arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Споменици снимљени осамдесетих година прошлог вјека.

Бубањска крвава моба, љето 1941. године

Трећи јули 1941. освануо је као и прва два, лијеп, сунчан и веома погодан за пољске радове. То мало мушкараца, жена и дјеце што је било око кућа будно је мотрило и радило. Радила је и моба копача кукуруза код Саве Медића у Жегару, група од 12 дјевојака и момака. Код Васе Петровића група, од 10 копача и Милоша Медића, моба од 9 дјевојака и момака. У јутарњим сатима по Бубњу су крстариле усташке извиднице. Биле су то усташе из сусједних мјеста. Циљ им је био да збуне народ. Код Јоце Медића Стојина дошао је Суљо Пеливановић, син Рамин, одјевен у цивилну одјећу. Усташку одјећу носио је у торби. Суљо

СРЕБРЕНИЦА : 15. маја побијено и запаљено 18 жена и стараца

Јуче се навршило 27 година од стравичног злочина над сребреничким Србима. Тог 15. маја 1992. бошњачки војници су на кућном прагу поубијали осамнаеаст српских цивила – жена и стараца Пролећног 15. маја 1992. наоружане муслиманске снаге извршиле су напад на српска села Међе, Осредак, Виогор и Ораховица у општини Сребреница починивши том приликом тежак масакр. Данима пре напада у више наврата вођени су безуспешни разговори са муслиманским представницима омирном суживоту. Муслиманске преговараче представнике мештана из околних села најчешће су предводили милиционери Хакија Мехољић и Насер Орић. Kада је Србима изгледало да је договор остварен муслимани, под изговором да траже скривено оружје и радио-станицу, изненада су напали и запосели наведена српска

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

186 степеника смрти

Никола Бајић се после ослобађања логора вратио у родну Банију, а до куће је пешачио два и по месеца. – Милутин Банковић у мучилиштву издржао непуну годину, после чега је спаљен у Гузену Гнев и презир оставио је иза зидина концентрационог логора смрти у Маутхаузену. Када га је, после две и по године заточеништва, 5. маја 1945. због ослобођења логора коначно и напустио, и то на немачком бициклу, у Аустрију се никада више није вратио. А живео је још 45 година. У сећању су му трајно остала урезана зверства, нечовештво и сеансе смрти нацистичких СС војника и чувара над његовим сапатницима, али је Никола Бајић, Србин из Велике Градусе код

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовном, мaкaр индиректно? Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942. – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни  6 тог броја листа. Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине: „Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јави његовој жени

Замукло село Велика!

За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело. Списак злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични покољ. Било је сунчано, ведро јулско јутро, када је у ово дивно планинско село из правца Мурина, дотутњала моторизована колона остатка 14. пука седме

Споменици снимљени осамдесетих година прошлог вјека.

Бубањска крвава моба, љето 1941. године

Трећи јули 1941. освануо је као и прва два, лијеп, сунчан и веома погодан за пољске радове. То мало мушкараца, жена и дјеце што је било око кућа будно је мотрило и радило. Радила је и моба копача кукуруза код Саве Медића у Жегару, група од 12 дјевојака и момака. Код Васе Петровића група, од 10 копача и Милоша Медића, моба од 9 дјевојака и момака. У јутарњим сатима по Бубњу су крстариле усташке извиднице. Биле су то усташе из сусједних мјеста. Циљ им је био да збуне народ. Код Јоце Медића Стојина дошао је Суљо Пеливановић, син Рамин, одјевен у цивилну одјећу. Усташку одјећу носио је у торби. Суљо

