, године 1965. добио jе задатак од Института за историjу радничког покрета, коме jе тада на челу био Фрањо Туђман, да истражи колико jе било жртава у усташком логору Јадовно. Он jе на томе радио до почетка 1992. године,

Budo_Simonovic_na_dnu_jame.jpg

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године.   То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама”. О томе говоре

skenderbeg-divizije.jpg

Сведочење: Кравави пир балиста

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. новембра. 2016. године. И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога? Као преживели очевидац могу да кажем следеће: Дана 25. jула у поподневним

Jadovno-Saranova-Jama-001.jpg

Ђорђе Пражић: Јаме наших страдања и заблуда

УВОД Јама jе бунару слична вертикална пукотина или коси канал различите ширине и дужине, у коjем превладаваjу окомите или степенасто положене стрмине, различитих димензиjа. У нашем народу су jаме наjтаjанствениjи и наjстрашниjи подземни крашки облик. Народ их jош зове безданкама, бездањачама, jамуринама и звекарама. Обзиром на  страхоту страдања људског рода у њима књижевници и остали умни људи су користили разне метафоре о њима. Тако су jаме божанске оргуље (Милан Трешњић),близина пакла (др Јован Рашковић), наши српски храмови (Матиjа Бећковић). О страдању у jамама Иван Горан Ковачић jе написао jедну од наjпотресниjи поема Јама. Професор Душан Ђаковић из Госпића, иначе свестрани умjетник, подарио нам jе књижевно-историjски запис (есеj) „Јадовничка жмижда“, у

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: Крижаново Брдо

Крижаново Брдо, Перушић, 20. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. јула 2014. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: +387/51/492-995,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.  

Hrvatske_ustase_sa_uhapsenim_srpskim_seljacima.jpg

Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“

Ниси ти Србин, него Хрват –  каже усташа, а Брацо опет каже – Нисам jа Хрват, jа сам Србин. Добро, каже таj усташа, али нећеш више видjети тату, њега ћемо ми убити. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. јула 2017. године. 10. априла 1941. године био сам на погребу Стоjана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са сниjегом. Тешка мука на фрон­товима гонила ме jе да одем у Глину (срез) да чуjем за наjновиjе виjести. У 6 сати по подне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако jе већ два сата приjе тога извршен преврат и срам­на

Геноцид без казне

Ђеновљанин Marko Aurelio Rivelli jе, из необjашњивих разлога, слабо познат овдашњоj jавности. Докторирао jе на политичким наукама са тезом „Расна и вjерска политика Независне државе Хрватске 1941-1945″. У Милану 1999. године обjављуjе књигу „L’arcivescovo del genocidio” (Надбискуп геноцида), посвећену Алоjзу Степинцу кога jе папа Јован Павле II 1998. године у Хрватскоj беатификовао (степеница на путу ка проглашењу за светитеља). Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта 2016. Књигу jе код нас исте године кад jе издата у Италиjи, обjавила издавачка кућа „Јасен” из Никшића, у преводу Лазара Мацуре. Марко Аурелио Ривели 2002. године у Милану обjављуjе и другу књигу, „Dio e con

Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. Можда су ипак најгоре прошла у комплексу логора Јастребарско, ако се то уопште може и смије тако рећи, дјеца смјештена у логор у селу Река, јер партизани за ову локацију, удаљену 3км од града, нису знали, те у храбром, ослободилачком подухвату IV Кордунашке бригаде која је расформирала логор 26.августа 1942, слободе и наде за дјецу овога логора није било. Логор у Реци формиран је као својеврсно растерећење ономе у граду, толико је дјеце било, те стоји

jasenovac_topola.jpg

Јасеновац – злочин не застарева

Код нас jош увек не постоjи свест о круциjалноj важности те теме, коjа jе за Србе и Србиjу битна исто колико и питање страдања Јевреjа за Израел. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јануара 2012. године. У jедном од скориjих извештаjа америчког Стеjт департмента, а на тему људских права у Хрватскоj, успут се помиње логор смрти у Јасеновцу као место на ком су изгинуле „хиљаде Срба, Јевреjа и Рома“. Чиме се стоструко и хиљадустоструко умањуjу српске (и све остале ) жртве Тиме се jедно од наjjезивиjих места у модерноj историjи изjедначава са безброj других стратишта на бескраjноj фасцикли људског страдања у Другом

Spomen_park_Vraca.jpg

Заборављени геноцид у Сарајеву

Ако неко убиjе jедног човjека, онда jе он убица, а ако убиjе стотину људи онда добиjе назив масовног убице. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јула 2017. године. Убица и масовни убица, дакле ниjе исто и онда ниjе исто ни убиjање jедног човjека и стотину људи, колико год то била филозофско-вjерска поставка да се убиство и макар jедног човjека сматра као убиство циjелог човjечанства. Пише: Душко Бошковић На жалост увиjек су болне теме о жртвама, али мора се разбити медиjски терор званичних медиjа коjи шири jедноумље и злу крв већ годинама, тако да су досадили и Богу и народу. Замислите се као

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

Усташе у Купресу

Геноцид у НДХ: Заборављене жртве некадашњег Ливањског котара

Само истина о страдању Срба, Јевреjа и Рома у некадашњоj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ може послужити новим генерациjама да се освиjесте и да не чине злодjела каква су чинили њихови преци, закључак jе округлог стола о теми “Геноцид и ратни злочини почињени од НДХ над Србима у општинама Гламоч, Ливно, Дувно, Грахово и Купрес у периоду 1941-1945. године”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2012. Директор Међународног института за истраживање геноцида из Лондона Србољуб Живановић рекао jе данас током округлог стола одржаног у Бањалуци да jе основни циљ одржавања оваквих скупова да се садашњим генерациjама обjасни какво jе зло геноцид. “Желимо

ne-zaboravimo.jpg

Да никад не заборавимо: Најстрашнији злочини над српском децом и младим мајкама

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара 2016. године. Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном

Maks_Luburic_sa_ustasama.jpg

Хијерархија пакла логора Јасеновац: Крвници-убице-кољачи и њихови помагачи

Хиjерархиjа пакла Јасеновца била jе састављена од наjвећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. децембра 2015. године. Крволоци су уjедно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили. Само потреба jош више крви миjењала их с положаjа. Помагачи, сакупљени са свиjу страна, нису претстављали поjедине слоjеве или краjеве саме земље, већ њену укупност. Наjброjниjе jе била заступана Херцеговина, затим Далмациjа, па Босна, Лика и све мање до Славониjе, а наjмање ужа Хрватска. Тих jе било доста у Загребу, а из осталих краjева лако jе било наћи по коjег

tesla_smiljan.jpg

Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба

Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве ХРВАТИ СКРИВАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Гробница без обележjа у Смиљану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на порталу 02. фебруара 2011. године. Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата. Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и

001-Smiljan-1977.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,   преживjела родбина и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. јун.1941. Годишњица страдања Срба у Лици

Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. jуна 1941. године сjекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу коjима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Раjчевића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

Професор Владета Јеротић

Владета Јеротић: Како мислити данас о чудима у Међугорју

На прагу смо тридесет пете године од обjављивања тзв. виделаца Богородице од стране неколицине хрватских адолесцената оба пола у малом херцеговачком селу Међугорjу. У непосредноj близини места виђења, у Пребиловцима, одиграо се 1941. године jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, чиjе су жртве биле искључиво Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. септембра 2015. године. Међугорjе, као место, не само jављања Богородице неколицини младих, већ и њено непрестано, свакодневно jављање, привукло jе до данас преко милион ходочасника из целог света, наjвећим делом католика, наjчешће болесних људи, од коjих неки треба да су доживели излечење од своjе дуге болести, после вишедневних

Pridvoracka_jama.jpg

Фотографије злочина у Придворачкој јами – први дио

Требињац Данило Сикимић, имајући довољно свијести о историјској важности документарног доказа, ратне је 1941. године, у тада окупираном Требињу, дана 6. октобра отишао до Придворачке јаме, и кријући – својим фотоапаратом, овјековјечио сву страхоту овог страшног злочина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Наиме, тог дана Италијани су организовали вађење посмртних остатака 13 Срба које су усташе бациле у јаму, и то у ноћи 23-24. јуна исте године. Сикимић је снимио окупљене добровољце, Требињце Рада Гуровића и Јефта Шкора, како у врећама извлаче посмртне остатке 12 настрадалих Срба, а Обрена Стијачића нераспаднутог, са рукама на грудима! Од добијања податка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала