Католички теолог и историчар из Хрватске др Горан Шарић, као и новинар и публициста Ратко Дмитровић, гостују вечерас у емисији “Суочавање” на Новосадској телевизији. Kатолички теолог и историчар из Хрватске др Горан Шарић који је доживео низ претњи од Албанаца због тезе да су Срби потомци Илира староседелаца Балкана и да је последње велико илирско царство на нашем полуострву било у епохи Цара Душана, као и новинар и публициста Ратко Дмитровић, гостују вечерас у емисији “Суочавање” на Новосадској телевизији. Водиће се дебата о покушајима да се историја кривотвори, о српско-хрватским односима, те деликатном геополитичком моменту у коме се налази Србија али и читав Балкан. Емисија почиње у 21 час, а

У Хашанима, родном мјесту књижевника Бранка Ћопића, у општини Крупа на Уни настављена је изградња реплике пишчеве родне куће, потврдио је данас Срни начелник ове општине Младен Кљајић. “Ми не знамо којим интензитетом ће бити натављена градња. Општина Крупа на Уни нема потписан било какав уговор са извођачем радова, нити знамо да ли постоје неки рокови”, рекао је Кљајић, напомињући да су радови настављени у петак, 31. августа и да очекује да ће коначно бити завршен овај пројекат. Представник предузећа “Бенкос Босна” из Добоја Мевлудин Бећировић рекао је Срни да је у току зидање подрумских просторија што ће бити завршено за десетак дана. Бећировић је истакао да је обезбијеђен материјал

Новом антисемитизму левице доприноси и чињеница да је моћна Соросова фондација, као и све леве структуре која она подржава, већ годинама у правом рату са Бењамином Нетањахуом, премијером Израела. Прошле године у Британији су се појавиле две занимљиве књиге сличног наслова. Социолог Дејвид Хирш објавио је студију „Савремени леви антисемитизам“, а Филип Спенсер и Роберт Фајн издали су монографију „Антисемитизам на левици: о повратку јеврејског питања“. Обе студије су подстакнуте очигледним и све израженијим антијеврејским ставовима лидера, али и посланика Лабуристичке странке и многих њима блиских невладиних организација. Недавно сам имао прилике да слушам предавање значајног британског аутора јеврејског порекла који за Корбина тврди да је истински и убеђени антисемита,

Црногорски покрет поднео је кривичну пријаву против Општине Будва због намере да обнови спомен-обележје српском краљу Петру Карађорђевићу у том граду и обнови, како наводе, спомен-обележја српској окупационој војсци, јер је то, кажу, у супротности са Законом о спомен-обележјима, а у вези са кривичним делом изазивања националне мржње. Црногорски покрет, како наводе, захтева од партија, које чине коалициону власт у Будви, а које себе сматрају процрногорским и идепендистичким, „да онемогуће овакво субверзивно и непријатељско понашање према Црној Гори и Црногорцима и локалним властима у Будви“, пренео је портал РТЦГ. Уколико то не учине, поручују, биће сматрани делом антидржавних и антицрногорских снага у Црној Гори. Црногорски покрет такође тражи од надлежних органа да се покрене поступак враћања имена Петровцу, које се пре

Одломак из говора Петра Кочића у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-угарског царства; И засjедање, XIX сjедница (25. jула 1910) Говорити о политичким властима у Босни и Херцеговини не може човjек хладно, не може а да се не узруjава. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра. 2015. године. Политичке су власти у Босни и Херцеговини биле туђинске кад су овамо дошле и за ових 30 година остале су туђинске и грдно нерасположене према нашем народу. Ово терорисање и ове зулуме политичких власти наjвише jе осjетио наш тежак. Ја сам добио jедно писмо, коjе наjбоље карактерише положаj нашег народа према новоj управи. Разочарање

Документационо информациони центар “Веритас” саопштио је да се на његовом списку несталих на подручју Хрватске и БиХ у периоду од 1991. до 1998. године налази 1.786 особа српске националности, од којих је 1.282 цивила, а међу њима 495 жена. У саопштењу поводом Међународног дана несталих наводи се да се, према тренутном стању на “Веритасовом” списку, као нестала на подручју Хрватске води 1.731 особа српске националности, а на подручју БиХ 55. “Веритас” истиче да овај списак није коначан, што илуструје податак да је у посљедњој години међу нестале уписано 10 нових особа. Центар указује да би, када би посмртни остаци из регистрованих гробних мјеста били ексхумирани, те са оним од раније

Вајар Зоран Малеш открива како ће изгледати споменик патријарху на Ташмајдану. Седећа фигура у бронзи неће се ослањати ни на шта и деловаће као да лебди. Откривање 15. новембра надомак Цркве Светог Марка. Споменик патријарху Павлу, који би 15. новембра требало да буде постављен у Ташмајданском парку, надомак Цркве Светог Марка, тренутно је на ливењу, открива, за “Новости”, његов аутор, београдски вајар Зоран Малеш (1962). Модел од глине, каже уметник, направио је у Кикинди, током јула, као учесник колоније “Тера”. Пре осам година, у Националној галерији у Београду, Малеш је приредио изложбу на којој су била представљена управо дела посвећена у народу омиљеном патријарху: – Ту поставку су чиниле слике,

