arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У Србобрану обележeна 79-годишњица Рације у Бачкој

5. January 2021.

Централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној Рацији у јужној Бачкој одржан је у понедељак, 4. јануара 2021. године, у Србобрану. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је парастос у Светобогојављенском храму, уз саслужење свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да узносимо молитве за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године. Страдали су невини људи, многи други су мучени, хапшени. Циљ наш није да изазовемо било какав реваншизам, било какво осветничко расположење, чак ни према директним потомцима извршитељâ Рације. Кад није циљ изазивање било каквог осветољубља онда је молитвени спомен неопходни темељ

Михаило Меденица

МЕДЕНИЦА: Да те немам због чега другог презрети- презрећу те због очевих суза

4. January 2021.

Ако шта памтим да је вазда тата говорио брату и мени, јесте: “Вода све опере до црна образа”, па нема тог црнила којим можеш запретити да се образа одрекнемо. Пише: Михаило Меденица Да те немам због чега друго презрет- презро бих те због суза мојега оца. Знаш ли ти мојег Момчила? Мора да га познајеш јер он тебе одлично зна, бедниче, зло је у Црној Гори вазда имало твоје лице! Баш су такви као ти пребили на мртво име кад се љутнуо што спроводе стоку у морачку цркву. Знаш ли колико му је година било, фукаро? Тек што је дорастао да дохвати најниже гране зове… Дете, ћутљиво, послушно, верујуће, вазда

“Kости” ударају до кости

2. January 2021.

Одавно ме неки уметнички садржај није толико продрмао и “дотакао” као серија “Kости”, која је недавно емитована на РТС-у. Нисам једина, свакако, пошто су “Kости” оставиле равнодушним само оне који их нису гледали. Пише: Ђурђица Драгаш Верујем, међутим, да су бројне реакције и похвале довољан разлог да је, “одложено”, на РТС Планети, погледају и они који су скептични према домаћим серијама и како кажу, из принципа их избегавају. Ја спадам у ону другу групу. Мени је, од кад знам за себе, термин од 20 часова резервисан за њих па признајем да гледам чак и репризе. Ипак, упркос мом стрпљењу и заиста доброј намери да одгледам све што се у том

Тешка судбина Срба из Петриње

31. December 2020.

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све

Да се усправимо!

31. December 2020.

Године 1988. у листу ”Наш глас” објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. ”Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса”. Какав

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

30. December 2020.

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

30. December 2020.

Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо. Шта можемо сазнати из нове књиге директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића Мишине, “Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије“? Да су се у првој години рата, 1941. године, након окупације и поделе Југославије, дешавали стравични злочини над православним српским живљем, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска (НДХ). Да су се дешавала убијања, мучења, затварања, одвођења у концентрационе логоре, насилно покатоличавање, рушења православних цркава, пљачкања и уцене, исламизација и унијаћење. Да

Демократски фронт иницирао резолуцију о геноциду у Велици

29. December 2020.

Посланици Демократског фронта, који је део владајуће коалиције у Црној Гори, поднели су Скупштини предлог о усвајању Резолуције о геноциду у Велици. Иницијативу је потписало 16 посланика овог политичког савеза, а у образложењу се наводи да се доношење резолуције тражи да не би избледела сећања на све невино пострадале и жртве сурових оружаних сукоба, који су се догодили током и након Другог светског рата на тлу Црне Горе у којима су сви народи поднели тешка страдања, преноси Танјуг писање подгоричких медија. „Скупштина Црне Горе овом резолуцијом наглашава потребу да се испитају сви ратни злочини, геноциди, етничка чишћења током Другог светског рата и обезбеди сатисфакција жртвама и њиховим породицама на свим

Никола Дабић: Распеће Ђорђа Мартиновића (1985)

28. December 2020.

Те 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић. Флаша се зауставила тик испод ребра гдје је и пукла. Ђорђе је успио некако да допуже до пута и нађе помоћ са којом је пребачен и Приштинску болницу. Пошто је овај скандал пробио обруче региона и завршио чак и у Њујорк Тајмсу, југословенска власт је чинила све како би се све то заташкало, да би на крају службено закључили да се ради о самоповријеђивању јер би истина наравно угрозила „братство и јединство“ и приказала Шиптаре као не дај Боже

Милош Ковић: Година искушења и победа

27. December 2020.

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење

Дарко Адамов: Партизанска пропаганда у „Клетовом“ уџбенику историје за осми разред

26. December 2020.

Иако је тржиште уџбеника у Србији тешко више десетина милиона евра, очито да издавачима новац није довољан плен… Нови уџбеник историје за 8.разред основне школе издавачке куће Клет враћа нас у стара комунистичка времена интерпретације догађаја из Другог светског рата. Објашњавајући догађаје око битке на Неретви, аутор уџбеника каже: Немци су дејствовали заједно са својим савезницима и сарадницима Италијанима, снагама НДХ и четницима. ( стр.116) Ефектно преобликована прича – четници „дејствују заједно“ са усташама и нацистима… а шта је са партизанима? Знамо да они управо тада воде преговоре о примирју са Немцима и истичу да су им главни непријатељи не Немци већ четници. Извор: Снимак екрана Аутор елегантно заобилази ову

Знаменити Срби протерани из назива сарајевских улица

26. December 2020.

Одлуком бошњачких политичара српски антифашисти, знаменити писци и уметници више немају своје улице, тргове и школе. Након што је из Сарајева протерала око 150.000 Срба, послератна бошњачка политика  учинила је све како би  избрисала и вековне  трагове постојања српског народа у том граду.  Део тог осмишљеног  пројекта  била је, између осталог, и промена  назива улица, тргова и неких институција које су деценијама носиле  имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника , стваралаца… У граду на Миљацки, према неким информацијама, до данас је преименовано  око 135 таквих  улица. Захваљујући бошњачким, како себе називају, „поборницима мултиетничности и равноправности сва три конститутивна народа у БиХ”,  у Сарајеву  своју улицу нема више ни Војислав Кецмановић

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

25. December 2020.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

25. December 2020.

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет.   Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

Зaкaшњeлa прaвдa

24. December 2020.

Рeпубликa Хрвaтскa прoглaшeнa je oдгoвoрнoм зa физичкe и психичкe бoли тe стрaхa кojи je пoкojни Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у злoглaснoм лoгoру Пaкрaчкa Пoљaнa. Првoступaњскoм прeсудoм Oпћинскoг судa у Бjeлoвaру, oднoснo њeгoвe Стaлнe службe у Пaкрaцу, Рeпубликa Хрвaтскa jучeр je прoглaшeнa oдгoвoрнoм зa нeимoвинску штeту кojу je Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у Пaкрaчкoj Пoљaни. Пише: Тамара Опачић Гуњeвић, кojи je прeминуo у јуну прoшлe гoдинe, у рaту je вршио дужнoст пoмoћникa пoвjeрeникa Влaдe РХ зa Пaкрaц, a ширa jaвнoст зa њeгa je дoзнaлa нaкoн успjeшнe eвaкуaциje прeкo 300 бoлeсникa и лиjeчникa из тaмoшњeг Meдицинскoг цeнтрa крajeм септембра 1991. Нo вeћ 11. октобра 1991. Гуњeвић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА