Прича о црногорској партизанки Љубици Пурић (2): Ишчупала му срце и заиграла

На београдској ТВ Хепи, у емисији Миломира Марића Голи живот 23. јануара 2014. године учествовао је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, парох подгорички и правни саветник Митрополије црногорско-приморске, аутор трокњижја “Страдање србске цркве од комуниста”.

На самом крају те премучне и тешке приче, којој би се у целини имало шта приговорити и лако демантовати многе чињенице, нетачности и преувеличавања којима врве свих 1.300 страна ове “историје”, Џомић је дословце рекао: “Кажу да је у Новој Вароши једна Пурићка, кћи свештеника, своме брати ишчупала срце и заиграла коло!”.

И ја, као и многи који су то чули и видели, а поготову још ретки борци и учесници НОБ и нарочито они из нововарошког краја, били смо затечени и згрожени тврдњом да је сестра дигла руку на брата, да се догодило чудо које није забележено у аналима криминалистике и у историји српског народа.

Зато сам већ приликом првог сусрета са свештеником Џомићем тражио да ми каже ко је била и како се зове та “Пурићка” и где се тачно и кад десио тај нечувени злочин како бих расплео ту загонетку. Није ми тада казао ништа више од онога што је саопштио у емисији, али је поновио да је то сигурно и тачно и да он за то има доказе – да ће све објавити у четвртом тому своје сторије о злочинима комуниста над свештеницима српске православне цркве.

Како ми одмах потом ни неки Нововарошани и Златарци које сам питао нису могли казати ништа одређеније, како су и сами они били затечени и у неверици, све је остало на томе да чекам Џомићеву књигу. Прича о “бездушној партизанки са Златара” је, међутим, изнова васкрснула недавно у Београду кад сам, поводом сасвим друге приче, срео деведесетдвогодишњег Дика Пејатовића, пензионисаног пуковника, првоборца и носиоца Партизанске споменице 1941, последњег још живог герилца са Златара, и његовог, коју годину млађег саборца из Треће пролетерске санџачке бригаде, Милу Ђорђић, Босанку, родом из Брадине, коју је борбени пут довео међу Златарце и заувек је везао за овај крај.

Фотографија у торбици

Мила Ђорђић показује малу фотографију своје другарице Љубице коју као амајлију увек носи у ташни, непоколебљиво уверена да су њене руке чисте, да је она до краја остала одана својим идеалима, али да се при том никада није ни најмање огрешила, а поготову не убила брата, који је био на другој страни идеолошке барикаде.

Чим сам у разговору са Пејатовићем и Ђорђићком споменуо случај неке “Пурићке”, ћерке свештеника из Нове Вароши, која је, како се прича, зверски убила брата и потом се иживљавала над њим, обоје су у глас гневно гракнули да је то најгрозоморнија лаж на рачун њихове, нажалост одавно покојне другарице и саборца Љубице Пурић, часног човека, носиоца Партизанске споменице 1941 и послератног узорног и угледног руководиоца.

– Осим мојих најближих, моје ћерке и њене породице, ја у животу нисам имала бољег пријатеља нити некога ко ми је био толико драг, ко ми је толико значио, као што је била Љубица Пурић – вели Мила Ђорђић, сићушна, крхка, али веома крепка и бистроумна старица, која је, иако малолетна, издржала све муке и патње на дугом и мукотрпном борбеном путу славне Треће пролетерске бригаде.

– Једном таквом човеку, једном тако оданом, племенитом и непоколебљивом борцу, приписати такву лаж и то у трену кад њега већ више од двадесет година нема међу живима, представља прворазредну бездушност и срамоту, а све је тим теже и срамотније што је то изрекло свештено лице, човек који је заклет и пред богом и пред људима да збори истину и само истину – вели Мила Ђорђић и показује малу фотографију своје другарице Љубице коју као амајлију увек носи у ташни, непоколебљиво уверена да су њене руке чисте, да је она до краја остала одана својим идеалима, али да се при том никада није ни најмање огрешила, а поготову не убила брата, који је био на другој страни идеолошке барикаде.

Сутра – Прича о црногорској партизанки Љубици Пурић (3): Лажи Пљеваљског весника

Аутор: Б. Симоновић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Прича о партизанки Љубици Пурић (1): Лажи равне Гебелсовим

Прича о партизанки Љубици Пурић (3): Освета „Пљеваљског весника“

Прича о партизанки Љубици Пурић (4): Сузе за погинулим другарицама

Прича о партизанки Љубици Пурић (5): Сестра је ћутала и плакала

Прича о партизанки Љубици Пурић (6): Скувала пасторка у бакрачу