Објава на Твитеру да је у задарској Градској библиотеци изложена слика ратног злочинца Слободана Праљка, изазвала је је низ занимљивих коментара. Праву поплаву коментара изазвао је извесни Гордан Духачек, када је на свом Твитер налогу обелоданио како се у Градској библиотеци у Задру може видети уље на платну које приказује тренутак када осуђени ратни злочинац Слободан Праљак испија отров у хашкој судници. Према његовим наводима, ауторка овог дела је сликарка Соња Бутић Давидоф, а посебну пажњу оних који су коментарисали ову објаву изазвала је чињеница да је на слици истакнута и марка монитора и то погрешно написана. Међу коментарима истичу се они који су констатовали да је у питању „мртва

Момчилу Гаврићу Грци поставили златну плочу на Крфу, Митеран га 1985. одликовао, а у Србиjи нема споменик ни у родноj Трбушници. У рат отишао са осам година jер му jе Хрватска домобранска 42. дивизиjа масакрирала родитеље, седморо браће и сестара и баку. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. марта. 2016. године. Још мало па ће проћи пун век од почетка Првог светског рата, а по наjмлађем савезничком воjнику Момчилу Гаврићу у Србиjи се не зове ниjедна улица, школа или касарна. Рођен jе у маjу 1906, а у августу 1914. постао jе ратник. Учествовао jе у Колубарскоj бици, албанскоj голготи, рањен jе на

“Документа”, загребачки Центар за суочавање са прошлошћу, прозивају хрватски државни врх да погодује националистичим струјама својом “линијом мањег отпора, сталним величањем рата, као и пропуштањем примјереног памћења свих страдалих”. На тај начин, државни врх доприноси стварању атмосфере у којој полиција смије одустати од подношења прекршајне пријаве због поздрава “За дом спремни!” у Глини. “Документа” су упутила отворено писмо хрватском премијеру Андреју Пленковићу и предсједнику Колинди Грабар Китаровић у којем указују на вербално насиље над лицима која желе да се кроз суочавање са прошлошћу и процесуирање злочина и кажњавање њихових починилаца изгради више демократско друштво. “Осуђујемо пријетње новинару Драги Пилселу којима је непосредни повод била конференција за медије посвећена сјећању на

Капетан Ариљског батаљона у бици 23. августа 1876. спречио продор Турака у долину Моравице. Браћо! Ово је страшно, ово је жалосно што ми учинисмо! Напустисмо Чемерницу, ту вратницу наше отаџбине, одакле Турке никад не можемо истерати. Зато ја, браћо, идем натраг, идем да погинем под Чемерницом, то волим више него да ме жене називају кукавицом. Ко хоће, нека пође са мном, да повратимо Чемерницу! Овим речима се 22. августа 1876. године капетан Јеврем Вукосављевић, командант Ариљског батаљона, добровољац из Русије, обратио својим борцима, када се морао повући из шанца са Чемернице на Пресеку у борбама Јаворског рата, у којима је Ужичка бригада другог позива, после изгубљене Калипољске битке, спречавала продор

Ејуп Ганић, некадашњи сарадник Алије Изетбеговића и налогодавац масакра у Добровољачкој, каже да идеје о независности Републике Српске подстичу сличне ставове у Санџаку, Војводини и на југу Србије. Босна и Херцеговина је земља која има шансу да преживи из неколико разлога. Значајан број људи нема где да оде, а и они Срби који су против заједничке земље добро знају каква је била судбина лидера Срба из Книна или с Косова. Где су они сада? Нема их. Овако о будућности БиХ у интервјуу хрватском “Глобусу” говори Ејуп Ганић, један од најближих сарадника бошњачког лидера Алије Изетбеговића током рата и један од криваца за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву. Коментаришући идеје

Берн-Медији у Швајцараској пишу данас и „дивљању“ навијача загребачког Динама у Берну, где је њихов тим играо у квалификацијама за Лигу шампиона против Јанг Бојса. Како наводе, навијачи Динама показали су „нацистичким дивљањем своју најружнију страну“. „Припадници Бед Блу Бојса поздрављали су хитлеровским поздравом, узвикивали нацистичке пароле, а Берн су излепили нацистичким налепницама, на којима се могу наћи нацистичке пароле, али и пароле против Срба попут слике са два обешена лица на којем је натпис ‘српско породично стабло“ -, пренели су медији. Наводе и да су „мајмунским урлицима прилазили тамнопутим пролазницима, сексуално су нападали жене које су се купале“. „Било је гадно. Није се могло изаћи из воде да не

Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената: Не постоји институција која трага за баштином непроцењиве вредности. Безброј српских старих рукописа, ретких књига, уметничких дела, реликвија и докумената расуто је по музејима, библиотекама, архивима и приватним збиркама широм света, што и не би било тако страшно да нам ово културно благо није ишчилело из свести, кажу познаваоци националне баштине. Прецизни званични подаци о српском културном наслеђу ван Србије не постоје, као што не постоји ни национална институција са задатком да трага за тим непроцењивим благом. – Нажалост, ми немамо „Нешнел херитиџ“ као Енглези, ни „Центар националне славе“ као Руси који брину о националном културном наслеђу

Хрватско друштво, неспремно да се суочи са оним што слиједи, али и с властитим лошим изборима, одлучило је да се окрене прошлости и обнови туђманизам, наводе либерални портали. Резултати Tуђмановог доба су поражавајући, а о томе најбоље свједоче статистички подаци, од демографске ситуације, преко броја запослених, као и структуре хрватске економије, која више није производна него услужна и зависи добрим дијелом од туризма. Без обзира на то што је читав наратив туђманизма почивао на идеји о 200 богатих породица и укидању друштвеног власништва, па би га из те перспективе могли прогласити успјешним – он је за већину грађана био погубан, наводи хрватски историчар Драган Марковина. Окретање туђманизму, који је био