Ватикан је рат против Србије сматрао неопходним

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је тротомно издање академика Драгољуба Живојиновића “Ватикан и Први светски рат: 1914-1918”, у којем је путем докумената из бројних свјетских архива показано да је Ватикан рат против Србије сматрао неопходним и био на страни Аустроугарске.

На промоцији, којој је присуствовао и Његова светост патријарх српски Иринеј, указано је да је Ватикан иступао у одбрану старог поретка, а да су методе које је користио при остваривању својих намјера биле веома разноврсне и нису се разликовале од метода којима су се служиле свјетовне власти.

Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске Никола Поповић рекао је да су књиге окупљене у тротомно издање резултат огромног истраживачког рада и проналажења и проучавања оригиналних докумената на италијанском, енглеском, француском, њемачком и српском језику.

Поповић је на промоцији указао на то да је у јулској кризи Ватикан био на страни Аустроугарске, коју је сматрао највећим заштитником католичанства у судару са православљем.

Према његовим ријечима, тадашњи папа Пије Десети сматрао је да је рат против Србије неопходан, а најбитнија одлика Ватикана била је прозелитизам – непрестани рад на превођењу у католичку вјеру.

Историчар Слободан Марковић рекао је да је аутор показао да је Ватикан сматрао православну Русију највећим непријатељем, а Србија је посматрана као штићеница Русије у политичком и вјерском погледу.

Марковић је навео да је аутор обрадио грађу више од 20 архива у шест држава, као и бројних приватних архива, а у раду га је подржао, између осталог, Универзитет Харвард.

Он је истакао да су поједини документи објављени у Живојиновићевим књигама објављени први пут у свјетској историографији.

Таква је повјерљива преписка Ватикана и папских нунција по свијету, коју је аутор пронашао у приватној збирци некадашњег италијанског министра иностраних послова Сиднија Сонина (1911 – 1919), смјештеној у дворцу Сонино у Тоскани.

Ријеч је о ватиканској повјерљивој преписци, коју је у тајности успјела да дешифрује италијанска обавјештајна служба и тако улазила у тајни ватикански кодекс којим је Ватикан општио са својим нунцијима у свијету.

Аутор Драгољуб Живојиновић рекао је да је папа Бенедикт Петнаести, који је наслиједио Пија Десетог, сматрао да Србија мора да се врати у границе из времена прије Другог балканског рата, али је то одбио амерички предсједник Вудро Вилсон.

“Ватикан је стално настојао да заштити Аустроугарску и спречи да се од ње отму територије. С тим циљем предлагао је федерализацију Аустроугарске и признавање широких федералних права свим народима који су живели на њеној територији”, рекао је Живојиновић.

Књиге су, у мноштву издања, штампане у разним градовима поводом бројних прилика, а сада су први пут прикупљене на једном мјесту у тротомно издање, које је објавила “Хришћанска мисао” из Београда и могу се купити само у књижари на Богословском факултету у Београду.

Извор:

Везане вијести:

Промовисан пројекат „Изучавањем историје до помирења“

Изложба о Сарајевском атентату

Час историје