Професор др Предраг Пипер је слависта, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и стални члан Матице српске. Његова предавања слушали су студенти на унивезитетима у Новом Саду, Београду, Нишу, Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Љубљани и Скопљу. Добитник је многих домаћих и међународних признања. Богата библиографија са око двије стотине посебних издања и готово четири стотине библиографских јединица свједочи о професоровој посвећености научном раду и љубави према словенским језицима.  Са чиме бисмо могли упоредити љубав према свом језику? Чини се да је попут већине љубави у савременој цивилизацији и ова врста љубави у кризи, макар на овим нашим просторима.  – Могли бисмо поћи од онога

Управа полиције Црне Горе је и ове године најприје забранила, а потом и онемогућила свештенству и вјерном народу да одслуже службу Божију на празник Преображења Господњег у Цркви посвећеној овом светом и свештеном празнику на Ивановим Коритима. Полицијске снаге су од ране преображењске зоре биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима тако да свештенство и вјерни народ нијесу могли да уђу у свети храм ради служења Свете литургије. Полиција нема право да својим незаконитим решењима групицу самозванаца проглашава за ”цркву” и да се на тако груб начин поиграва са најдубљим осјећањима православних вјерника. Управа полиције је дужна да у складу са законским прописима на законит начин предуприједи и спријечи

Данас, на празник Преображење, верници поклониће се и сенима часног владике у Беочину. Др Јован Јањић описао житије овог светитеља у новој књизи. Има људи кроз чију се судбину ишчитава читаво једно време. Прилике у којима се живело. Како се у том времену опстајало. Ко је то време преживео, а ко му је подлегао. Ко је доживео да му, и после тог времена, заискре свеће за достојно служење вери и када је то било питање живота и смрти.На празник Светог Преображења, данас, у цркви манастира Беочин, многи верници, као и претходних година, поклониће се сенима епископа Варнаве (Настића), једног од највећих страдалника Српске православне цркве у време после Другог светског

Питао сам многе младе Србе, ко су ти Јермени?! Нису ми углавном ништа знали одговорити…тај Нагорно-Карабах им је звучао као најгорња-кара-недођија, посљедње око чега треба и да се почешу, а камоли и замисле. Но заиста ко су ти Јермени? Јермени кажу да када се гледа из даљине планина Арарат, баш она на којој је Ноје ступио на тло послије Великог потопа, личи на трудну жену, која лежи и очекује пород. То је жена која у земаљским боловима рађа свога сина Хај-а ( Јерменин на јерменском језику, митски Нојев праунук од кога су настали Јермени). И заиста та библијска планина, мајка је и утјеха овог древног народа који је поред ње

Када вук поједе магарца читаво село подигне дреку, а када Вук поједе генија сав народ заливено ћути, прагматично приволивши силу наметнутног. Српски језик и ћирилица неће имати мира док се не ода признање законитом оцу српског „азбукопротреса“, филологу, философу, учитељу, пјеснику и православном монаху Сави Мркаљу. Не улазећи у проблематику да ли је било нужно баш тако оштро „транжирати“ стару српску „буквицу“ (азбуку), сводећи је са раскошних 42 „писмена“ („подгојена“ миленијумским цивилизацијским салом Словенства) на тек 29 графема са неоптерећујућом брзолагодном кусавошћу, а са ризиком да се српска духовност и просвјета неповратно удаље од предачких извора, улазећи у неизвјесност смутне осамљености, од чега засигурно данас и пате, дужни смо најприје

Од 15. до 23. августа у фeдералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе. И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном „туристичком атракцијом“ – посјета тзв. „Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево“. Свака посјета „Тунелу“ је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле  гледају они који мрзе Србе. Горе од

Научни савјетник Института за српски језик САНУ Срето Танасић рекао је да латиница није српско национално писмо, већ само ћирилица, која је у центру српске културе и препознатљиви знак културног идентитета Срба. Коментаришући приједлог измјена и допуна Закона о језику и писму, гдје је прописано да се у службеној употреби користи само ћирилица, Танасић је оцијенио да нема никаквих разлога ни потребе да се латиница озакони као равноправна ћирилици нити да је замијени. “Латиница није српско писмо, иако је у 20. веку много писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. Међутим, у Хрватској ћирилице

Када је при крају Другог светског рата, приликом повлачења из Грчке кроз Југославију, ухваћен Александар Лер, генерал Четврте ваздухопловне флоте нацистичке Немачке, касније командант целог југоистока Европе, испитиван је о детаљима шестоаприлског бомбардовања Београда. Наиме, управо је генерал Лер руководио акцијом ваздушног напада на Београд, пошто је претходно са земљом сравнио Варшаву, што је у Хитлеровим очима била одлична препорука за мисију бомбардовања Београда. „Зашто Народна библиотека Србије?“, упитали су га иследници. Врло је хладнокрвно објаснио  да је уништење Народне библиотеке Србије било једно од приоритета бомбардовања Београда, по изричитом Хитлеровом захтеву који је Србима желео да се освети за „издају“ (одбацивање пакта) тако што ће им уништити вишевековни идентитетски код.

Српски језик је у потпуности српски тек када се исписује ћирилицом, јер је она нит која повезује готово сву српску писменост од њених почетака до данас, истиче професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић. “Кроз векове је била на широким просторима српског језика сведок континуитета и идентитета српског језика и књижевности, културе, историје, препознатљив знак и симбол; показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено”, наглашава Ковачевић. Он истиче да између српског језика и ћирилице влада однос какав нема ниједан други језик са својим писмом – ћирилица је једино српско национално писмо. “Та два термина једино се могу у српском језику метонимијски замењивати: када се каже српски језик, нужно се

Идеја Велике Албаније поново је присутна, оцењује швајцарски дневник „Блик“ додајући да противници те идеје са стрепњом прате постепено приближавање Албаније и самопроглашеног Косова. Идеја Велике Албаније поново је присутна, оцењује швајцарски дневник „Блик“ додајући да противници те идеје са стрепњом прате постепено приближавање Албаније и самопроглашеног Косова. Неприметно од међународне заједнице, Албанија и самопроглашено Косово, које је насељено готово само још Албанцима, приближавају се великим корацима, додаје лист. Предлог о заједничком председнику, лансиран пре неког времена, нестао је, према Блику, након међународне критике, брзо у ладицама канцеларијских столова. „Међутим стварање заједничке царине већ је спроведено. Укидање граница између Албаније и Косова од јануара идуће године изазвало је страх међу

Несвакидашње откриће у Архиву САНУ у Сремским Карловцима. Преписку са патријархом Самуилом Маширевићем хрватски бан водио ћириличним краснописом. Ћирилицу је поштовао и Иван Мажуранић! Најзначајнији стваралац Хрватског народног препорода, песник, језикословац, бан и политичар, уважавао је српско писмо, и лично, понекад, писао ћирилицом! Мажуранићева преписка са српским патријархом Самуилом Маширевићем из 1862. године откривена је тек ових дана у Архиву српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима. Своја писма, учтива и пуна уважавања према српском патријарху, Мажуранић је писао ћириличним краснописом. Преписка се односила на плате учитеља у сремскокарловачкој богословији. Историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, Жарко Димић, каже да је “ћирилични Мажуранић” и за њега велико