arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

“Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен” Милоша Бајића

Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца. Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу. Књига Милоша Бајића, чији је издавач

Драган Марковина: Злочин на Лисачким Рудинама је од почетка третиран као ствар о којој се не разговара

У антиратној драми “Окупација у 26 слика” Лордана Зафрановића култна је сцена из аутобуса, у мјесту Лисачке Рудине повише Стона, у којој на окрутан начин од стране усташа бивају убијени грађани српске националности. УБОЈИЦЕ СУ БИЛЕ НАОРУЖАНЕ НОЖЕВИМА, МАЉЕВИМА… Kако пише повјесничар Франко Мирошевић у књизи “Дубровачки котар у Независној Држави Хрватској”, радило се ту о “врхунцу свирепости јер су усташе угледним грађанима српске националности забијали чавле у главу”. Написао је он и да је овај догађај поспјешио одлуку талијанске војске о реокупацији Друге зоне, односно процјени да не желе становништво препустити на немилост домаћих издајника. УБИЈЕН ОТАЦ ИЗЕТА ХАЈДАРХОЏИЋА У сваком случају убијени су: жељезнички стројовођа Јово Правица, посједник

Проф. др Светозар Ливада

ЗЛОЧИН И ШУТЊА

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др. детаљније описао у своје четири књиге,* гдје сам емпиријски спознао, као рурални социолог и истраживач, да на подручју Војно-редарствене акције „Олуја“ нисам нашао српског села гдје нетко није убијен или нестао, ти су ме злочини толико саблазнили да сам једва сачувао човјека у себи. Јер свеопћа сотонизација Срба довела је до њихове потпуне негације као људи. Због тога сам одлучио да то илустрирам једним МЕГАЗЛОЧИНОМ, који је у нашој јавности потпуно прешућен, рекао бих игнориран, иако је објављен у једном нашем угледном гласилу, нажалост данас угашеном. Тај злочин надмашује све до сада масовне злочине грађанске стране рата у

Миле Бјелајац: Право на отпор и побуну

Данас, када су недавне идеолошке поделе у свету замаглиле величину и суштински значај победе (1945) над једним пројектом доминације светом и када се релативизује значај победе над тим истим пројектом 1918. године, има ли места да се запитамо да ли је народ коме припадамо бирао и онда и тада праву страну историје? Да се питамо да ли је после победа у та два рата пружао руку помирења побеђенима без масовног реванша и освете? Да ли треба да се у име нечега одричемо права на сећање да је некада постојала традиција борбе за ослобођење, против воље силника који би да поробе, да раздробе, да униште и потру један народ и претопе

Геноцидни мозаик трајао више од сто година: Број жртава већи од 10.000

Бивши интернат мисије Св. Еугена у канадској Британској Kолумбији данима обилазе колоне гневних грађана остављајући у дворишту играчке, обућу, поруке, свеће… Нови талас националне жалости, гневних напада на цркве и друштвених расправа о канадској колонијалној прошлости подстакнут открићем нова 182 посмртна остатка домородачке деце на овој локацији, у неозначеним гробовима. Ово је трец́и бивши интернат за домородачку децу којим је управљала Kатоличка црква и чије окружење крије страшне тајне које чак ни не постоје у хорор филмовима ове размере. Стамбена школа Светог Еугена отворена је 1912. а затворена тек 1970. и сматра се да скоро две стотине пронађених малих костура припадају деци из племена Kтунак, пише Слободна Далмација. Деца Првих

Косовски новомученик отац Харитон

Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика. На његова плећа стављен је последњи и најтежи крст – мучеништво за Христа.

Логор Плав: ЗАБОРАВЉЕНИ АЛБАНСКИ ЛОГОР ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ, ЖЕНЕ, ДЈЕЦУ И СТАРЦЕ

4. јула 1941. у Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година. Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату за жене и дјецу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим дијелом били су то жене, дјеца и старчад. Сам логор је основан почетком јула мјесеца 1941. године и то у приватној вишеспратној кући породице Вукоте Џудовића. Касније

Епопеја страдања, муке и патње, али и поноса српског народа

Козара је епопеја страдања, муке и патње свих оних који су положили своје животе за слободу, као и цјелокупног српског народа, али и понос будућих покољења. Офанзива усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, на Козару почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињен над српским народом икада. Тог 10. јуна отпочео је концентричин напад на партизане из свих околних гарнизона. Фашистичке снаге почеле су опкољавање ширег подручја Подкозарја и кренуле у систематско убијање и уништавање српског народа и њихове имовине. Хрватски и њемачки фашисти пљачкали су села, побили знатан дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 68.000 српских цивила

Мастиловић: Српска – једини гарант опстанка Срба западно од Дрине

Институционални оквир Републике Српске штити и гарантује опстанак српског народа западно од Дрине, након што је Други свјетски рат оставио демографску катастрофу по Србе у БиХ, оцијенио је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је на предавању у Теслићу о српском националном питању у БиХ у 20. вијеку истакао да српско национално питање и историјски процеси 20. вијека, поготово за Србе западно од ријеке Дрине, дубинске коријене вуку од 19. вијека. – Односно од 1844. године када је римокатолички идеолог Ћезар Балбо означио Дрину као границу два свијета, а као најважније питање за тадашњу Европу оцијенио да се православљу и Русији мора спријечити продор на топла мора, и то јачањем Пруске у

Сребреница: Усвојена декларација о страдању српског народа

Сребреничка Скупштина општине данас је усвојила Резолуцију о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку и осудила све злочине почињене над Србима, као и припадницима свих народа на простору бивше Југославије у том периоду. За ову одлуку гласали су српски одборници јер су бошњачки напустили сједницу након дуге расправе. Иницијативу за доношење Резолуције поднео је потпредседник Скупштине општине Радомир Павловић из СНСД-а, који је рекао да овај документ треба да покаже обим српског страдања и осуди злочине почињене над Србима у 20. веку. – На овај начин желимо да покажемо да је неоправдано проглашавати српски народ геноцидним након оволиких жртава и његове одбрамбене, слободарске и вечите борбе на страни

Одлазак последњег преживелог учесника пробоја из логора Јасеновац

Приликом бега из логора скривао се три дана, а имао је свега 48 килограма Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј жртава геноцида. У саопштењу се подсећа на биографију Зукола, који је рођен у Новској 1922, а заједно с братом, као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, успео је да избегне позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства. Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и он одлучили су да се прикључе партизанском покрету. Исте године најстарији брат Стјепан и Базил ухапшени су у кратком временском размаку и везани жицом пребачени

Ђурђица Драгаш: Усудио се Србин да на Газиместану дигне три прста!

Ми смо добри само кад ћутимо и кад се склањамо, кад се извињавамо и признајемо све што нам “стављају на терет”. “Гледају нам кроз прсте” само кад играмо по њиховим правилима. Није Ристо Јовановић, Србин из Подгорице, како сам себе представи пред судом у Приштини, слутио да ће се његов пут на Газиместан завршити у казамату “назови државе” Kосово. Али ето… учинио је Ристо “неопростиво”! Сугерисао је полицајцима да, на Видовдан, не претресају монахињу која је кренула на Газиместан. Било је то довољно да на њега, као на озлоглашеног терористу, скоче специјалци. Њих десет на једног Риста!!! Бахато, безобзирно, надмено.. ставили су му лисице на руке и почела је још

Ković

Милош Ковић: Видовданска беседа на Филозофском факултету

Видовдан је, без сумње, најзначајнији датум у српској историји, бременит значењима и скривеним смислом. То није само сећање на један велики историјски догађај. Косовска битка је, заиста, означила праву смену епоха, прелазак из доба величине и славе у време вазалства и робовања. Србија, Босна и Зета опстале су, истина, још цео век, богат разноврсним достигнућима. Био је то, ипак, живот у сенци косовског пораза, у ослушкивању топота турских коња и ишчекивању коначног слома. Историчари ће марљиво бележити косовске и покосовске догађаје. Приметиће да је пораз Срба у Маричкој бици био можда још већи и одсуднији. Реконструисаће ток Косовске битке и испитивати двосмислене вести о томе ко је, уствари, у њој

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.