
Јован Вуковић: После битке триста генерала
“После битке триста генерала”, каже народна пословица али, увек постоји оно али. Са архивом или без ње, упркос идеолошком молерају, данас, са ове временске дистанце, здрав разум се мора запитати: Зашто је дозвољено да устанак почне у Србији? Србија није остала без политичке па и војне организације а ипак је извршена подјела на колаборационисте (врло ревносне) и устаничку памет. Зар обе нису екстремистичке, зар разум није био у средини те две опције ? Сва српска интелигенција није могла стати у оних неколико авиона који су полетели на југ, где је њена улога ? Зар се комунистичка пропаганда наслоњена на традиционалистичка братска осећања према Русији, није могла сузбити разумом и свести