arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Жељко Обрадовић: Жељели смо заштитити свој народ

Нико од нас није ушао у рат као добровољац или специјалац. Поред олоши, битанги и криминалаца којих је било у нашим редовима, највећи дио нас били смо нормални људи, никакви терористи, плаћеници. Нисмо хтјели бјежати као што су мафијаши из Крајине склањали своје синове Већ кад се десио Бљесак знали смо да ће цијела прича завршити страдањем, почиње своје казивање Жељко Обрадовић, који је почетак Олује дочекао као војник Крајине на планини Пљешевици. Пише: Ненад Јовановић – Имали смо ту несрећу да смо живјели гдје смо живјели и нико од нас није ушао у рат као добровољац или специјалац. Ми смо штитили свој народ; поред олоши, битанги и криминалаца којих

Јован Ранисављев: Хрвате игнорисати и сматрати бившим Србима

Уз ову мапу пописа становништва Хабзбуршке монархије из 1846. (обратити пажњу на ставку 4 међу Словенима, и њене подставке а, б, ц), размишљам како су наша бивша браћа западни Срби – од Ватикана пројектовани као Хрвати (част изузецима правим Хрватима чакавцима и кајкавцима, и пошокченим, па похрваћеним Немцима, Мађарима и Чесима од Осијека до Дарувара – разни Шекси и Фехири), у Другом светском рату играли на све опције: – Ако побједе усташе и Хитлер, имамо Павелића, истријебили смо Србе, добили опрост, умирили савјест, јер смо „стали на браник кршћанске и западне цивилизације“. – Ако побједе партизани, имамо Тита, дотукли смо Србе, проћи ћемо као побједници, ми смо љевичари од почетка,

Милорад Додик

Додик: Хрватска напредује у назадовању

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да хрватска власт мора преузети оштре мјере да би се промијенио друштвени амбијент у тој држави, у којој су све гласнији они који шире мржњу и екстремизам према Србима. “Хрватска напредује у назадовању”, изјавио је Додик поводом догађаја у Книну приликом обиљежавања “Олује”. Додик је истакао да паљење заставе Србије у Книну, величање усташтва и фашистичке идеологије, ширење непријатељства и понижења према Србима, страх и зебња који се сију према Србима који живе у европској Хрватској, мора што прије стати. “То мора и због мира у региону, јер ако се овако настави и ако се томе хитно не стане у крај, онда

ОБЕСМИСЛИТИ ПОЛИТИКУ ХРВАТСКЕ ОКУПАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

Лидер Српске листе Добрило Дедеић оцијенио је да српска политичка елита мора синхронизовати конкретне активности које се тичу “обесмишљавања политике хрватске окупације” и прогона на територијама на којима су Срби били неспорна већина становништва до 1995. године. “Ми Срби у Црној Гори дужни смо да нашим будућим генерацијама у које убрајам и потомке расељених са простора Републике Српске Крајине који су нашли уточиште у Црној Гори, објаснимо да је од суштинског националног значаја да разумију разлоге који су довели до злочина усташа и НАТО-а у тада западним српским покрајинама и окупације простора који је за 4.000 квадратних километара већи од Црне Горе”, рекао је Дедеић у интервјуу Срни. Он сматра

Политичарима у Хрватској НДХ је идеал територијалног и друштвеног организовања

Директор Веритас-а Саво Штрбац оцијенио је да је данас видљиво да је за све политичаре у Хрватској, без обзира на опцију, НДХ присутна у свијести као идеал територијалног и друштвеног организовања. Он је нагласио да се не може генерализовати да сви Хрвати тако размишљају, истакавши да има примјера које треба поздравити као што су невладине организације које су указале на страдање Срба, али ту је ријеч о групи, углавном младих људи којима није било дозвољено да кажу шта мисле. Штрбац је изјавио Срни у Новом Граду на обиљежавању 21 године од страдања Срба у операцији “Олуја”, да постоји континуитет лоших односа Србије и Хрватске, али да је ситуација ове године

Вјечно српско чуђење усташтву

Да ли је могуће да у 21. вијеку неко пјева о томе како ће пити крв, да слави убијање дјеце и концентрационе логоре, а да читава држава на челу са предсједником то подржава? Могуће је. У тзв. Исламској држави можда, а у Хрватској сигурно. Мене не чуди што то Хрвати пјевају, чуди ме што се након свега Срби томе чуде. Неки могу отићи још даље, па питати “након чега свега”? Повијест хрватско-српских односа је повијест тешких ријечи. И још тежих дјела. Повијест хрватско-српских односа је повијест хрватске мржње и нетолеранције. И повијест сталног српског праштања. И чуђења. Па праштања, па опет чуђења. На сваку српску испружену руку братства и помирдбе

Сећања на „Олују”: Још ходамо у колони ужаса

Зора Радичић, из Рељиног Села код Ливна, о августу 1995. и данима голготе који и даље трају: Само ме смрт може ослободити слика страдања. Једном смо се вратили, камен на камену није остао Пољубила сам кућу и пала на праг. Да ли се заувек растајемо, кућо моја? Цвилим, јецам, јаучем. Прстима грабим земљу. Гребем, да је под ноктима понесем. Супруг ме подиже. Говори ми: “Вратићемо се, само да ово прође. За дан-два.” А ја сам имала страшан предосећај који ме је оборио. Почетак августа 1995. године, почетак “Олује”. Зора Радичић, из Рељиног Села код Гламоча, тако се растала, каже, са једним јединим животом. Све што је после тог живота следило

garavice-stratiste.jpg

На Гаравицама данас парастос и комеморативни скуп

У Гаравицама, код Бихаћа, данас ће пригодним програмом бити одата пошта Србима, Јеврејима и Ромима које су убиле усташе у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/. У 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова служен парастос за српске, јервејске и ромске жртве. У 12.15 часова планирано је обраћање званичника, а у 12.30 часова обилазак хумки, прислуивање свијећа и полагање вијенаца. Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама, позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније и Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и медије, са основним циљем да након 75 година од почињеног злочина, одамо помен, како гаравичке жртве и заслужују са

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. ФОТО: Пребиловци село на интернету.

У Пребиловцима почело обиљежавање 75 година од страдања Срба Херцеговине

Светом архијерејском литургијом у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима поред Чапљине јутрос је почело обиљежавање 75 година од страдања Срба са подручја јужне Херцеговине. Уједно се обиљежава и година дана од изградње овог храма, који је посвећен мученицима пребиловачким и доњехерцеговачким. Свету архијерејску литургију предводи Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужње бројног свештенства. Обиљежавању присуствује више стотина људи, међу којима је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић. Пребиловци у општини Чапљина је село које је највише страдало у Другом свјетском рату у Европи. Његова светост патријарх српски Иринеј 8. августа прошле године је, уз саслужење бројних владика и свештенства, освештао Храм Васкрсења Христовог, који је саграђен у

Пребиловци, на дан освештања Храма васкрсења Христовог.

Најава: Дан Пребиловачки, 6. август 2016.

У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом: –  75 година од  страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ –  25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине –  Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима   Програм: 5. август 2016. -поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце -Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова -Промоција  књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у  20:30 часова 6. август 2016. Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова Послије подне обилазак

Недељко Митровић

Митровић: Организовањем фестивала у вријеме годишњице српског страдања у “Олуји”, пљује се по свему што се догодило 1995. године

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске саопштила је да се, уз израз огорчења и оштрог противљења, придружује петицији за одгађање “Нектар фреш вејв” фестивала у Бањалуци. “Тих дана сјећамо се стотина хиљада убијених и протјераних Срба током хрватске војне акције `Олуја`”, наводи се у саопштењу. Из Организације поручују да се организовањем оваквог фестивала “пљује по свему што се догодило 1995. године”. У вријеме обиљежавања 21 године од српског страдања у “Олуји”, Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић боравиће са делегацијом у Румунији. “Зар треба да останемо нијеми на патње ових несрећника? Тужно је и жалосно што смо доведени у ситуацију да ових дана расправаљамо о овоме, умјесто

Избјегличка колона

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба августа 1995.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“)     БАЊА ЛУКА Сриједа, 3.8.2016. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 Паљење свијећа и 21.00 Духовно умјетнички програм Четвртак, 4.8.2016. 09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика 11.00 Храм Свете Тројице – Парастос 12.00 Коло српских сестара – Даћа Петак, 5.8.2016. 19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ НОВИ ГРАД Субота, 6.8.2016. 10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос 10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на “Бајић јамама”, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице,  да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Академик Василије Крестић Фото Н. Фифић

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

Текстом “Чему замајавање јавности с пописом српских жртава”, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. “Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.