ЛЕЗИ СРПЧЕ И ГЛЕДАЈ У СУНЦЕ: Приче логораша из Јасеновца – и камен би заплакао

Бројна свједочанства говоре о ужасима у јасеновачком систему логора. Звјерске ликвидације и несхватљива тортура усташа над недужним људима, били су свакодневица заточеника „фабрике ужаса“. Слободан Грујичић и Даница Праштало успјели су да преживе јасеновачку голготу. Тешку успомену на муке из логорашких дана, кажу, памтиће док су живи. – У логору није пуцала пушка, него се само чуо крик, јаук, и бацање тијела у Саву – присјећа се Слободан Грујичић, из Машића код Градишке. Слике јасеновачког ужаса и данас су живе у очима Слободана Грујичића, из села Машићи. Као четворогодишњак гледао је како усташе камама, маљевима и ножевима убијају хиљаде недужних. И сам је у логору изгубио своје најближе. – Изјутра

Ђурђевдански устанак

Ђурђевдански устанак је назив за оружани отпор Срба у Кијеву код Санског Моста који је избио је 6. маја 1941. године. То је био први оружани отпор властима Независне Државе Хрватске, али и уопште први оружани отпор на територији окупиране Краљевине Југославије током Другог свијетског рата. До оружаног отпора дошло када су усташе у једној од акција под изговором „одузимања оружја“ од Срба, дошле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године у српски дио села Кијево, у којем је неколико породица прослављало крсну славу. У кућама ових домаћина усташе су се понашале веома бахато, малтретирајући госте и понижавајући домаћине превртањем славских трпеза и ломљењем славских свијећа. Чак су и запалили кућу

Саво Штрбац: Рудолф Перешин – витез или дјецоубица

Скарадно је човјека који из авиона убија уснулу дјецу у насељеном граду називати „витезом и херојем” И овога 1. маја, 28 годинe касније, док се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима сјећају својих мртвих рођака, пријатеља и сабораца, дотле Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, славе једну од најзначајнијих побједа у домовинском рату извојевану над „мрским агресором” у акцији коју су назвали „Бљесак”. И овога маја Хрвати одају почаст пилоту Рудолфу Перешину „витезу домовинског рата”, како га је посмртно назвао његов врховни командант, Фрањо Туђман, и чије име је исписано на споменику страдалим припадницима хрватске војске у тој акцији, подигнутом прошле године у Окучанима. Ко је

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовном, мaкaр индиректно? Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942. – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни  6 тог броја листа. Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине: „Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јави његовој жени

Сjећање на убиство 487 Срба из Грубишног Поља

Из Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, које чува сјећање на побијене Србе током периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, напомињу да се данас навршавају 82 године како су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина са Котара Грубишно Поље и у јулу их ликвидирали у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. У саопштењу Удружења се подсјећа да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године. “Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке

Бојанић: КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 78. год на Васкрс,  16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин бомбардовањем Београда на први дан Васкрса. Бомбардовање је настављено и на други дан Васкрс 17.04.1944. године. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом, Бајлонијеву пијацу, разорено је и прво београдско породилиште, страдале су неколико породиља са тек рођеним бебама, уништене су болнице, дечији домови. Разорене и уништене су

Сремски фронт као стратиште српске младежи

Најтежа и најдужа операција Народноослободилачке војске Југославије. Најодговорнији за огромне жртве они који су командовали – Тито, Дапчевић, Нађ и Јовановић  Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ; Аутор: ИВАН МИЛАДИНОВИЋ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Већ вековима градимо кућу “на стази слонова” – рекао је једном приликом Емир Кустурица, и додао да не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

Дан стварања НДХ, када је на Загреб пала тама а из њега кренуло зло

У четири кратке године, она је својим апаратом, у геноциду какав Европа никада није видела, усмртила између 500 000 и 1 000 000 Срба са територија које је окупирала Независна Држава Хрватска је основана 10. априла, пре 80 година, као држава хрватског народа под војно-политичким патронатом Хитлерове Немачке. То се догодило свега 4 дана након инвазије сила Осовине на Југославију, на дан уласка немачких трупа у Загреб. Немачки војници су дочекани као ослободиоци с нескривеним одушевљењем најширих маса загребачких Хрвата. Период који је наступио представља најсрамније раздобље хрватске историје обележено расним законима, концентрационим логорима и бројним злоћинима који су одредили злочиначки карактер нове власти, чиме су распршене наде неких да

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

“И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.“ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

Логоровање у Јастребарском

Учестало негирање усташких логора, поготову дјечјих, отвара ране ријетких преживјелих жртава: ‘Већ годинама тешко дишем. Срце ми свако мало трокира, но ништа ме не боли као поздрав ‘За дом спремни’. У раном ме дјетињству тај злокобни урлик будио у Старој Градишци и Јастребарском’, каже Никола Релић (88) Славског Поља. У посљедње се вријеме све чешће у јавности пласира теза да су усташки логори, посебице дечји, били заправо ‘хумана прихватилишта’: далеко се у том ревизионизму отишло на скупу који је под кровом Хрватског института за повијест у Загребу организирало Хрватско културно вијеће под називом ‘Истина и монструозне лажи о дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском од 1941. до 1945.’. На

Убиство српског свата и паљење српске заставе – Трајна опомена

Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву. Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних “Зелених беретки” Емина Швракића.

Гидеон Грајф: Усташе уживале да окрваве руке, у Јасеновцу страдало најмање 700.000

У Хрватској покушавају да релативизују историју и смање број страдалих Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, а историја се заснива на чињеницама, а број убијених људи у Јасеновцу није било мањи од 700.000 наглашава др Грајф У Јасеновцу је на најсвирепији начин убијено најмање 700.000 људи, каже професор др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст „Шем олам” у Израелу који је радио студију „Јасеновац, Аушвиц Балкана”. Поводом тога што у Хрватској покушавају да релативизују историју и смање број страдалих Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, Грајф наглашава да се историја заснива на чињеницама, а да број убијених људи у Јасеновцу није било мањи од 700.000. „Бројке су важне, сваки

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942. године

Последњих година учестали су покушају минимализовања броја жртава у логорима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ), посебно у логору Јасеновац и у систему логора Госпић – Јадовно – Паг. Ови фалсификати историјских чињеница иду до крајње  бесрамности, чак и преко границе здравог разума – до тврђења да у Јасеновцу није био концентрациони већ радни логор итд. Томе се треба супротставити ширењем истине и зато истину треба износити, посебно младој генерацији. Пише: Никола Милованчев Свакако треба осудити злочине почињене на свим странама, без обзира ко их је починио – неко од припадника нашег народа или неког другог народа; сваки злочин је плод болесног менталног стања појединца који га је починио. Међутим,

Жељко Пантелић: У ПАКЛУ СКЕНДЕРИЈЕ – Прича о ратном злочину за који нико није одговарао (ВИДЕО)

Телефон у канцеларији у приземљу помоћног објекта Војне болнице Сарајево тог 2. маја 1992. зазвонио је нешто пре 13 часова. Капетан I класе Марко Лабудовић знао је ко са тог телефона зове и пре него што је подигао слушалицу. Хало – изговорио је са зебњом.– Генерал Кукањац – представио се глас са друге стране.– Изволите друже генерале, капетан Лабудовић.– Лабудовићу, Шупут је са својима упао у заседу негде код Дома ЈНА, формирајте групу и крените да му помогнете и извучете рањене и погинуле. ОДМАХ! Погледао је за столом старешине диверзантског одреда којим је командовао. Седели су у тишини гледајући у ,,моторолу“ на столу, из које су допирали вапаји њихових колега

Заједничка изградња Меморијалног центра у Доњој Градини?

  Данас се обиљежава 77 годишњица пробоја и служи помен за све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац. Прошло је више од три године како нам је (поново) обећано да ће се промјенити нешто у нашем, српском, институционалном односу према жртвама једног од најстрашнијих мјеста геноцида. Оног у Јасеновцу и Доњој Градини. Прође и осамдесет и прва годишњица од почетка Покоља, злочина Геноцида који су Хрвати починили над српским народом. И ништа.. Ево вијести коју смо пренијели са портала СРНА-е крајем јануара 2019. године. Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће меморијални центар у Доњој Градини заједнички изградити Србија и Република Српска и да ће то бити величанствен пројекат

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала