arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ЦЕТИЊЕ ЈЕ МАНАСТИРСКО, А НЕ МАНАСТИР ОД ГРАДА ЦЕТИЊА: Хумористичка представа у Скупштини Цетиња или случај за психијатрију?

13. September 2021.

Данас би припадници неког другог народа, који 1895. није још постојао на Цетињу, да присвоје српски православни цетињски манастир Св. Петра. Пише: Никола Милованчев За 14. септембар 2021. је сазвана сједница скупштина града Цетиња, на којој би, по наводима медија, требало да се расправља о „захтјеву за враћање цетињског манастира граду Цетињу“. Уколико се не ради о хумористичкој представи, онда би свакако некога због тога требало послати на психијатријско посматрање. Па није манастир у власништву града Цетиња, већ је Цетињско поље, односно земљиште града на манастирском земљишту! Баш због тога је спор између града и манастира био ријешен склапањем уговора у јануару 1936. године, који је обавезао град да сваке

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Загреб наставља оно што су усташе почеле

13. September 2021.

Стари циник је давно рекао да је историја лепа жена која се преудаје. Или, како би рекао Маркс, понавља се два пута. Пише: Иван Миладиновић Први пут као трагедија, други пут као фарса. Сутра у Хрватској почиње попис становништва. Резултати су изузетно важни за националне мањине, јер се нека од њихових права остварују на основу бројности утврђене на попису. Зато је и предигра била занимљива. Још средином августа појавили су се плакати и билборди, широм ове државе, са натписом “Попис становништва 2021” и означеним речима “Хрват”, “Православац” и “Хрватска православна црква” којима се Срби позивају да се изјасне као Хрвати и верници “Хрватске православне цркве”. Главни иницијатор био је човек

jasenovac_topola.jpg

Свјетлана Ђуричић: Релативизација усташких злочина у Независној Држави Хрватској

12. September 2021.

У јеку свеопште ревизије историје, чињеница да проусташки дио хрватске јавности негира и умањује геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима почињен на подручју Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, није никакво изненађење. Међутим, чак и добре познаваоце прилика запањују покушаји да се умање значај и размјере ужасних злочина у НДХ, као и да се пот-пуно обесмисле сви докази о овим страхотама. Прије свега, ријеч је о релативизацији систематичног геноцида, чије је оличење логор смрти Јасеновац и Доња Градина. И, заиста, многобројни су примјери покушаја квазиисторичара, новинара и других наводних интелектуалаца да се негира геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а један од најсвјежијих је онај самопроглашеног хрва-тског

Конзумација Бориса Милошевића

12. September 2021.

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу

11. September 2021.

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијма у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима. “Углавном таква врста вести долази из Тањуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Тањугове вести”, рекао је Ковић. Ковић је навео да је протестно писмо покренула

ДР МОМЧИЛО ДИКЛИЋ: У Хрватској је увијек бирана послушна мањина!

11. September 2021.

Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац, говори о улози Алојзија Степинца и српском питању у Хрватској . Научно дјело историчара др Момчило Диклић Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац посљедњих мјесеци пробудило је велико интересовање јавности. Специфичну тежину књизи даје чињеница што је њен аутор највећи дио своје богате научне каријере посветио изучавању српског питања у Хрватској. Занимљиво је да је тек неколико дана уочи првих демократских парламентарних избора у Хрватској у априлу 1990. магистрирао на тој теми. – Сматрао сам у том односу нема ничега између Срба и Хрвата о чему се не може говорити речником науке. Вријеме је показало да нисам био у праву –

У школама Српске свечани час поводом новог свесрпског празника 15. септембра

11. September 2021.

Заинтересовани ученици основних и средњих школа ће имати прилику да, 15. септембра, у оквиру редовне наставе, присуствују часу на којем ће, са просвјетним радницима и међусобно, разговарати о историјским личностима и догађајима који су допринијели слободи, независности и јединству српског народа, те сазнати чињенице које су важне за боље разумијевање историје српског народа. У Републици Српској и Републици Србији се 15. септембра обиљежава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а наведеног датума се обиљежава и Пробој солунског фронта. Ове године се први пут у основним и средњим школама обиљежава Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а ово је само једна у низу заједничких активности које проводе Република

Танјуг о сусрету патријарха и председника: Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца

