arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС

И ове године у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јасеновац 13. септембра биће служена Света архиjереjска Литургиjа и прослављени Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Да ли jе то довољан позив свима да се сjећамо оних коjи нису заслужили заборав!? Редакциjа нашег саjта представља мали подсjетник на обиљежавање овог празника. Одмах послиjе рата, у Јасеновац се вратио Лазар Радовановић, парох jасеновачки. Он jе од неколико преосталих логорских барака направио парохиjски дом и стан,  а просториjу коjа jе усташама служила као гаража или механичарска радионица преуредио у привремени  „храм“.  Први помен жртвама jасеновачкоглогора десио се на храмовноj слави 7. jула 1946.  Од овог момента,  у наредномпериоду на храмовну славу,  Ивањдан долазило jе све

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији ”Медачки џеп” (Најава)

Удружење породица несталих и погинулих лица ”Суза” са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их неко спасава и усваја?

Поводом тужне годишњице страдање српске дjеце са Козаре, Поткозарjа, Баниjе, Кордуна, Славониjе, Срема и Лике у НДХ 1942.године. У вриjеме Другог свjетског рата, наjвише српског народа страдало jе у НДХ 1942. године у Независноj Држави Хрватскоj. Врхунац, наjмасовниjе страдање, било jе у  jулу мjесецу, са масовним почетком већ мjесеца jуна а траjало jе до мjесеца октобра. Ова констатациjа не умањуjе и не може запоставити на стотине хиљада побиjених младих људи, жена, дjеце и стараца до тога датума, почев од 10 априла 1941. године. Љетњих мjесеци 1942.године, усташко домобранске jединице хрватске и њемачке воjске, отпочеле су и спровеле операциjе чишћења Козаре од тамошњих устаника/партизана углавном српског састава. Пред кољачким поступцима учесника

Годишњица страдања горажданских Срба у Кукавицама

Горjело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године. У мjесту Кукавице код Рогатице, 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено 80 горажданских Срба, углавном цивила, коjи су у возилима бjежали пред муслиманском офанзивом. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић стара 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба „стара“ свега неколико мjесеци. „Горело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године“, свjедочи Вељко Ласица коjи jе тада, иако тешко рањен, возио скоро све до Рогатице аутомобил у коме су се налазиле његове такође рањене

kozarcani-slavonija1.jpg

Слобоштина 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у

sadilovac-4-org.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ НА КОРДУНУ

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су

Дан када су ме бацили у јаму

“Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у jаму, нити ко ме jе тачно од комшиjа бацио у провалиjу. Маjка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да jе крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми jе остао ожиљак на десноj слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам маjку. Преко мене jе било мртвог народа, jедва су ме извукли испод њих …” Стравично сећање казуjе нам

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Леденице на Кршу. 26. jула 1941. године усташе поклале породицу Париповић Миле од 8 чланова, те супругу и диjете Париповић Дане. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. 

Kordunski-rekvijem.jpg

Светозар Ливада: “Кордунски реквијем”

Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио окрутне смрти своjих наjдражих, несхватљива звjерства, палеж, рушења и мржњу. Аутор говори да jе наjстрашниjе што се, “све поновило 1991. године, у само jедном животу, а то jе превише патње и боли за jедан живот”. У књизи пише да су се страхоте поновиле jер “Срби и Хрвати практицираjу културу смрти несмиљено, као неку врсту кућне радиности” и резигнирано поручуjе да улазимо у 21.виjек “без иjедног риjешеног проблема”. Прочитаjте књигу СВЕТОЗАР ЛИВАДА: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМAcrobat PDF dokument, 2,7 MB

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за

Слободанка Тановић

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног породичног стабла

О судбини 13 Срба, коjе су у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкоj jами код Требиња, ћутало се више од 70 година. „Моjа Херцеговина“ покренула jе питање њихове необиљежене заjедничке гробнице у требињском гробљу у Подгљивљу, у коjоj jош увиjек леже посмртни остаци неких од њих, а сада вам доноси фељтон о придворачким жртвама, како њихово страдање и животи не би незаслужено пали у заборав. Тема наше прве приче jе Бошко Шакота (1896-1941.), пориjеклом из села Козице код Стоца, коjи jе од 1930. године радио као командир Градске полициjе у Требињу. Његов отац Јово(1845-1906.) ниjе дочекао Други свjетски рат, док маjка Стоjа (дjевоjачки Глибо,

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Предраг Ристић

И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске

Архитекта Пеђа Ристић (1931 – 2019.): На три места у Београду прикупљани лешеви из реке. Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан “Медијале”, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом ратном острву подигне црква мученицма чија је тела избацила Сава

Ратко Дмитровић

Заборављена задарска „Кристална ноћ”

Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само двадесетпет година коjи jе био реприза нацистичког дивљања десетог новембра 1938. године Напомена: Прилог је објављен 2011. године. Постоjи у Хрватскоj неколико места где Срби живе од добре воље већинског становништва. Ако нису љути на некога код куће, на Хашки трибунал, на Енглезе коjи Хрватску – Загреб jе у то убеђен – коче на путу у ЕУ, Хрвати ће пронаћи другу занимациjу, али у случаjу и наjмањег затезања националних жица, дирања у „свету хрватску ствар“ (има их

krst-pomen.jpg

Истина скривана у трњу 62 године

Потомци оних коjи су, овдjе на овоме мjесту, 27. априла 1942. године, побиjени па запаљени или чак живи запаљени, окупљају се сваке године да помену невине жртве усташког злочина. Тако је било и 2014. године. Запаљене су свиjеће, положени су виjенци, попиjена jе по ракиjа-двиjе за душу страдалих. Потомци невиних и потомци потомака невиних жртава, присутни ђаци, имали су прилику да чуjу шта се то тачно овдjе догодило приjе 72 године; лекциjу коjу у уџбеницима историjе, нажалост, нису имали прилике прочитати. Јер никад ниjе ни написана. Они коjи су пажљиво слушали могли су чути и да власти више од пола виjека нису дозвољавале да се оваj злочин помиње, а камо

zagreb-slike-17.jpg

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Госпава Цијетић, удата Бошковић, звана Прнџа: "Да простиш, ја сам била у другом стању кад ме бацило у јаму..."

Прнџа

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Освета Марка Бошковића

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

Дрска и срамна ревизија историје

„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овоj апсурдноj тврдњи настоjи да прибави „легитимитет“ дисертациjа немачког историчара Александера Корба, награђена наjвишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб jе на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своjу докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата. Масивно насиље усташа над Србима, Јевреjима и Ромима“ и добио наjвишу оцену summa cum laude.  Професор Баберовски пише у образложењу свог предлога наjвише оцене, поред осталог чак и: „Корбова дисертациjа jе jедан изванредан прилог истраживању геноцида и насиља. Нико више неће моћи да убудуће пише о овоj теми на до сада уобичаjени начин.“ Шта jе то, што jе револуционарно ново у Корбовом

ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

deca-iz-jasenovca.jpg

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

Славко Јовичић Славуj, jедан jе од српских заточеника са наjвише дана у логору: “Силос” jе био лабораториjа за тестирање људске издржљивости. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је 27. jануара 1996. године. Тог 19. jануара 1996. године Славко Јовичић Славуj, размењен jе заjедно са другим затвореницима злогласног сараjевског логора “Силос”. После 1.334 дана проведена у сараjевским логорима, популарни Славуj jе угледао слободу. Психички и физички сломљен, са 40 килограма мање него кад jе ухапшен и затворен, Славко се нашао на слободи. Логор “Силос” у Тарчину код Сараjева затворен је на данашњи дан 1996. године. Иако jе прошао голготу сараjевских логора, остао jе да живи у Сараjеву. У политику jе

Заборављени српски маузолеј: Јиндриховице

За острво Видо и војничко гробље на Зејтинлику где су сахрањени српски ратници сви су чули, али за Јиндриховице мало ко зна. У шуми надомак овог места које се налази на самој граници Чешке и Немачке почива 7.100 српских војника, официра и цивила.  …Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни дан – данас, десет година након ослободилачког рата, нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа

Истина о Јасеновцу – Ратко Дмитровић

Говор Ратка Дмитровића на трибини, ”ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид” у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике

ПРЊАВОР: Покољ Срба код градског гробља-гробница “Радуловац 1941”

4. децембра 2019. године навршава се 78 година од страдања Срба у масовноj гробници “Радуловац 1941.” поред прњаворског градског гробља. Пише: Боjан Милиjашевић, СОЗ Прњавор 4. децембра 1941. године око поднева, оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору упадаjу у села западно од Прњавора: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана у селу Лишњи, тачниjе на имању Николе Чорног, хватаjу већи броj Срба коjи су се ту затекли jер су то jутро дошли циjеде уље из сjеменки управо код Чорног. Срби нису слутили никакву опасност. Заробљенике тада спроводе до Симића брда уздигнутих руку, гдjе су их построjили, претресли и одузели све драгоцjености. Након краћег разговора

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала