arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Парастос Билогорцима 2012. године

Парастос за за страдале и погинуле Билогорце 05. новембра у Београду

5. November 2017.

У недељу, 05. новембра 2017. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“ из Београда.   Извор: Ранко Раделић, Билогора.рс Везане вијести: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фажизма! Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“ 29.10.2011. – БЕОГРАД – СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ ПУТ ИЗ ПАКЛА

Света Петка

3. November 2017.

Ми, људи, врло често се питамо да ли су неки догађаји у нашим животима случајни или су они ипак вођени неком невидљивом руком. Руком Божјом. Таква питања и сама себи често постављам, како за оне лијепе догађаје тако и за оне мање лијепе. Света Петка је тихо и нечујно ушла у мој живот и кроз вријеме ми је постала изузетно значајна. Има сад већ више од десетак година како сам по први пута посјетила баку и родбину у Србији, а након чега сам интензивно кренула у манастир Лепавина гдје сам и видјела натпис да се петком у Загребу у манастиру Свете Петке чита Акатист. У том тренутку нисам ни приближно

Немања Девић: ХУСАР

23. October 2017.

Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се

Трибина у Београду: “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”

20. October 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”објављен је у часопису “Српска слободарска мисао” (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Немања Девић: Прича ми пожутела фотографија

16. October 2017.

Не постоје речи које би описале усхићење какво осећа историчар док држи у рукама неки комад хартије, за који само он у том тренутку зна какву драгоценост за његово истраживање представља. Мени су данас дрхтале руке, трипут ме прошла језа, а очи се испуниле сузама када сам у архиву, у збирци фотографија које је Озна запленила од некадашњих припадника краљевске ЈВуО, пронашао и једну на којој је мој покојни чукундеда, Радосав Мијатовић. Препознао сам прво његов лик, па онда и његових сабораца. Онда сам препознао и нашу стару кућу у селу, где сам као основац пре петнаестак година започињао истраживање и писање (ко је тад то могао тако звати?!), па

Мајор Милан Тепић

У ПРИЈЕДОРУ СУТРА ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА “НЕБО НАД БЈЕЛОВАРОМ”

12. October 2017.

У Приједору ће сутра премијерно бити приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у том граду септембра 1991. године. Филм је први пут приказан крајем прошлог мјесеца у Дому војске Србије у Београду, а премијери је претходило откривање споменика мајору Милану Тепићу у београдском насељу Дедиње. Снимање филма трајало је неколико година, а настао је уз подршку приједорске Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. Након Приједора, филм ће бити приказан у Козарској Дубици и Ваљеву, родним градовима Тепића и Мирковића, а затим и у осталим градовима Републике Српске и Србије. За приказивање овог

ДЕСНИЧАРСКИ ИСТОРИЧАРИ ПРОТИВ ЗАБРАНЕ ПОЗДРАВА “ЗА ДОМ СПРЕМНИ”

11. October 2017.

Група десничарских хрватских историчара упутила је апел властима у коме се противе забрани усташког поздрава “За дом спремни!” те упозорили да ће, уколико до тога дође, “настати цензура и контрола мишљења”. Ови историчари тврде да је ријеч о превентивном апелу због рада Комисије за суочавање са посљедицама владавине недемократских режима, те захтијевају гарантовање “слободе мишљења, говора и историјског истраживања, као и прекид са покушајима наметања и прописивања такозваних историјских истина”. Међу потписницима апела су Иво Банац, Никица Барић, Владимир Гајгер, Златко Хасанбеговић, Tомислав Јоњић, Марио Јареб, Ана Ледерер, Јуре Кришто, Анђелко Мијатовић, Слободан Просперов Новак и Амир Обхођаш, преносе хрватски медији. Клуб посланика Истарског демократског сабора /ИДС/, Приморско-горанског савеза /ПГС/

Правда!?

11. October 2017.

Данас су показали да за српске жртве нема правде! Данас су показали да, иако бранећи своја огњишта, ми смо ти који су чинили злочин! Ми смо за њих великосрпска агресија! Злочинци! За правосуђе у овој земљи има само једна истинa и то да је Насер Орић херој! Херој који је под својом командом заклао Владимира Гајића од само четири године! Под својом командом заклао Слободана Стојановића од 12 година! Под својом командом отјерао у логор дјецу од само седам мјесеци! Под својом командом на Божић 1993. године ушао у село Кравице и починио стравичан масакр! Под својом командом спалио, покрао, опустошио и гробове прекопао. Под његовом командом од 1992 до

Матрица притиска, власти и новца

11. October 2017.

Ратни министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Ковач сматра да је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу урађена по већ виђеној матрици гђе методом застрашивања свједока пада оптужница. То је игра притиска, власти, тероризма и великог новца, рекао је Ковач у емисији “Ћирилица”. Ковач подсјећа да је Тужилаштву у Бијељини достављено пет случајева са мноштвом доказа против Насера Орића, али Тужилаштво још није подигло оптужницу, што довољно говори о односу бх. правосуђа према српским жртвама. “Ако је убијен Бошњак он је цивил, а ако је убијен Србин, он не само да је војник, већ је агресор. То је вриједносни суд бх.правосуђа”, тврди Ковач. Оног момента када је Хашки трибунал ослободио Насера Орића

На Пагу пронађено мјесто масовне гробнице Срба и Јевреја из 1941. године

9. October 2017.

Deutsch / English На иницијативу удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, недавно је организована дводневна експедиција чији је задатак био да на подручју острва Пага, на рту Слана лоцира мјесто на коме су у ноћи 14/15. августа 1941. године усташе, војници Независне Државе Хрватске, поклале 91 дијете узраста до петнаест година, 293 женске особе и 407 мушкараца. Чланови експедиције располагали су са неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима који су само приближно описали локацију стратишта. Ипак, за одлуку о одласку на терен пресудна је била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта која је у архив удружења стигла недавно из Италије а

СТРАДАЊЕ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА НА ПОДРУЧЈУ ДАНАШЊЕ ПАРОХИЈЕ ЉУБИЈСКЕ (ОПШТИНА ПРИЈЕДОР) ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

29. September 2017.

Овај извјештај је састављен на основу података прикупљених од православног живља горе поменуте парохије, у периоду зима – прољеће 2016. године. 1.Увод Повод за један такав пројекат била је свијест о напаћености православних у тим крајевима у Другом свјетском рату, када готово да и није било домова без губитака или у оружаним окршајима или у погромима недужног цивилног становништва. Толики број жртава морао је неко, барем приближно, забиљежити и оставити у таквом облику, да се у будућности може са њим располагати при упознавању историје православних Срба, не само Поткозарја, већ и цијеле Босанске Крајине. Подаци су прикупљани из усмених казивања парохијана, којима је остала у памћењу кроз предања са кољена

О страдању српског становништва у колони на путу Србобран-Јајце, септембра 1995.

28. September 2017.

ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ НА ПУТУ СРБОБРАН – ЈАЈЦЕ 13. СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Пошто су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско цивилно становништво, међу којим је било највише жена, деце и стараца, кренуло је, бежећи пред њиховим нападом запрежним колима, тракторима, пешице, у аутобусима и камионима, из Србобрана и околних села ка Јајцу и Бањалуци. Велики број њих гонио је испред себе своју стоку. Ту колону, која се кретала од Србобрана ка Јајцу, напали су 13. септембра 1995. године код села Бравнице, на око 3 км испред Јајца, припадници 2. гардијске бригаде Хрватске војске, који су их

Фото: pravoslavie.ru

У Бањој Луци промоција романа Ненада Милкића “Зов карауле”

27. September 2017.

У сриједу, 27. септембра 2017. године у 19 часова, на сцени Петар Кочић Народног позоришта Републике Српске, одржаће се промоција романа Ненада Милкића “Зов карауле”. Овај роман други је дио трилогије “Ми смо бранили Кошаре” која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Након промоција широм Србије и Црне Горе (16 промоција – преко 2000 посетилаца), зову карауле, причи о јужној српској граници и једној од две највеће битке модерне српске историје, причи о караули Кошаре и херојима са Проклетија, одазвала су се и браћа преко Дрине те ће прва промоција романа „Последња стража“ и „Зов карауле“, аутора

Српски либерални савет: Против вређања равногорског антифашисте дон Божа Милановића

27. September 2017.

Саопштење Српског либералног савета Српски либерални савет придружује се изјави Пулске и Поречке бискупије изданој 27. септембра 2017. и осуди ексцеса који се догодио у Пазину у недељу 24. септембра. Не улазећи у политичке ставове говорнице Колинде Грабар Китаровић, негодујемо због вређања светле успомене дон Божа Милановића. Да младе генерације боље познају историју, знали би да је дон Б. Милановић био истакнути антифашиста и да је 1943. и 1944. био члан Народног одбора, најужег руководства Равногорског (четничког) покрета за Истру, са седиштем у Трсту. У овом одбору су, уз њега, били још проф. Фрањо Андрије Мохоровичић, инж. Јосип Рустја, др Ернест Јазбец, др Славој Славик и свештеник из Трста Петар

Лука Вукадиновић: Блокада ума

26. September 2017.

Блокада ума У очима вам видим да сте слијепи, обузела мржња пучину луду, пучина се страхом кити, црна мисли да је вријеме мирно. Језиво море модерног тока удави људске сулуде жеље, воле људи то што виде, само што виђено никако да схвате. Јефтинога ропства звуци, бију стару нашу душу, изгубљени и очајни оће нову бољу кућу. Сиромашан и понижен добио је шансу да крвавим трагом отпочне своје будуће дане. Младом листу најави се жеља да је вријеме да се крошња зачне. Зелена трава радује се сунцу док је вода кваси низ образе њене, само травка зелена и мала покошена бива прије јутра новог дана. Није много несреће, мало је среће

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА