Фирме нашег суседа добијају назад имовину у Србији и не плаћају судске трошкове, за разлику од наших. Двоструки аршини на делу – Анекс Г важи за Београд, не и за Загреб. БРОЈ хрватских фирми које пред српским правосуђем добијају назад имовину коју су имале у време бивше Југославије – расте, мада хрватски судови и даље неумољиво одбијају исте такве захтеве српских фирми. И не само то, тамошње Правобранилаштво почело је принудно да наплаћује трошкове изгубљених судских поступака од наших фирми, и то преко српских судова. Хрватске фирме такав проблем у Србији немају и нису га ни имале, јер су судови пре неколико година почели да им враћају, прво спорадично, а

Српског специјалисту пластичне хирургије др Бојана Марка Ленса годинама су понижавали запослени у швајцарској авио-компанији „Свис ерлајнс“. После три године, коначно је дочекао правду. „Мрзим што сам у Србији“, „Ви не личите на свињу, али сте свакако Србин“, „Приштина је одлична, а људи тамо су много бољи него у Београду“, „Срби су глупи“, „Људи из Србије уопште не би требало да путују“, „Срби су лењи“, „Албанци су добри људи, Срби су лоши“, „Разумем зашто Албанци мрзе Србе“, „Мрзим да сарађујем са Србима“, речи су које је познатом српском пластичном хирургу упућивала Дорит Розенберг, заједнички представник „Свис ерлајнса“ и „Аустријан ерлајнса“ на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду. Пре него што је проглашен за „незгодног путника“, специјалиста познат широм Европе, први сукоб имао је са

У Невесињу ће данас бити обиљежене 143 године од почетка устанака у Херцеговини – “Невесињске пушке”. Програм обиљежавања почеће у 9.00 часова служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Вазнесења Господњег у Невесињу. У 11.30 часова у Крековима бити служен парастос и положени вијенци код споменика погинулим устаницима, док је за 12.00 часова предвиђено обраћање званичника и умјетнички програм. Свечаности обиљежавања присуствоваће делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар породице, омладине и спорта Јасмина Давидовић, те изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Велимир Сакан. Прва “Невесињска пушка” био је устанак подигнут на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и да

Бечка полиција извешће на улице бројне снаге због вечерашње утакмице Мундијала Хрватска-Енглеска, а посебна пажња биће посвећена кварту Отакринг, у којем је након побједе Хрвата над Русима у четвртфиналу Свјетског првенства било много усташких испада и узвикивања нацистичких слогана. Ових дана, међу полицајцима је спроведена брза едукација у вези са усташким симболима тако да њихово истицање не би прошло непримијећено, као што је био случај након утакмице са Русијом. У бечкој полицији упозоравају да ће опоменути оне који буду истицали усташке симболе, те да ће сваки неред бити строго кажњаван. Медији подсјећају да оваквих проблема није било од Европског првенства 2008. године, када су хрватски навијачи правили инциденте. Међу полицијским

Фудбалери Хрватске су се пласирали међу четири најбоље екипе на свијету, пошто су савладали Русију послије бољег извођења пенала (4:3). Један од јунака те, као и оне претходне побједе, против Данаца, био је голман Данијел Субашић, чији је отац Јово православац, а мајка Боја католкиња. И ту почиње заплет на Мундијалу који је узбуркао страсти као ријетко када је о фудбалу ријеч. И не само фудбал. Срби су проглашавали Субашића за „нашег човјека“, док су, као по аутоматизму хрватски портали брже боље доказивали да је он заправо њихов. И то нас враћа у период прије распада Југославије, када су у хрватским градовима живјели и Срби и Хрвати. Такав закључак износе и новинари „Јутарњег листа“, који су се позабавили

Витолд Пилецки Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао да ли има истине у гласинама о њемачким злочинима У раним данима Другог свjетског рата већина сиjвета ниjе била свjесна шта се догађа у нацистичком кампу Аушвиц, а jедан jе човjек одлучио да сам провjери шта се дешава иза бодљикаве жице. Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао има ли истине у гласинама о њемачким злочинима. 19. септембра 1940. године њемачки воjници су урадили управо оно чему се Пилецки надао – ухватили су га на улицама Варшаве и депортовали у злогласни логор. Наредне двиjе године