10. September 2021.

Тачан број жртава Јасеновца није никада утврђен. Спомен парк Јасеновац је до 2012. утврдио списак од око 83.000, док је Музеј жртава геноцида сачинио списак од око 88.000 жртава, преноси РТС писање Танјуга. Председник Србије Александар Вучић састао се са патријархом Српске православне цркве Порфиријем поводом 80 година од оснивања система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу и обнове спомен комплекса манастира Јасеновац. Састанку у просторијама Патријаршије СПЦ присуствује и историчар Дејан Ристић. После састанка предвиђене су изјаве за медије. Логор Јасеновац био је највећи концентрациони и логор смрти на простору окупиране Краљевине Југославије за време Другог светског рата. Формирала га је Независна Држава Хрватска (НДХ) у августу 1941. године,

Побио 13 заробљеника ЈНА, у Kарловцу му направили мурал ФОТО/ВИДЕО

10. September 2021.

Михајло Храстов бивши хрватски полицијски специјални агент, добио је мурал у Kарловцу непосредно пре 30. годишњице злочина који је починио и за који је осуђен. Осуђен је за убиство 13 и рањавање два разоружана резервиста Југословенске народне армије (ЈНА) у рату у Хрватској. Злочин је починио 21. септембра 1991. године на Kоранском мосту у Kарловцима. Осуђен је на четири године затвора. Одбор за условни отпуст Министарства правде пустио га је 2016. године на условни отпуст након што је одслужио две године и 10 месеци казне. Мурал се налази испод надвожњака. Храстов је у средини, а лево и десно су грбови две јединице. Извор: B92

Парастос поводом годишњице злочина хрватске војске у акцији “Медачки џеп”

9. September 2021.

Удружење породица несталих и погинулих лица “Суза” организовало је у Цркви Светог Марка у Београду, поводом 28. годишњице злочина хрватске војске у операцији “Медачки џеп”, парастос за убијене Србе. Хрватска војска је 1993. године извршила операцију “Медачки џеп”. У тој операцији, која је трајала од 9. до 17. септембра 1993, убијено је тридесет шест цивила и педесет два војника Републике Српске Крајине. Судбина неких жртава још увек је непозната, а злочинци који су за то одговорни и даље су на слободи или су добили благе казне. То су, међутим, само бројеви иза којих се крију ужасне људске приче, о чему говори Миле Рајчевић, некадашњи мештанин Дивосела – места које, према његовим речима,

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из „Медачког џепа“

9. September 2021.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена јужно и југоисточно од Госпића у тзв. “Медачком џепу”, која су се до тада осамнаест мјесеци налазила под заштитом УН-а. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање УНПРОФОР-а, потрајало до 17. септембра исте године. Трагедија “Медачког џепа” одвијала се пред очима УНПРОФОР-а, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да преузме контролу над овим подручјем

Нови Обилић: Прича о Ивану који је повео 12 српских војника на 300 ОВК специјалаца

9. September 2021.

Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама). Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење. Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је

Петар Драгишић: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА

8. September 2021.

У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба. Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору над Србима, политици НДХ према муслиманском фактору, али и екстравагантна размишљања Ивана Ванче Михаилова, који се током

НАЈАВА: У Београду парастос за Србе убијене у Медачком Џепу

7. September 2021.

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у четвртак  09. 09. 2021. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем,                                                                                                                                              Предсједница: Драгана Ђукић

Помен на 13 закланих војника ЈНА у Хрватској

6. September 2021.

Свирепо убиство 13 заробљених припадника ЈНА на Коранском мосту документовао је у својој књизи “Логориште и Корански мост, да се не заборави”, пуковник Боро Ерцеговац којег је на писање покренула пресуда хрватског суда од четири године затвора кољачу Михаилу Храстову. Ерцеговац је навео да је књига уствари споменик онима који су убијени као заробљеници 21. септембра 1991. године, али и јунацима пробоја из касарне “Логориште” у Карловцу. Као ратног команданта, како је истакао, сусрет са породицама недужних жртава обавезивао га је на један овакав спомен. “Схватио сам да је то моја људска и морална обавеза, једна врста подношења рапорта мојим погинулим и преживелим саборцима. Мојим јунацима којима сам командовао. Ово

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА