Стављање на јавну расправу измена и допуна Закона о језику и писмима наилази и на подршку и на оспоравања, која су понекад доста оштра. Јуче ми се јавила новинарка једног таблоида са жељом да прокоментаришем предлог измена и допуна Закона, које она види као наметање ћирилице и због којег се пита да ли Министарство за културу заиста нема преча посла од бављења ћирилицом. Нисам јој ништа одговорио, због погрешно постављених и тенденциозних питања, али се на један каснији добронамеран предлог да кажем шта о томе мислим не могу оглушити иако сам о статусу ћирилице више пута писао, па ће ово у неку руку бити допуна и сажетак онога што сам

О предложеним мерама Министарства културе за заштиту ћирилице, интервју за N1 је дао Момчило Мирић, председник УО Удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”. Гост у студију је био лингвиста, професор Ранко Бугарски. Мирић је подсетио да је још у септембру месецу 2008. године, вашингтонска Конгресна библиотека, међународно тело за стандардизацију језика и писма – овлашћена од ISO – међународне организације за стандардизацију, донела одлуку да се до тада званично стандардизовано међународно признат српско-хрватски и хрватско-српски језик са својим шифрама СРЦ и ЦРС и писмима ћирилицом и латиницом укидају и да се уместо њих уводи хрватски језик са шифром ХРВ и писмом латиница и српски са шифром СРБ и писмом ћирилица.

ИЗЈАВА ЗА ЈАВНОСТ ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА ЦРНЕ ГОРЕ Реагујући на изјаву Његове светости патријарха српског господина Иринеја, представници државних институција Црне Горе нијесу ни покушали да демантују наводе Његове светости о њиховом односу према српском народу и Српској православној цркви у Црној Гори. А како би и могли када су све државне институције у Црној Гори за Србе затворене, када су српском народу претпоставили све мањинске заједнице, без обзира да ли их има један, пет или седам посто и тако им омогућили да имају далеко већи и друштвени и политички утицај. Када су преименовали већински српски језик, када су ћирилично писмо у потпуности запоставили и елиминисали из службене употребе,

Медији су управо као и деведесетих година одиграли улогу бранитеља домовине, не само пред европским фудбалерима него и пред заклетим унутрашњим непријатељем. Пише: Хени Ерцег „Биће то Олуја свих олуја!“, најавио је посљедњу утакмицу у Москви репортер Хрватске телевизије и тиме тачно детектовао политички произведену фудбалску хистерију која је имала сва обиљежја оне ратне од прије 23 године када је у акцији Олуја Хрватска ослободила свој териториј од мрских српских грађана. Неподношљива атмосфера колективног заноса у којој је мучну стварност, дешперацију због социјалног и економског колапса државе потпуно преузела фудбалска лопта, претворена је у коначници у ридикулозни, популистички циркус којему је основни тон давала политичка елита. Она која је безобзирно,