arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Оливера Шекуларац: Да л’ да јаучем или да мучим, мук само понеко чује, препозна…

О Покрову кад би у цркву завичајну требало поћи траговима предака, најпре тихо, сузно замолим Господа и све наше претке мученике да нама, који смо остаци наших преживелих лоза, да утеху и снагу да останемо под Богородичиним плаштом. Ми који знамо шта значи слава у Врепцу под небом, под оним истим небом под којим су се вековима рађали они чију крв носимо… Од њихове душе је и то небо, кости у земљи, корен на небу. Ако ишта памтим и знам, а пола живота сам на срећу уз Баку провела, знам да је мој деда Никола редовно цркви ходио. Њега убише туђи у његовој ’45-ој, цркву срушише они који за Бога

Увала Слана, Паг, Хрватска

Ђурђица Драгаш: ПЛАВО

Плаво је море у којем спавам, плаво као вечност, плаво од очију мојих… У мору плавом одавно спавам,очију плавих, широм отворених. Сањам…Кућу с прозорима што се к небу плаве,увојак плави у колевци са различком. Сањам….коње са прапорцима плавим,виловите, силовите,бесне од крви плаве. Сањам…ливаду плаву од мириса,руке његове, попут сомота плавог. Сањам…Јутро плаво и лавеж паса бесних,очи зверске, од плавих плавље,од црних црње. Сањам…Крв црвену на камену плавом,смрт црну на пучини модрој. Сањам…очију отворених,са увојком плавим на грудима,жељна руку од сомота. Плаво је море у којем спавам,плаво као вечност,плаво од очију мојих… Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: Знам да сам поносна што си био мој ђидо

Е мој дједе, колико ме боле ове рушевине и твој труд који полако и сигурно нестаје. Знам да је болело и тебе, зато си и отишао прерано… И како да те не боли, како да заборавиш и затвориш та врата?! Гледам ове слике већ данима….и размишљам … Деда је био стваралац, мајстор, столар који је својим рукама градио живот и школовао децу. Сви прозори, врата, све дрвено што је постојало у овој кући и дворишту, његово су дело, његова мука и зној. И не само то! Оставио је мој вредни ђидо свој поштени и стваралачки траг и у селу… на кућама, шталама, у подрумима, на кацама (дрвеним бурадима) које је

Осамдесет година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. Приjе осам деценија, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117 жртава. У осталим догађаjима

МОЈ ДЕДА ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ОНО ЧЕГА НИЈЕ БИЛО

Нисам те дала забораву иако се нисмо никад видели, иако се никада није све ово догодило, иако ништа од овога нисмо изговорили јер си отишао оне далеке 1941, годинама пре мог рођења. Пише: Гордана Достанић Сећам се, седимо у нашој кући твојом жељом и трудом подигнутој у Русинској, како се онда, кад си тамо купио плац, звала та улица. Ти ме држиш на колену и зовеш својом цурицом-грлицом. Цупкаш ме и говориш да тако скакуће јахач кад зајаше ждрпца. Обећао си још тада да ћеш ме водити на твоје Поље које дрема у сени високе горе, да тамо јашемо ждрепце, праве, не оне некакве са четири дрвене ноге, и да

veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у Горњим Граховљанима 29.12.1991.

Крајем 1991, након повлачења припадника територијалне одбране са ширег подручја пакрачке општине, у страху да им се не понови 1941, већина српског становништва напустило је своја огњишта склонивши се у Србију, Босну или дијелове пакрачке и окучанске територије, које су још биле под српском контролом. У неким селима, међутим, мањи број, углавном старијих мјештана, одлучио је да не напушта куће, надајући се да им нико неће наудити јер никоме нису учинили зло или какву неправду. Припадници Збора народне гарде (ЗНГ), паравојске у то време још непризнате државе Хрватске, 29. децембра 1991. у рано јутро ушли су у Горње Граховљане, опколиле село и сакупили све житеље, њих 18 (16 из Горњих

Јован Мирић: „Не брини, чика ће то полако“

Убијање српске деце није ни зверство ни дивљаштво, јер ни звери ни дивљаци нису такви. У објашњавању убијања деце не обраћамо се ни биологији ни изворима (ретке) индивидуалне патологије. Обраћамо се култури Једна од теоријских оријентација у психологији, етолошка психологија (или биологија понашања, како се понекад назива), позната је нарочито по методу посматрања живих јединки у природним условима. Најшири теоријски оквир за етологе је теорија еволуције. Свака жива врста располаже, према њима, једним ограниченим скупом за њу специфичних урођених система понашања, који се, иако урођени, могу у мањој или већој мери мењати под утицајем искуства. У проучавању човека етолози су нарочито  били окренути невербалној комуникацији и успостављању везе између мајке

Надвили се сиви облаци над Јадовно

Црвену земљу ништа не очисти од крви у звијерствима проливене. Спустило се небо,тешко и оловно,Олујни вјетрови дувају све јаче. Надвили се сиви облаци над Јадовно,За српским живљем,Бог кроз кишу плаче. И земља сабласно задрхти,Ослушкујући жалосни пој. Посрамљена што се логор смрти,Налази баш на њој. Са Велебита и даље облаци долазе,Носећи хладну кишу.Да сапере измучене образе,Полуживих, што за слободом уздишу. Ал’ црвену земљу ништа не очисти,Од крви,у звијерствима проливене. Ријешени су антихристи,Да православље искоријене. Узалуд се дуге на истоку јављају,Беспомоћни облаци у даљину ходе.Мучења и тортуре се настављају,Мијеша се крв са локвицама воде. Јаук одјекује и понеки промукли глас,Прижељкују мученици судњи дан. Да у смрти потраже свој спас,Да утону у вјечни

Руси не заборављају зверства усташа: Хиљаде Хрвата и босанских муслимана ратовало на Источном фронту, “истакли” се злочинима над цивилима

Да ратује на Источном фронту против СССР-а у јулу 1941 у НДХ се пријавило чак девет хиљада људи. Окрутност Усташа на Источном фронту у Другом светском рату и њихова злодела за време НДХ Руси нису и не желе заборавити. Повод за подсећање била је 60 годишњица смрти Анте Павелића иницијатора слања усташа на Источни фронт и организатора геноцида над Србима у Другом светском рату. Московски сајтови су подсетили да је Анте Павелић умро у Мадриду 28. децембра 1959. године од последица рањавања у Аргентини када је на њега пуцао Србин из Црне Горе Благоје Јововић који је прво био у партизанима а после разочарења се придружио четницима Драже Михајловића. Под

Бранко Медојевић: Имамо ли гене Словена ?

Коначно је књига коју сам почео да пишем 2019.године издата. Тема која је обрађена у претходној књизи а тиче се насељавања наших простора из правца Македоније преко Албаније, продужена је и на почетну дестинацију – Украјину. Пратећи  понављање топонима, хаплогрупа и других показатеља, чак и оних који чине овдашња презимена, без резерве остајем у увјерењу да су Словени-Анти прелазећи доњи Дунав и Бугарску дошли до Македоније и Грчке и са тог простора населили сјеверну Албанију, околину Скадарског језера,  долину Лима, обалу и острва Јадрана, Хецеговину… Не оспорава се насељавање и са сјевера, преко средњег Дунава и Саве, увријежено у овдашњој историографији као једино и непобитно, све се позивајући на Порфирогенита,

Немања Зивлак: Попадија

Дарa, стамена и поносита Личанка, није имала страха ни пред вуком, нити пред хајдуком. ENGLISH Почетком Другог свјетског рата доњолапачки парох био је јереј Никола Ј. Богуновић. Рођен је 03. јануара 1908. године у Зрмањи код Грачаца. Скроман, миран, тих и богоугодан свештеник који је живио са попадијом Даром и синчићима Павлом (Пајом) и Ђорђем (Ђокицом). Рат као и сваки доноси велико зло јер је сам по себи једно велико зло. Почетком маја 1941. године, сушто зло ће закуцати на врата оца Николе, зло у црним униформама. Већ након мјесец дана њега ће одвести прво у Госпић а потом на Велебит гдје је бачен у неку од велебитских јама са

Командант Црне Легије, пуковник Јуре Францетић у Старом Броду, на обали Дрине 1942.

Александар Стевановић: Секира за зликовца Францетића

Петар Трбојевић је из старог карабина пуцао на Францетића и погодио га у оквир аутомата. Онда је са секиром у рукама на Францетића полетео Миле Трбојевић. Ове године се пуно говорило о Благоју Јововићу који је коначно почео да добија место које заслужује у српској историји. Ту ипак није крај приче о српским осветницима. Један од водећих Павелићевих злочинаца и главни његов миљеник био је Јурај Францетић, звани Јуре и Јука. Францетић је био командант по злу чувене Црне легије која је углавном била састављена од муслимана из Источне Босне. Под Францетићевом командом, припадници Црне легије извршили су безбројне монструозне злочине над српским народом, нарочито у Источној Босни. Хрвати су

Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и “Веритаса”

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”. Одговор САНУ објавио сам првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”, очекујући реакцију и других релевантних научних институција и појединаца из Републике Србије (а и

Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

Зорка Попов: Пркос на Кордуну

Наше душе, ма где били, тог дана освануће тужне, сузне и затворене, баш као што је осванула и недеља 21. децембра 1941. године у нашем Пркосу. Село Пркос, северни део Кордуна, десна обала реке Купе – недеља, 21. децембар 1941. Мало село, „непознато” на географској карти, али је стварно, и стално, неизбрисиво из историјских карата и карата наших душа већ 80 година. Обгрљено маглом, снегом и затвореним небом, као да је и природа слутила погром и умирање, тужна што не може да учини чудо, село Пркос је опкољено. Похапшено је 478 недужних становника, 477 Срба и једна Хрватица – јер је била удата за Србина. Више од половине, 244, била

Роберт Пинкертон и његово извештавање о Србији и Србима 1816. године

Пинкертонов извештај 22. августа 1816. из Беча, допринос ширењу Библије у Источној Европи. Роберт Пинкертон (1780–1859), био је шкотски мисионар и истакнути члан Британског и страног библијског друштва (BFBS), био је кључна је фигура у ширењу Библије и хришћанских учења на темељу Светог Писма  у Источној Европи. Његова мисија обухватала је бројне регионе, али његово извештавање о Србији и Србима из 1816. године представља посебно вредан извор за разумевање културног, верског и образовног стања тог доба. Овај драгоцен документ  преносимо у целости: “Уз Русе, Пољаке и Чехе, Срби су најбројнији народ славенског порекла. Настањени су на великом подручју јужно од река Дунава, Саве и Купе; заједно са својим колонијама у Мађарској

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.