arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Пукни зоро!

Није хучала Бистрица док смо прелазили мост што се надвио над њом. Нисам много ни загледао мост ни велике његове лукове, нити околне зграде начичкане дуж реке у старој чаршији, док сам се уском улицом успињао према призренској богословији. Више сам ловио погледе младих Арнаута који су у групама прелазили преко моста, стискајући у руци све време своју црну шајкачу, коју сам претходних дана носио на Косову. Као што су развалине цивилизације у Цариграду данас преплављене младим Турцима, тако у очи пада да је и у Призрену, некадашњем симболу исте те цивилизације, царском граду – Душановом граду, све данас у арнаутлуку, силном и живом – има их око 180.000 спрам

Наше куће

Пише: Миле Радовановић Наше куће бијаху сличне као јаје јајету; уске, дугачке, бијеле, челом окренуте к путу, а уздуж, сјужне стране, имале су гањак. Некако на средини била су тешка гломазна храстова врата и ту се улазило равно у кујну. То бијаше овећа просторија, с мало намјештаја; стол, клупа с резбареним наслоном,неколико столаца и креденц. А у куту – пећ. Зидана,голема, с два рола (за крух и за месо) и с пространим банком на коме се зими слатко дријемало. Из кујне ишло се лијево у собу и десно у комору. Соба је била велика, пространа, и имала је више намјена. Када је друштво домаће служила је за спавање, а када

Никола Кобац: Бесједа пријатељима о мојој књизи

Добро вече Крајишници, добро вече драги пријатељи, добро вече Бања Луко! Хвала вам што дођосте и  ово моје књижевно вече уљепшасте. Свима хвала, посебно хвала Теби професоре Светозаре Ливада и Теби професорице Драгице Шпановић – Ливада, прво за написани Предговор моје и наше књиге, а онда за ријечи охрабрења – “пиши када те је Бог подарио”. Нашли сте снаге да у годинама које носите и са теретом којим се борите – будете међу нама. Да са нама подијелите радост рођења још једног, и најбољег свједока и друга свих времена – књиге. Књига (Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ или ТРАЈАЊЕ ЈЕДНОГ НЕСТАЈАЊА не би свјетлост мрака или таму дана угледала и међу вас

Књига “(Х)историја осушене збиље” представљена у Бањалуци

Књига аутора Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ , представљена је синоћ у Банском Двору у Бањалуци. Организатор промоције и издавач књиге је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке. Никола Кобац у књизи говори о свом завичају Трепчи, српским страдањима на Кордуну, својим настојањима да се избори за истину и правду. Књига је спој прозе, лирике и историографских записа и говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча,

Бања Лука: Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“

Промоциjа ће се одржати у Банском Двору у понедјељак 07. децембра 2015. са почетком у 19 часова. Књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, у издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не

Промоција Magnum crimen-a у Бањалуци!

У среду, 2. децембра у 20 часова у Концертној дворани Банског двора у Бањалуци биће одржана свечана промоција култне књиге Виктора Новака, Magnum crimen. Сазнајте све о злочиначкој спрези Римске курије и усташа у Хрватској. Проверите зашто је Римокатоличка црква уништавала књигу, а комунисти је цензурисали. Откријте изворе усташке идеологије која траје до данашњих дана. Говоре: Проф. др Мира Радојевић Проф. др Срђа Трифковић Др Горан Латиновић Мр Драгиша Вулин Бошко Обрадовић Режија ђакон Ненад Илић. Среда, 2. децембар, у 20 часова, Концертна сала Банског двора у Бањалуци. Ми штампамо књиге за слободне људе   Извор: Catena mundi

Немања Девић

Изворна и аутентична српска идеја запрљана је и замагљена

Пише: Немања Девић Прошле недеље, нисам ни знао за то, мој пријатељ Слобо Гавриловић предложио ме је за награду “Драгојло Дудић” коју додељује СУБНОР, организација која негује традиције партизанског покрета. Жири, сачињен од неострашћених стручњака – али недвосмислено наклоњених победницима у грађанском рату у Србији 1941-1945, донео је једногласну одлуку да моја књига буде награђена овим признањем. Био би то велики искорак за ову организацију и допринос националном помирењу – јер то би првенствено значило да су одступили од револуционарне догме. Кад оно међутим – сутрадан је председништво СУБНОР-а требало да верификује ову одлуку. И ту се појави председник организације, прописно поздрави другове са “Смрт фашизму”, они му одговоре са

Клемпави Устаник

Пише: Игор Ласић Усташе се опет измотавају – на тај би се закључак лако могла сажети вијест да се у Хрватској поново повела расправа о једном конкретном истицању усташког „знаковља“, а поновно на грбу спортског клуба. Ријеч је о малоногометном Устанику из Сплита којем је Иван Кларин, начелник Општине Тисно крај Шибеника, због тога забранио да наступи у тамошњој спортској дворани. Грб му је, наиме, компонованан од великог слова У – онога клемпавог илити ушатог, дакако – у којем је приказан и дио шаховнице с почетним бијелим пољем. На то су се из сједишта Устаника стали позивати на своједобни налаз ДОРХ-а и полиције да у њихову грбу ‘нема елемената кажњивог

Предраг Васиљевић

Молитва

У данима кад буја екстремизам у Приштини, кад преобучени терористи суспендују све договоре са Београдом, најмање што може да нам помогне су овакве изјаве са врха Српске православне цркве.   Пише:Предраг Васиљевић НИЈЕ кнез Лазар 1389. повео Милоша Обилића и српске витезове на Косово да “пролије крв” већ је изабрао царско небеско и винуо се у вечност одбраном свете земље. Никад патријарх српски Павле, који је био верски и духовни вођа народа у најкрвавијим годинама зла, није јавно позивао да пушком и ножем бранимо наше иако се и то морало. Поруку патријарха Иринеја у Високим Дечанима да ће Срби, ако треба, пролити и крв за одбрану светиња могу да користе

Дивaни личких спoмeникa

Списaтeљицa из Швајцарскe oдрaдилa дуг прeмa крajу из кoг je пoтeклa: Kњигa Mилeнe Чaнкoвић пoсвeћeнa je свим Личaнимa кojих вишe нeмa, oсoбитo стрaдaлимa у рaтoвимa. ‘Дивaни личких спoмeникa’ je нajнoвиja књигa o Лици и Личaнимa кoja je oвих дaнa углeдaлa свjeтлoст дaнa. Mилeнa Чaнкoвић из Срeдњe Гoрe кoд Удбинe, нaстaњeнa у Швајцaрскoj, нaкoн вишeгoдишњих припрeмa, издaлa je oву књигу кoja ћe пo свeму судeћи oстaвити знaчajaн трaг. Kњигa je у бити пунa љубaви зa oнo ‘нeкaдa’ и пунa oсудe зa oнo штo сe дoгoдилo измeђу двa нaрoдa, мислeћи нa Србe и Хрвaтe, гoвoри нaм Mилeнa, тe истичe дa у књизи имa и jaкo пунo причa из пoсљeдњeг рaтa тe стрaдaњa

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo “terorističko” pismo “umni proizvod” Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се.  Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

Ђурђиц у Косовцу

Пише: Немања Девић Данас сам нашао времена да мало прошетам селом. Ђурђиц је слава 14 фамилија потеклих од браће Кнежевића-Карића у Косовцу који је и име добио да подсећа потомке одакле су им се преци доселили у време тзв. Друге сеобе Срба. Срећан сам што сам одавно могао да израдим породично стабло моје фамилије по мајци и тако реконструишем судбину мојих предака од прве половине 18. века наовамо. Било би занимљиво да данас читамо праву правцату бајку о њиховим животима – но као главни закључак се намеће то да смо ми заиста потомци витезова у опанцима. И да смо сви дословно изданци тог новорођеног и особеног племства 19. века –

Дмитровић: Зашто у Загребу није било српске странке

Овај Дмитровићев текст објављен прије пет година и данас је више него актуелан. Зато смо одлучили да га поново објавимо на порталу. Пише Ратко Дмитровић Успркос значајном броју Срба и највећој концентрацији српске интелигенције у Загребу као и великим медијским могућностима које је пружала ситуација у главном граду Хрватске, почетком распада Југославије Срби нису повукли потез који би, извесно је, другачије одредио данас познату историју. Распад Југославије Срби у Хрватској дочекали су потпуно неспремни и неорганизовани. Такво стање, уз српску пословичну ноншалантност и небригу за суштинска национална питања, било је узроковано систематском и врло педантно вођеном политиком Загреба према Србима, још од раних педесетих, када су на бруталан начин угушени

У Србију стиже Крајина (3)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Један чича носи сендвич, сасушен у руци, чува га. Питам их да ли му шта треба. Не треба ништа, каже. Ала ми је питање?! Дивим се и чудим својим глупим питањима. Шта да радим, не знам боље. Не спавам, ходам сањива, саосећам са понорницом, одох у дубину, у безнађе. Прошло је тачно 86 сати како нисам ока склопила. Немам времена, морам својима да помогнем. Морам сада бити Србија, цео српски народ који их чека сада сам ја. Нема никог од званичника. Само црвенокрсташи, полицајци, здравствени радници и ја дочекујемо колону. Кажу ми да је човјек са сендвичем био имућан домаћин. Увек је за Божић носио

У Србију стиже Крајина (2)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Желим да имам увид у целу здравствену ситуацију, а полиција нам била дозволила само до моста на Дрини. Преко кажу, не може. “Докле здравствена екипа може ићи у дубину?” – питала сам на том састанку, пре него што сам кренула. “Докле год можете!” Мислим у шта сам се увалила? И ја и здравствене екипе! Сада ме прожима све већи страх. Колега који у мени изазива велику антипатију (после чујем да и друге колеге исто осећају), каже, на питање хуманитараца који желе да нам помогну, да имамо довољно лекова. Питам, незадовољна за колико времена имамо лекова. За данас одговара колега. Охо, мислим настављам да питам: “Од

У Србију стиже Крајина

Пише: Прим. др Драгица Лукић Идем у сусрет колони Крајишника. Полако завирујем у свако возило. Питам, има ли деце, трудница, болесних? Дајем потврду, лист хартије одцепљен из мог џепног нотеса, да болесне милиција пропусти. Пре поласка се нисам договарала са милицијом о овоме, можда ће се направити још већа гужва у саобраћају. Па ћу бити крива. Колоне возила ионако су закрчиле пут. Нико неће да изађе из колоне, неће да се одваја од својих. Болесници и труднице желе да остану где су. А и што би, мислим, то им је једино остало: да буду заједно. Ширим руке у себи, да их све загрлим, да будем жељена Србија, да им олакшам

Болестан од љубави према Банији

Ја сам ти брате, болестан од љубави према Банији, али од те болести се не желим лијечити. Дај Боже да потраје – Драган Товарлажа из Брезовог Поља. Самотњак Драган Товарлажа из Брезовог Поља, брдовитог села у срцу Баније, између Глине и Двора, спреман је пребољети било какав губитак из своје стољетне дрвене куће: намјештај, пољопривредне алатке, шпорет и још много тога, али никако не би желио остати без свог фењера којега љубоморно чува као да је ријеч о некој посебној драгоцјености. За Драгана то и јест право благо јер до његове куће на осами, високо у брдима, струја још није дошла, па овај храбри, али и опрезни повратник, ако шета

Зашто нико не жали 286 стрељаних Рускиња у Украјини?

Премијер ДНР-а, Александар Захарченко, критиковао је светске медије који ћуте о стравичном злочину који је откривен у граду Красноармејск, у области Доњецка. Наиме, још раније је пријављен нестанак 400 жена у овом граду, а оне су биле узраста од 18 до 25 година. Сада је пронађена масовна гробница са 286 тела несталих девојака, а за велики број њих се још увек не зна ништа. Красноармејск је место у којем је деловао украјински батаљон „Дњепр-1″, истакао је Захарченко и додао да су 14. октобра ове године девојке нестале без трага. „Пронашли смо 286 лешева ових девојака, а свакој је пуцано у потиљак.“ – каже Захарченко, објашњавајући бруталност овог нељудског злочина. Западни

Акција сад!

Хајде да будемо мало конструктивни па да видимо ко је овдје помодар са постављањем француске заставе преко профилне фотке, а ко је заиста спреман да помогне ближњем. Пошто у том симпатичном модном гесту, опростите ми, али не видим да се неком конкретно помаже. Волонтирам за хуманитарно друштво “Срби за Србе“. Данас сам посјетио једну породицу у околини Бањалуке. Станислав и Рада живе у тешким условима, иначе су избјегли из Кључа. Живе у кући коју су купили на кредит са своје шесторо дјеце. Немају водовод па по воду иду са малом цистерном до оближњег хидранта. У тексу прилога  имате везу на страницу на којој можете уплатити скромну донацију од 10€ или више,

Гени камени

Ђаци на ђаке – само један од овогодишњих напада из мржње: У великом броју случајева, баш као и приликом напада на ученике Српске православне опште гимназије, омиљено оружје нападача је камен. Након што их је у аутобусу јавног пријевоза извријеђала по националној основи и то без реакције осталих сапутника, група средњошколаца прошли је петак камењем напала своје вршњаке, ученике загребачке Српске православне опште гимназије. Каменовање је настављено након што су гимназијалци ушли у двориште своје школе, па је осим стакла на улазу у Гимназију оштећен и духовни центар у којем станује митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Већина медија о овом догађају извијестила је као да се ради о ‘невиђеном вандалском дјелу’. Барем

Никола Кобац

ТУЂИ ИЗБОРИ У МОЈОЈ ДОМОВИНИ

Пише: Никола Кобац За коjи дан ће Хрватска бирати. Саборске заступнике, ови хрватску владу, хрватска влада хрватску политику, хрватска политика потврдити хрватске приjатеље, хрватски приjатељи ће изабрати хрватске неприjатеље… и тако редом, од како постоjи Хрватска коjа смиjе и може гласати, бирати и радовати се. Много година приjе, док jе Цар бирао демократиjа jе ћутала. Данас jе другачиjе: Док народ (демос) бира Предсjедник одлучуjе. Док jе Аустроугарска господарила, мобилисала и услове живота у Хрватскоj одређивала, Хрватска jе била велика само онда када jе требала на страни Царевине ратовати. Данас jе велика онолико колико успjешно велича “блиставу” побjеду и протjеривање своjих грађана српске националности те 1995. године. Истина jе да jе то

Промовисана издања Спомен подручја “Доња Градина”

На 60. Међународном београдском саjму књига данас jе представљена књига о преживjелим jасеновачким логорашима “Заборављени” и научни часопис “Топола”, издања Јавне установе “Спомен-подручjе Доња Градина”. Директор Секретариjата за вjере Републике Српске Драган Давидовић рекао jе да jе Доња Градина била наjвеће српско стратиште на коjем jе страдало око 340.000 људи, наjвише Срба, те Јевреjа и Рома. “Не постоjи стратиште у историjи српског народа гдjе jе толико људи убиjено на jедном мjесту”, рекао jе Давидовић на промоциjи на штанду Републике Српске. Он jе истакао да jе посебан значаj Доње Градине и у томе да jе распадом Југославиjе jедно од неколико великих мjеста страдања српског народа, коjа су остала под контролом жртава.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала